Avlija
Portal za kulturu, književnost i društvene teme
Advertisement



Promocije

3. Februara 2016.
 

KR Balkan: ”Na tepihu” Mladomira Kneževića

More articles by »
Written by: Redakcija
Oznake:

Тепих Младомира Кнежевића

 

Тепих који је пред читаоце раширио Младомир Кнежевић веома је разнолик. Различите врсте песама су груписане у више циклуса: „Овај свет“,  „Живот“, „Разум“, „Судбина“, „Љубав која вреди“, „Свака љубав“, „Љубавне искре“, „Смер љубави“, „Љубав дивна“, „Шта више“, „За наук“. Ова разноликост, осим на тематском нивоу – родољубива, љубавна, социјална и рефлексивна поезија – огледа се и у виду различите позиције лирског субјекта. Некада је лирско ја резигнирано, понекад неутрално, понекад екзалтирано (љубавна поезија), некад равнодушно и помирљиво (социјална поезија). Управо ове разлике представљју шаре на тепиху који је пред читаоце распростро Младомир Кнежевић, тако да свако може бирати по вољи, укусу и жељи, а читати редом који одaбере.

Признавајући и описујући негативне глобалне феномене, равнодушно лирско ја из циклуса „Овај свет“ заправо жели да подигне на виши ниво еколошку свест читаоца (нпр. песма Вода).

Ово равнодушно лирско ја у социјалним песмама је и резигнирано, јер је некада било пацифиста:

„Желео сам целом свету

да у миру живи дане,

и да за све људе буде

свега доста, па и хране.“ (Свет)

Из те перспективе доживеће разочарење:

Ратова је и преварâ

на овоме свету много…“ (Свет)

Због чега постаје апатично и равнодушно, да би та апатија прешла у огорченост:

Разлика је између њих и свињâ –

jедни рокћу, а други говоре. (Без разума)

Метафорично изражавајући социо-политичку слику.

И графички елементи утичу на значење, као у песми ДиносауРус, при чему се читаоцу  оставља на вољу да сâм протумачи.

Без обзира на ту равнодушност, тргнуће се социјално-рефлексивним песмама, каква је песма Дете, у којој ће признати и можда свој највећи квалитет:

„лепо је имати жељâ, али дете не може бити свако.“

То дете које, аутор никада није убио у себи, представља лирски субјекат ове збирке, који нас подсећа и враћа у нека срећнија времена, о којима радо причамо и о којима читамо са уживањем – како ће се осећати читалац у додиру са овом поезијом.

Читајући дивне родољубиве стихове, широког тематског распона – од југоносталгије до Косова, читалац ће осетити олакшање, готово катарзу – да ипак нисмо заборавили… што сведочи и предивна песма Божур. Свако би требало да се запита:

„Може ли божур опет процветати?“

Љубавна лирика је такође разноврсна. Посвећена је различитим женама – судећи по великом броју женских имена, намера је да се обрати целокупном женском роду.

Неретко представља израз платонске љубави, израз жеље да се буде са неком женом; понекад бившу, прошлу љубав, понекад само искру, која је бљеснула у тренутку и нестала. Како год нема читатељке која неће уздахнути док буде читала ове стихове.

Уз сву лепоту и доминацију љубавне поезије у овој збирци, родољубиви стихови некако се сами намећу читаоцу:

„Хвала Степи, Мишић Живојину, што умећем обуздаше силину.

И пред целим светом показаше да не дамо оно што је наше.

Албанска нас голгота ломила, много живља Србија изгубила.“

(Србија у Првом светском рату)

Зато што нас подсећају на нешто што смо помало заборавили, а нисмо смели и буде здраво национално осећање.

У име свега тога „прошетајте“ „Тепихом“ Младомира Кнежевића – можда ће Вама нека, друга „шара“ бити занимљивија.

 

Марина Ђенадић

 

 



About the Author

Redakcija
Redakcija




Konkursi regiona
 
 

 

Objavljen izbor iz poezije Luiša de Kamoiša

U izdanju Udruženja za promociju kulturne raznolikosti „Alia Mundi“  upravo je objavljena knjiga „Vitez ljubavi“, izbor iz poezije najvećeg pesnika portugalske književnosti Luiša de Kamoiša. Ovo je prvi prevod ...
by Redakcija
0

 
 

Željko Sekulović: ”Treba mi riječ”

OSVRT NA ZBIRKU POEZIJE ŽELJKA SEKULOVIĆA ,,TREBA MI RIJEČ” Piše: Božidar Proročić Željko Sekulović je svojom prvom zbirkom poezije ,,Treba mi riječ” zakoračio u poetski svijet svojih misli i snoviđenja. Na samo...
by Redakcija
0

 
 

Hadžibulići kroz istoriju

Rafet i Safet Hadžibulić, autori knjige “Hadžibulići kroz historiju”   Niko ne može ni da sanja, a kamoli da zna, gdje će ga životna sudbina odvesti, no to se vijekovima nadovezuje i smenjuje, upravo zbog konsta...
by Redakcija
0

 

 

Mehmed Meša Delić: Analiza prvog bošnjačkog romana ”Zeleno busenje”

 JEDAN SVIJET NESTAJE DRUGI NASTAJE (ANALIZA ROMANA „ZELENO BUSENJE“) U Maglaju gradu na rijeci Bosni koja mu donosi guste magle (zbog njih dobio je ime) rodio se Edhem Mulabdić 1862. godine. U Maglaju je započeo školov...
by Redakcija
0

 
Konkursi regiona
 

Objavljen 8. broj magazina Alia Mundi

Objavljen je osmi broj magazina „Alia Mundi“ za kulturnu raznolikost. U ovom broju predstavljamo „Sedmorečje“, školu praistorijske arheologije koja nastoji da populariše i promoviše arheološko nasleđe Srbije. Za o...
by Redakcija
0

 




Konkursi regiona