Avlija
Portal za kulturu, književnost i društvene teme



Promocije

3. Februara 2016.
 

KR Balkan: ”Na tepihu” Mladomira Kneževića

More articles by »
Written by: Redakcija
Oznake:

Тепих Младомира Кнежевића

 

Тепих који је пред читаоце раширио Младомир Кнежевић веома је разнолик. Различите врсте песама су груписане у више циклуса: „Овај свет“,  „Живот“, „Разум“, „Судбина“, „Љубав која вреди“, „Свака љубав“, „Љубавне искре“, „Смер љубави“, „Љубав дивна“, „Шта више“, „За наук“. Ова разноликост, осим на тематском нивоу – родољубива, љубавна, социјална и рефлексивна поезија – огледа се и у виду различите позиције лирског субјекта. Некада је лирско ја резигнирано, понекад неутрално, понекад екзалтирано (љубавна поезија), некад равнодушно и помирљиво (социјална поезија). Управо ове разлике представљју шаре на тепиху који је пред читаоце распростро Младомир Кнежевић, тако да свако може бирати по вољи, укусу и жељи, а читати редом који одaбере.

Признавајући и описујући негативне глобалне феномене, равнодушно лирско ја из циклуса „Овај свет“ заправо жели да подигне на виши ниво еколошку свест читаоца (нпр. песма Вода).

Ово равнодушно лирско ја у социјалним песмама је и резигнирано, јер је некада било пацифиста:

„Желео сам целом свету

да у миру живи дане,

и да за све људе буде

свега доста, па и хране.“ (Свет)

Из те перспективе доживеће разочарење:

Ратова је и преварâ

на овоме свету много…“ (Свет)

Због чега постаје апатично и равнодушно, да би та апатија прешла у огорченост:

Разлика је између њих и свињâ –

jедни рокћу, а други говоре. (Без разума)

Метафорично изражавајући социо-политичку слику.

И графички елементи утичу на значење, као у песми ДиносауРус, при чему се читаоцу  оставља на вољу да сâм протумачи.

Без обзира на ту равнодушност, тргнуће се социјално-рефлексивним песмама, каква је песма Дете, у којој ће признати и можда свој највећи квалитет:

„лепо је имати жељâ, али дете не може бити свако.“

То дете које, аутор никада није убио у себи, представља лирски субјекат ове збирке, који нас подсећа и враћа у нека срећнија времена, о којима радо причамо и о којима читамо са уживањем – како ће се осећати читалац у додиру са овом поезијом.

Читајући дивне родољубиве стихове, широког тематског распона – од југоносталгије до Косова, читалац ће осетити олакшање, готово катарзу – да ипак нисмо заборавили… што сведочи и предивна песма Божур. Свако би требало да се запита:

„Може ли божур опет процветати?“

Љубавна лирика је такође разноврсна. Посвећена је различитим женама – судећи по великом броју женских имена, намера је да се обрати целокупном женском роду.

Неретко представља израз платонске љубави, израз жеље да се буде са неком женом; понекад бившу, прошлу љубав, понекад само искру, која је бљеснула у тренутку и нестала. Како год нема читатељке која неће уздахнути док буде читала ове стихове.

Уз сву лепоту и доминацију љубавне поезије у овој збирци, родољубиви стихови некако се сами намећу читаоцу:

„Хвала Степи, Мишић Живојину, што умећем обуздаше силину.

И пред целим светом показаше да не дамо оно што је наше.

Албанска нас голгота ломила, много живља Србија изгубила.“

(Србија у Првом светском рату)

Зато што нас подсећају на нешто што смо помало заборавили, а нисмо смели и буде здраво национално осећање.

У име свега тога „прошетајте“ „Тепихом“ Младомира Кнежевића – можда ће Вама нека, друга „шара“ бити занимљивија.

 

Марина Ђенадић

 

 



About the Author

Redakcija
Redakcija




Konkursi regiona
 
 

 

Vek od objavljivanja novele „Amerikanka“ Jelene J. Dimitrijević

U Ediciji „Riznica“, dr Ana Stjelja priredila je i objavila novo reizdanje srpske književnice Jelene J. Dimitrijević (1862  ̶  1945)  ̶  novelu „Amerikanka“ i to povodom  jubileja – 100 godina od prvog izdanj...
by Redakcija
 

 
 

PROMOCIJA KNJIGE “MALI BESKRAJ” STEFANA LAZAREVIĆA

 Tiho, iskreno i nenametljivo dodirivanje niti malog beskraja   Veče pada nad Svilajncem, mestom kome poezija nikada nije okrenula leđa, ovde su se uvek čuli nekakvi stihovi, bilo da su recitovani stidljivo devojci na ...
by Redakcija
 

 
 

Šefket Krcić: O knjizi Hakije Zoranića ”O etnogenezi Bošnjana – Bošnjaka”

ZNANSTVENO-ISTRAŽIVAČKI RAD MR HAKIJE ZORANIĆA NA POLJU ETNOGENEZE BOŠNJAKA     U ovom radu riječ je, o jednom izuzetnom značajnom bošnjačkom znanstveniku, društvenom djelatniku, čija istraživačka djelat...
by Redakcija
 

 

 

Novi roman Eldina Eminovića

Eldin Eminović, u izdanju beogradske izdavačke kuće ‘Metaphysica’, objavio je svoj peti roman – ‘Šund, propagandu i literarnu prostituciju’. Ovo je knjiga za domaćice, lučke radnike, fudbalske fa...
by Redakcija
 

 
 

Promovisana nova zbirka pjesama Elme Selimi

Dana 23. juna 2018. godine, u Koncertnoj dvorani Kulturnog Centra Novi Pazar, održana je promocija druge zbirke poezije autorke Elme Selimi „Zakasnićemo da budemo ljudi“. O knjizi su govorili: urednica izdanja Hasna Ziljk...
by Redakcija
 

 




Konkursi regiona