Avlija
Portal za kulturu, književnost i društvene teme



Promocije

8. Oktobra 2015.
 

Marina Đenadić: Most do izmaštanih vrtova Saše Stojanova

More articles by »
Written by: Redakcija
Oznake: ,

Poetska proza Saše Stojanova predstavlja vezu, sponu, most kojim se stiže do izmaštanih vrtova. Ove dve odrednice: most i izmaštani vrtovi su dve tačke puta kojim se kreće lirski subjekat koji teži svom cilju – da rečima opiše i izrazi most kojim se stiže do „izmaštanih vrtova“. Taj put i naum nije ni lak ni jednostavan, već, naprotiv, vrlo komplikovan. Zbog toga je i pozicija lirskog subjekta vrlo specifična – predstavlja pokušaj da se izrazi ono metafizičko, transcedentno u poetskom činu, što je zapravo taj „most“ kojim se stiže do „izmaštanih vrtova“. Stoga je i ova poetska proza podeljena na dva ciklusa: „Izmaštane vrtove“ i „Most“ – i tako je valja i čitati.

„Izmaštani vrtovi“ su prvi ciklus ove zbirke i predstavljaju u velikom stepenu prostor imaginacije u koji su utkane i želje, htenja, preokupacije i refleksije lirskog subjekta. Taj prostor je kompleksan i u okviru njega su otvorena mnoga pitanja – neka su dobila svoje odgovore, neka nisu. Sublimaciju želja, htenja i težnja lirskog subjekta predstavljaju dve preokupacije – da se u stihove pretoči i stihovima izrazi suština ljubavi i drugu: da se izrazi priroda poetskog čina u svoj svojoj punoći i sveobuhvatnosti. Ljubav se tretira kao nešto trenutno i prolazno, što je uočljivo u sledećim stihovima:

Prođosmo jedno kraj drugog –

 

Treći se, oslepeli smo od ljubavi,

koju ne videsmo pred sobom. (Daljina)

 

Ovi stihovi potvrđuju da prolazni i trenutni kakarakter ljubavi u ovoj poetskoj prozi proizilazi iz „slepila“ za istu – što lirsko ja i priznaje.

U istoj pesmi razotkriće se odnos pojma ljubavi i metafore „izmaštani vrtovi“ u ovoj poetskoj prozi, kao i veći deo dijapazona koji je obuhvaćen ovom metaforom:

Geledali smo se i plašili istu da priznamo,

u izmaštanim vrtovima koje sam tebi čuvao.

Čime se potvrđuje da je i ljubav kao kategorija deo „izmaštanih vrtova“ u koje se „beži“, jer se lirsko ja plaši da prizna ljubav,  koju „čuva u izmaštanim vrtovima“ samo za „nju“ – što je dodatna potvrda da su vrtovi deo imaginacije, odnosno da lirsko ja teži da izrazi metafizičku i transcedentnu prirodu ljubavi i u tom ključu valja čitati ove lirske zapise.

Druga preokupacija lirskog subjekta je takođe specifično izražena:

Priroda poetskog čina se izražava preko reminiscencija o stihovima i njihovom položaju u savremenom svetu:

Po uglovima poput kurvi ponuđeni stajaše

najlei stihovi.

 

Usput ih pobraše nezainteresovani šetači i utopiše

u ritam prolaznosti. (Stihovi)

Stihovi kao artefakt iskazuju način na koji su prihvaćeni i kako se doživljavaju  u savremenom svetu – oni su zapravo „napušteni“ i „prepušteni sami sebi“ i „nude se“ poput žena lakog morala, a na tom putu zapadaju u ruke nezainteresovanim šetačima i upadaju u kolotečinu i ritam prolaznosti.

Dve glavne preokupacije lirskog ja, izražene u ovim lirskim zapisima, povezane su „mostom“. Taj most je od praiskona na ramenu lirskog subjekta, na kome:

Video sam te kako bežiš u ogledalo istine –

          Danas na most polu cveće zaborava. (Pustinjski most)

          Čime je implicitno naznačeno da ljubav – idealna polovina – beži i krije se u „ogledalu istine“ i upravo iz tog razloga „most prekriva cveće zaborava“, što potvrđuje da most, veza, spona, što ova poetska proza Saše Stojanova i jeste, sama po sebi iziskuje određen stepen zaborava, kako bi se stiglo do „izmaštanih vrtova“ u kojima se lirski subjekat gledao sa „njom“ i čuvao te „vrtove“ samo za „nju“. Međutim, ovo nije kraj puta koji prelazi lirsko ja, a i čitalac zajedno sa njim. Naime, lirsko ja poseduje i viziju, izraženu u pesmi Budući most, u kojoj je „bez straha ukradena nebeska avlija“ i „bačena pod budući most“ – kao zalog za buduća ostvarenja imaginacija se „baca“ pod budući most. Zbog toga lirski subjekat će:

Kad ga budu sagradili, stići ću da se pokajemne žurim

jer Bog prta. (Budući most)

Čitalac će uživati, razotkrivajući međuprostor između „mosta“ i „budućeg mosta“. U tom (raz)otkrivanju susrešće se i sa sentencama ovog autora poput ove kojom se teži idealnom poetskom izrazu i izražava „ideala pesma“ u istoimenoj pesmi:

Bila bi to pesma od jednog stiha, od jedne reči,

u kojoj bismo bili i zauvek ostali.

Čime je izražen i most kojim se stiže do izmaštanih vrtova.

 

Marina Đenadić



About the Author

Redakcija
Redakcija




Konkursi regiona
 
 

 

Kudret Bulbul: Kongres evropskih muslimanskih intelektualaca

Analiza dekana Fakulteta političkih nauka na univerzitetu Yildirim Beyazit, prof.dr. Kudreta Bulbula Prošle sedmice smo govorili po pitanju „evropskog islama“ i ove sedmice ćemo nastaviti da govorimo o ovoj temi. Govoril...
by Redakcija
 

 
 

Dr Suada A. Džogović: Ekonomski rast Turske – izazov za integraciju u EU (III dio)

Redakcija časopisa i portala Avlija u prethodna dva nastavaka objavila je djelove iz knjige ”Ekonomski rast Turske – izazovi za integraciju u EU” dr Suade A. Džogović, a slijedi Zaključak iz knjige:  ...
by Redakcija
 

 
 

Prvi roman autorke Zorane Manić

Prikaz romana-univerzuma „Igra beskonačne zakrivljenosti“   Prvi roman autorke Zorane Manić intrigira već svojim naslovom, a nastavlja i samom sadržinom. Implicitno i eksplicitno se najavljuju novi delovi romana koji b...
by Redakcija
 

 

 

Poezija Franja Matanovića

Franjo Matanović   ODRAZ DANAŠNJICE   gledam današnjicu i pomalo mislim o razlikama od vremena Da Vincija i Mona Lise i onog mračnog srednjeg vijeka kada se u prvi plan iznosilo lice odraz duše na svjetlo se pozivalo...
by Redakcija
 

 
 

Refik Bulić: Zbilja, kako nam se zove zajednički jezik?

Refik BULIĆ     ZBILJA, KAKO NAM SE ZOVE ZAJEDNIČKI JEZIK?[1]     Deklaracija o zajedničkom jeziku, koju su osmislila i promovirala neka udruženja građana iz Srbije, Hrvatske, Crne Gore i Bosne i Hercegovine na...
by Redakcija
 

 




Konkursi regiona