Nedavno je u izdanju Srpskog legata iz Beograda u ediciji Tragovima velikana, objavljena jedna značajna knjiga o jednoj vanvremenskoj jugoslovenskoj glumici. Ako kažemo majka Vuki, svi će znati da je reč o Radmili Savićević. Nakon njene smrti 2001. godine, o njoj su ostale da govore samo njene uglavnom televizijske uloge, ali se malo šta znalo o njenom životu. Dejan Ćirić je zato objavio možemo slobodno reći jedno multidisciplinarno istraživanje koje je on nazvao žanrovski – romansiranom biografijom
Kada se pogleda ova knjiga urađena kvalitetnom štampom, na više od 300 strana, ispunjena do sada nepoznatim fotografijama iz Radinog života, svedočanstvima njenih kolega, dodatnim prilozima, vidi se da je zaista uložen jedan veliki trud. Za novinara kao što je Ćirić, taj trud je postao izazovan, pa on lako boji faktografske podatke, književnom notom. Knjiga počinje predgovorom koji je napisao scenarista Siniša Pavić, koji je kako je i Svetlana Bojković u knjizi rekla, pisao uloge za Radmilu Savićević, kao što je Nušić pisao za čuvenu Žanku. Nakon predgovora, polako, od Kruševca, preko Niša do Beograda nižu se svedočenja prijatelja, rodbine, kolega, o tome kakva je zaista bila majka Vuka, Riska, Žarka i Dostana. Tajna kvaliteta ovog dela je u tome što autor nije dozvolio da se ova svedočanstva pretvore u klasičan, za ovo vreme dosadan intervju, već je intervju složen metodom koja se u elektronskom novinarstvu naziva „Verite tehnica“, što znači da se sagovornik pusti da sam priča priču. Autor se pojavljuje na početku svakog intervjua, ali kao neko ko posmatra, a ne deluje ili se meša u tok radnje. Mnogi bi se sada pitali, sve je to lepo, pa gde je tu Rada? Ovo pitanje bi svakako bilo suvišno, pa Rada je u svakom deliću sećanja u ovoj knjizi. Međutim, Rada se javlja i kao neko ko živi u autorovim mislima, koja ga za ovo kratko vreme svojim životnim i glumačkim replikama, usmerava, grdi, na jedan znalački humoristički način, blizak svakom čitaocu kome ova knjiga dospe u ruke. Kroz ovu knjigu, bojenu sećanjima ljudi, mi sagledavamo, život po stavkama koje ga zaista i čine, od rođenja, preko razvoja, do same smrti. Međutim, smrću se ne završava ova knjiga, na kraju knjige dodate su i Radine izjave iz novina, kao i popis svih njenih uloga u pozorištima, na filmu i televiziji, kao i isečci njenih recepata koji su objavljeni nakon njene smrti, koji su dokaz da je bila i prava domaćica. Pečat na ovo svedočanstvo o jednoj ženi koja je potekla sa obale Morave, ali je izveštačeni i izblazirani svet nije pokvario, već je ostala, duhovita, šarmantna i narodna, stavlja i popis korišćene literature, da nije bilo toga rad bi svakako imao manju faktografsku vrednost. Ovako on postiže taj harmonični dualitet.
Kao što je Rada svake večeri kroz svoje likove ulazila u srca svih Jugoslovena i nesebično darovala svoj osmeh i sebe, tako će i ova Ćirićeva knjiga naći sličan put do srca čitalaca, koji će je staviti pod jastuk i osećati Radinu toplinu koja i kroz ovu knjigu isijava vladajući vaseljenskim prostronstvom, i podseća sve nas da je ona bila prva, ali i poslednja koju ni više od deceniju nismo i nećemo zaboraviti.
FOTO: printscreen, prolog.rs
