Milica Milenković
PESNIČKA POSLANICA SA CETINjA
Nad zbirkom pesama Jesen pjesnika Božidara Proročića
Piše: Milica Milenković
„Jesen je pjesnika u sitne sate“ – tako glasi jedan od stihova pesme „Jesen pjesnika“ u istoimenoj zbirci pesama Božidara Proročića, aktivnog kulturnog pregaoca sa Cetinja, objavljenoj 2019. godine u izdanju Crnogorskog kulturnog foruma. Ovim stihom, zapaža se, pesnik Proročić definiše vreme svoje poezije, sitne sate u noći, u kojima se prepliću java i san, stvarnost i željeno, ljubav i čežnja. Većina pesama u ovoj zbirci ispisana je jednostavnim stihovnim konstrukcijama brzog ritma, sa pojavom i odsustvom rime, a pevaju o temi ljubavi kao izvoru želje, čežnje i tuge, jer je neuzvraćena. Tako nas sa stranica njegove knjige pozdravlja svojevrsna pesnička poslanica ljubavi ispisana lirskim ja koje je mornar u oluji ljubavi, zatočenik u tvrđavi tuge ili jednostavno pesnik koji slavi noć i kišu na Cetinju, vodeći nas ulicama ovog mesta kulturne svetlosti – poklanjajući na taj način ovom gradu svoje biće i biće svojih budućih čitalaca. Samim tim, pesnik Proročić ispisao je romansiranu poemu o Cetinju, gradu čijim ulicama prolazi njegova ljubav kao san dok on luta blagosloven kišnim kapima koje jedino mogu da ublaže čežnju.
Lirski subjekat ove zbirke definisan je odrednicom jeseni kao vremenom opadanja energije, melanholijom, nostalgijom, vremenom kiše, vetrova i hladnoće. Analogno ovome stihovi koji otvaraju knjigu glase: „Kišna je noć/ Pogledom te tražim/ u beskraju samoće“. Samoća lirskog ja očitava se u svim pesmama ove knjige, mornar ove poezije svojoj dragoj „uspavankom krade snove“ i „piše poslanicu na jastuku čežnje“. On poklanja stihove svojoj opsesiji koja se iz plotskog uzdiže u sakralno,stoga u jednoj od pesama miris lipa na Cetinju asocira na miris duše neimenovane drage. Lirsko ja luta lavirintom ljubavi, plovi pesmama i oživljava zamišljenu dragu u stihovima. No to oživljavanje ne ide dalje od toga da je nazove „sjeno moja“ čime se i lik drage uklapa u senovita mesta ove poezije, mrak i tamu koji samo ponekad budu razbijeni svetlošću koja pak uvek po pravilu dolazi jedino sa poezijom i pesnicima. Stoga mnoge pesme zbirke posvećene su velikanima pesničke reči, a jedna i velemajstoru u šahu: Aleksandru Lesu Ivanoviću, Njegošu, Sretenu Vujoviću, Božidaru Bonji – Ivanoviću, Hermanu Heseu, Goranu Petroviću i drugima.
Cetinje u ovoj poeziji sem što je mesto susreta lirskog ja i seni njegove zamišljene drage, od Njegoševe „noći skuplje vijeka“, postaje „ponoćni kolorit“, mesto „pjesnika i sudbina“. Otuda lirsko ja u sećanje priziva sve „majstore palete“ sa Cetinja čiji su „stihovi preplanuli od žudnje i nebeskih tajni“ ispisali posebnu istoriju ovog mesta.
Glavni tematsko-motivski okviri ove poezije su noć, tama, san, ljubav, čežnja, patnja, susret, bol, dodir, ljubav prema dragoj i prema poeziji, pesnička prijateljstva i senke i seni što svagda vihore nad poezijom i pesnikom. Pesnik im poručuje: „Neće me slomiti/ aveti noći/ poražene duše/ borac sam istine/ otrgnuta stranica/ bola i sudbine…/ …/ Neću se predati/ bezličnim sjenkama noći/ onima što nasrću/ ni svojoj samoći…“
Komplementarnost u pesmama i nadovezivanje stihova i ideja stvaraju utisak čitanja jedne duge pesme kao niti koju pesnik plete iz noći u noć. „Mnoge sam noći/ sanjao svoje slobode/ (…) U sitne sate/ pod plaštom/ u tami/ skrivao sam tajne/ i slutnje/ nebrojene/ za buduće dane“, ispisuje pesnik Proročić opominjući na teške stvaralačke noći u kojima se unutrašnja drama, nekad poput morske oluje a nekad poput pljuska, izliva u stihove tražeći put ka slobodi. Buduće dane priziva pesnik ostavljajući čitaoce u nadi da će njegova sledeća zbirka napustiti okvire tame, usamljenosti i melanholije i zapevati radosnim pesmama najavljujući novo buđenje. U ovakvom uverenju ostavlja nas pesma „Svanuće“:
„Do u poznu noć bdijem
pjesmama zarobljen
Vrijeme neumitno teče
zbiram stihove
i tajanstvo
slutnje ispisujem
Plavetnilo zore
iznenada opomene
miluje kroz okno
Ne želim
skliznuti u san
Budan sanjam
davna svitanja
u srcu iskušenika
Riječ slave
i beskraj pjesnika
ispisuje ljubav
jutrima Cetinja“
