Avlija
Portal za kulturu, književnost i društvene teme
Advertisement



Promocije

23. Januara 2015.
 

Mirjana Đapo: „Genijalni pas Siti“ – prikaz romana Đure Maričića

More articles by »
Written by: Redakcija
Oznake:

„GENIJALNI PAS SITI“ –  SAGA O PSU KOJI JE  ZNAO DA MISLI  I VOLI

 

(Prikaz romana Đure Maričića)

 

 

Postoje dela koja se otmu svemu što je viđeno, a ne znaš čime su to postigla jer je motiv prepoznatljiv,  kompozicija  standardna, sve te nekako podseća da si tu priču čuo, već doživeo, a opet istim užitkom prolaziš kroz svet autora, njegovih junaka. Onda shvatiš da je to nešto što ti je držalo pažnju neverovatna bliskost  pisca sa  glavnim akterom priče, poetičnost koja se sreće  samo u najboljoj lirskoj prozi.

Autor, Đuro Maričić, je svojim bogatim literarnim opusom  već izgradio svoj prepoznatljiv stil, mešavinu refleksije i duboke liričnosti, a ovo delo svrstala bih  u dnevnik jednog postojanja, ljubavi, patnje, snage… odanosti. To što taj dnevnik ispisuje prvim licem jedan poseban pas samo je znak snažne veze čoveka i njegovog ljubimca. Priča o Sitiju je kompoziciono uređena, hronološki povezana kroz trideset poglavlja koje prate junaka od njegovih ranih dana šteneta do samog životnog kraja već ostarele keruše.

Ako bismo tematski govorili o romanu  mogli bi mu dati dimenziju  psihološkog, društvenoistorijskog, ali je to pre svega roman lika. To što je autor kroz lik svoje junakinje dotakao psihologiju  odnosa čovek – životinja, samo je potvrda koliko nas je tvorac sačinio da sa svim ostalim živim bićima uspostavljamo komunikacije, ali nas nedovoljno znanja, ili emocija udalje, pa sebe

uzvisimo, damo prednost nad  svima drugima. Lepota Maričićeve priče je što svoju junakinju  poistovećuje sa bilo kojim drugim protagonistom  književnih ostvarenja. Ona ima ličnost, ima instinkt, emocije pršte. Siti nas uči kako  je lepo nekome pripadati, pružiti poverenje, emocije.

 

Autor radnju svoga romana smešta u teško ratno vreme, u Sisak i Žažinu, dajući svojoj prozi i nešto od prozaičnog, u pravom smislu, ispredajući priču  o odnosima različitih nacionalnosti u  teškim danima građanskog rata. Ta mesta nose  primesu  socijalne i političke priče, ali su nezaobilazna u daljem toku fabule, a ugao gledanja na sva ta zbivanja je kroz fokus, emociju, neutralnog pripadnika ne ljudskog roda. Ljudi su pristrasni, određuje ih u ponašanju, delovanju, vera, nacija, a  naša junakinja  njuhom psa razlikuje samo ljubav i mržnju.

Ona zna kome pripada, zna da uzvrati  neverovatnom odanošću onome ko je zaduži pažnjom, zna da se  žrtvuje, ali i da bude povređena, da pati.

Maričić svojom rukom slikara  “iscrtava” najlepše lirske slike koje  se retko sreću u našoj prozi. Obično  pripovedač zanet narativnim tokom, ili dinamikom priče, zaboravi na neophodnu   retardaciju, usporavanje  radnje da bi čitaocu podario slikovitost pejzaža, povezao ambijent i emotivno stanje. Autor je to doveo do savršenstva. Očito da ovo delo nije samo dnevnik o životu jednog  genijalnog psa već i sjajan vodič, skoro turistički, bar tako sam ga ja doživela, kroz prelepe predele  meni nepoznate Žažine. Iskreno, ko posle ove idile o prelepim plažama, veličanstvenoj  prirodi, kroz vizuelne razglednice toga kraja ne bi i sam poželeo to sjedinjavanje čoveka sa prirodom.

Dinamiku pripovedanju  daju psihološka stanja junakinje. Siti je ponosna, odgovorna, temperamentna… Kada je bilo ko ugrozi u ulozi dostojanstvenog bića, povredi joj sujetu, ili ugrozi onoga koga brani svojim osećanjem odgovornosti, postaje ono što jeste- zver  spremna da ide do kraja u svojoj ulozi  branitelja.

 

Priča o genijalnoj keruši je mnogo više  od priče već  toliko puta  ispričane o izvanrednim primercima životinjskog roda.  Ono što  joj daje svežinu, u čemu i leži bit, je odnos   čoveka i njegovog najboljeg prijatelja psa.   Siti je srećan pas, kao što su i njene gazde- stari gazda, mladi gazda, stara i mlada gazdarica… pa njihovi mali potomci… Svi srećni  jer znaju  da je lepota u pružanju ljubavi, umeću življenja, prevazilaženja problema.

 

Stari gazda je ipak ona karika  koja ovu ljubavnu priču  između čoveka i životinje započinje, razvija, održava i daje joj  finalni ishod. On je doduše tragičan jer  smo smrtna bića, ali nas baš ta  prolaznost obavezuje da  od života pravimo harmoniju, živimo u ljubavi sa ostatkom sveta i čuvamo sećanja na one koji su bili deo našeg života.

 

Roman Đure Maričića „Genijalni pas Siti“ pronaći će svoje mesto u savremenoj prozi jer to sadržajem, stilom, jezikom zaslužuje.

 

img371



About the Author

Redakcija
Redakcija




Konkursi regiona
 
 

 

Šefkija Borančić o ”Ženi bez kišobrana” Anele Fetić

Šefkija Borančić   Uz  zbirku poezije: „Žena bez kišobrana“ Anele Fetić   Anela Fetić u mnogo čemu dijeli sudbinu Bihora i Bihoraca-Bošnjaka. Rodnog mjesta Kradenika, te prekrasnog okoliša, pitomih uval...
by Redakcija
0

 
 

Dženis Šaćirović o ”Stazama ljubavi” Hadije Nuradinović

,,Stazama ljubavi“ u poetskom izražaju Hadije Hady Nuradinović   Hadija Hady Nuradinović je sandžačka i bošnjačka pjesnikinja koja živi i stvara u Novom Pazaru. Rođena je 1960. godine u Tutinu. Po zanimanju je predu...
by Redakcija
0

 
 

Said Šteta o zbirci poezije ”Žena bez kišobrana” Adele Fetić

Osvrt na zbirku poezije Anele Fetić ”Žena bez kišobrana”   Zanimljivo je da je zbirka poezije “Žena bez kišobrana” došla u moje ruke putem portala za kulturu Avlija.me sa kojim godinama sarađujem, a da p...
by Redakcija
0

 

 

Dr Ana Stjelja o ”Ženi bez kišobrana” Anele Fetić

Dr Ana Stjelja   DUHOVNI BEG U „DVORCE ZIKRA I DOVE” Tragom zbirke poezije „Žena bez kišobrana” Anele Fetić     Zbirka poezije „Žena bez kišobrana” autorke Anele Fetić, suptilni je pesnički proplam...
by Redakcija
0

 
Konkursi regiona
 

Sanela Halković o ”Ženi bez kišobrana” Anele Fetić

Poetska zbirka “Žena bez kišobrana” autorice Anele Fetić   Valja početi od početka. Od naslova. Ne dešava se često da naslov tako potpuno i jasno oslikava cijelu zbirku, kao što je to slučaj sa ovom poetskom z...
by Redakcija
0

 




Konkursi regiona
 
Secured By miniOrange