Avlija
Portal za kulturu, književnost i društvene teme



Promocije

21. Januara 2016.
 

Mirjana Marinšek Nikolić: Put kojim se ređe ide

More articles by »
Written by: Redakcija
Oznake: ,

ZBORNIK POEZIJE STOPAMA ALEKSE ŠANTIĆA

Sve i da prethodna 2014. nije bila godišnjica smrti  Alekse Šantića, pamtimo da u srpskoj lirici, i ranije i danas, nije bilo pesnika koji neposrednije, jednostavnije i toplije iskazuje  svoja osećanja. U svojoj intimnoj lirici, Šantić biva vazda između ličnih i zajedničkih osećanja, ljubavi i rodoljublja, ljubavnih ideala i patnji naroda. Setimo se Šantićevog pesničkog opusa: od ljubavnih, rodoljubivih, socijalnih, do opisnih i meditativnih pesama… Iz tog navrelog izvora stiže nam i „Zbornik poezije stopama Alekse Šantića“, (izdavač Kreativna radionica Balkan, 2015.) Šta reći?

Bez obzira na sve moguće interpretacije savremenih pesničkih ostvarenja prispelih i objavljenih u pomenutom Zborniku, treba da se podsetimo iskaza jednog francuskog estetičara filozofije „da se od pesnika danas ne traži originalnost ideja, nego originalnost osećanja“. Dvostrukost čina koji uključuje čitaočevu svest i pesničko delo nameće kritičaru da se ne upušta niti da uskraćuje svojom kritikom čitaočev doživljaj poezije.

Ovo naglašavam jer je između početka 20. veka i sadašnjeg trenutka veliki vremenski zjap. Najzad, svaki čitalac ove knjige može, ako želi, sam da zaključi o analogiji (ako iole postoji, a treba li i da je bude?) sa Šantićevim pesmama nastalim u davnom, pretehnološkom dobu. No, pođimo redom.

Kada je skladao svoj „Zbornik poezije stopama Alekse Šantića“,(Kreativna radionica Balkan, 2015.), izdavač je u njega uključio baš poveliki broj pesama pristiglih na ranije raspisani konkurs širom balkanskog regiona. Odgovor iz savremene pesničke perspektive je tu, pred nama. Što je otvorilo mogućnost širokog tematskog dijapazona pristiglih pesničkih postignuća.

Prvo čitanje ovih pesama ukazuje na naglašenu „izmešanost“ poetskih stilova; ima tu poetskih impresija (na Šantićeve motive), refleksija u večnim istinama, u nekim pesmama i uočljive stilske elegancije… U potrazi za smislom ovakvog, nazovimo ga modernim imenom, projekta, pitanje na koja treba odgovoriti je: može li se duševnost Šantićeve poezije ponikle na razmeđu vekova, danas uobličiti u višeglasni odjek neposredne lirske emocije na onu Šantićevu? Mogu li (i treba li?) da iz takvog spoja „izraste“ nostalgija i melanholija za nekim prošlim vremenima? I to, danas?

Dopustite da u sopstvenom doživljavanju i otkrivanju savremenog pesničkog dela, u pomenutom „Zborniku poezije stopama Alekse Šantića“ otkrijem čitaocu: da, pisana reč ne poznaje granice; ona ih spaja i ovim Zbornikom dokazuje.
Iako svesna da neću reći ništa novo, smatram nužnim, ako ništa drugo, da izdvojim poetska ostvarenja, kako već osvedočenih pesničkih ostvarenja, tako i onih u začetku, objavljenih u ovom Zborniku.
Pa, pođimo nekim slučajnim odabirom: tu su poistvećenja sa Šantićevom ljubavnom lirikom: „Ti i ja kao Aleksa i Emina“, „Čemu ta ljubav?“, „Majka“, „Tren“, „Bila  sam tvoja“, „Kome ljubav dati“, “Stopama Alekse Šantića“, „Šta je ljubav?“ i dr…

I one, doduše u manjem obimu, posvećene (inspirisane), pesničkim opusom Šantićeve socijalne lirike: bravurozna pesma-poema „Odoše svi naši vlakovi“, “Unutrašnje moje borbe neprestane“, „S one strane bare“, „Balkanika“, „Odlazak“, „Duh našeg vremena“ i dr…
Ima tu i rodoljubivih, I to u manjem obimu: “Sinoljubiva”, “Volim moju Srbiju”, “Na zgarištu mog detinjstva”, i dr…
Ono što izdvaja ovu knjigu, od ostalih te vrste (ima li ih uopšte?), jeste želja izdavača da uvrsti pesnička ostvarenja širom balkanskog regiona. Nije bilo lako odabrati i pronaći preko dve stotine kvalitetnih autora. A priznajte, niti ni kritičaru ove knjige u čitanju i odabiru ove poezije! Jer u doba kad se književna kritika polako pretvara u hobi, u odnosu pesnika i kritičara, pesnik je bogomdani odabranik koji tvori poeziju i piše je. A kritičar? On treba da dešifruje pesničko delo po sebi, to jest da traga za različitim vrstama jedinstva u okviru dela posvećenog (ovom prilikom) velikanu poezije, Aleksi Šantiću! Što priznaćete, ni ovom kritičaru beše nimalo lak zadatak.

 

Mirjana Marinšek Nikolić
književnica i književna kritičarka

 



About the Author

Redakcija
Redakcija




Konkursi regiona
 
 

 

Refik Bulić: Začarana rijeka

Jednom davno, tako davno da se i Beranov djed jedva sjeća toga vremena, tiho je tekla rijeka Toplica i pokretala desetak vodenica raspoređenih na nekoliko kilometara riječnog toka. Beranov djed se malo sjeća toga vremena, k...
by Redakcija
 

 
 

Mešino bockanje – aforizmi Mehmeda Meše Delića

*Puno studenata pada na ispitima. Proklete plave koverte… *Ko će kome nego svoj svome da dođe do – DIPLOME! *Omladina je naše najveće bogatstvo. Već nekoliko godina imamo dobar izvoz! *Odem na Zapad – sve mi paš...
by Redakcija
 

 
 

Denis Kožljan: ”Kino Bosna” Zlatka Lukićića

Kako odavno nisam čitala neki dobar i pametan prozni uradak, predstavljen na Digitalnim knjigama, a nešto malo bolje poznavajući autora Zlatka Lukića, odlučih da to ovog puta, bude roman, jedan iz njegove trilogije, naslov...
by Redakcija
 

 

 

Said Šteta: Odraz u očima

Već dugo imam potrebu da ovo  napišem. Nemam ja pravo misli držati u ropstvu. Jok! Ta  ja sam dovoljno rob. Neka! Znam kome robujem i nije mi teško. Samo Uzvišenom Gospodaru. Ahh, i te misli! Đahkad su na gomili složen...
by Redakcija
 

 
 

Ahmet Ademagić: Priča o prezimenu Bošnjak u Rožajama

Ahmet Ademagić   PRIČA O PREZIMENU BOŠNJAK U ROŽAJAMA   Život piše romane. Ljudske su sudbine nepredvidljive. Ovo je priča  jednoj takvoj ljudskoj sudbini. Ovo je priča o majčinom djedu a mome pradjedu. U Gl...
by Redakcija
 

 




Konkursi regiona