Avlija
Portal za kulturu, književnost i društvene teme
Advertisement



Promocije

8. Juna 2014.
 

Nova knjiga poezije Marije Jotić-Milenković: Raspeće

More articles by »
Written by: Redakcija
Oznake: ,

Marija Milenković, devojačko Jotić, rođena 7. 05. 1956. godine u Pirotu, Srbija. Po zanimanju je ekonomista. Sada je stalno nastanjena u Nišu. Član je Saveza udruženja pisaca u otadžbini i rasejanju – “SKOR”, Ogranak Niš. Ima izdatu jednu zbirku pesama ”Besmrtni besadari”, 2010., “Zograf Plus” – Niš. Nedavno je objavljena njena nova stihozbirka ”Raspeće”, a u pripremi za štampu je još nekoliko njenih zbirki sa ljubavnom, rodoljubivom i misaono refleksionom poezijom.

 

РАСПЕЋЕ

.

Господе Боже
Видим да је ноћ, која је ово доб?
Док моје
Овоземаљско распеће траје
Тешка ми мисао мира не даје
Која је ово доб?
Сан не долази, не знам шта је
Учини ми Свевишњи
Да све по твоме буде
Ноћ не пролази, тешка ми мисао
Опхрвала тело
Само ми Господе, молим те
Не доноси неку злу коб
Која је ово доб?
Он је, Боже, као Анђео бели
Чвор је моје душе
Што сада ми песму пева
Као и ја неки сан снева
Јер нас двоје даљина дели
Његове очи хоће да ми кажу
Неку песму оне ми поје
Или чак ништа не кажу
Само упуте поглед који
Док мисли се грешне моје
Заједно с њим у снопове слажу
Господе Боже, учини ми
Да његове очи више ме не лажу
Учини ми Господе Боже
Да моје мисли остану мирне
Да ми његова топла рука
Никада моје тело више не дирне
Учини Свевишњи да он није чвор
Да није распеће душе моје
Господе Боже
Учини ми да се моје мисли
Због њега
Никада више у снопове не слажу
Господе Боже и ове речи утехе
Које сама изговарам
Верујем да ми помажу
Учини Господе Боже
Да ме његове очи више не лажу
Да престане овоземаљско
Распеће моје
Јер и ја сам, Господе Боже
И ја сам покајник
И ја сам овоземаљско
Грешно чедо твоје.

.

ОДИСЕЈА

.

Никада немој рећи да си ме познавао
Никада немој рећи то је она
Моја Одисеја, моја туга узившена
Никада немој рећи да смо били срећни
Био сам јој све, да била сам ти све
Био си ту за мене када си ми требао
Ја нисам била ту када сам ти требала!
Свега чега смо се бојали
Од чега смо стрепели, сустигло је баш нас
Обоје за путеве туге нисмо знали
Једно смо се другом у снове прикрадали
Неплодне снове смо сањали
О њима смо причали, радовали се
Добро смо се познавали
Љубав је из твог ока бљеснула
Као гром из ведра неба погодила ме
Али, била је само једнострана
Само је била теби и твом срцу знана
Зар ми твоја туга сада треба да ме шчепа
Да упознам мрачне путеве њене
Јер, ја желим да заборавим све
Нас лудо блесаве младе и заљубљене
Никада немој рећи ја сам је познавао
Била је моја Одисеја, моја љубљена Изида
А ја сам био само њен Озирис!
Никада немој рећи љубио сам је
Миловао сам је, волео сам моју Изиду
Сунцем сам је из мојих очију грејао
Љубављу сам искреном љубио
Именима Одисеје и Изиде
Тим си ме именима у одаје звао
Тим си ме именима љубио
Из љубави или из милоште
Љубав си са мном први пут спознао
Потајно у твојим мислима
Од мене си погледе крао
Да ниси ми суђен то свакако ниси знао
Ја сам своја Одисеја, ја сам ничија Изида
Да бих те волела, да бих ти опростила
Ја и моја се душа мојом душом пита

.

ОДА МОЈОЈ ЉУБАВИ

.

Цртам фреске
О теби и теби, о нама
Теби постављам својим срцем
И својом руком постављам ти
Вечиту оду
Да те сачувам од заборава
Цртам фреске наших ликова
Цртам нас
Наше погледе, додире, пољупце
С патином љубави
Приљубљена уз њих љубим ти очи
Фреске наших погледа заувек остаће
На зидовима једног светилишта
Где је сакривена
У нашим погледима вечита љубав
Огњем је прошарана, сагорела у времену
У жудњи и патњи стављам руке на њих
Нашој љубави положена је ода
Која ће царовати у царству тишине
У крви наших сафира
Од наших рањених срца
Нисам имала мира док их не нацртам
Топи се модрина са мојих усана
Које приљубљујем
На моје нацртане фреске
Наших ликова, наших очију
Које из њих вире
Љубим их, љубим твоје очи
Додирујем их прстима
Милујем их
Цртам и даље, цртам не стајем
А сузе низ образе као кроз плодне бразде
Остављају траг на мом лицу
Саме теку, не питају ме
Заувек остављају неизбрисив траг туге
Болу се не предајем
Бразде мојих суза суше се, нека их
Нека теку, нека пеку
Јер још сада те љубим док оду осликавам
У спомен на нас заувек је остављам
На зидовима
Једног тајног светилишта
Самo нама знаног
Док нас осликавам
Задњи пут твоје усне љубим
Иако за њима жудим болу се не предајем
Цртам твој лик на зидовима
Нашег тајног, сакривеног
Светилишта љубави
Задњи пут твој лик љубим
Јер знаш да ме губиш
Јер знам да те губим…

KORICE-RASPEĆE- ZAVRŠENO (Custom)



About the Author

Redakcija
Redakcija




Konkursi regiona
 
 

 

Džeraldina Delić: Čovjek je hram (iz knjige „Ispod crvenog mjeseca“)

Čovjek je hram priča iz knjige „Ispod crvenog mjeseca“- autor Džeraldina Delić   Ljepota življenja je u različitostima i poštovanju različitosti. Mnogo je primjera, a jedan od njih je bijeli tanjir od porculana...
by Redakcija
0

 
 

Draško Došljak: O knjizi Branke Bogavac ”Susret je najveći dar”

Prof. dr Draško Došljak   BRANKINA KNJIGA DUHOVNOG PUTOVANJA (Branka Bogavac: “Susret je najveći dar”, Narodna knjiga – MIBA books, 2019)   “Volim memoare, jer su u njima ljudi koji su postojali...
by Redakcija
0

 
 

Said Šteta: Vilenjak

Said Šteta   VILENJAK     Zavlačio je kratke prste ispod jastuka i pokupio sve uzdahe što je čuvala k’o perle crne tiho, koračao je na svojim  željama,  da ne bi šuškale ostavio je nade umjesto svile ...
by Redakcija
0

 

 

Božidar Proročić: Razgovor sa Brahom Adrovićem

RAZGOVOR O KULTURI SA BRAHOM ADROVIĆEM KNJIŽEVNIKOM IZ BERANA Razgovarao: Božidar Proročić Gospodine Adroviću, rođeni ste u Donjoj Vrbici, (Bihor) kraj iz kog su potekli mnogi poznati pisci. Šta je za Vas značila knjig...
by Redakcija
0

 
Konkursi regiona
 

Željko Sekulović: ”Treba mi riječ”

OSVRT NA ZBIRKU POEZIJE ŽELJKA SEKULOVIĆA ,,TREBA MI RIJEČ” Piše: Božidar Proročić Željko Sekulović je svojom prvom zbirkom poezije ,,Treba mi riječ” zakoračio u poetski svijet svojih misli i snoviđenja. Na samo...
by Redakcija
0

 




Konkursi regiona