Ptice, remek-delo norveške književnosti govori o Matisu Tupanu, čoveku skromne inteligencije koji nije u stanju da se sam brine o sebi, i njegovoj sestri Hege, od koje je potpuno zavisan. Njihov usamljenički, jednolični seoski život korenito se menja kad u njega uđe treća osoba. U bajkolikom okruženju norveških pejzaža Matisu priroda otkriva tajne. On poznaje jezik ptica. U stanju je da pročita pisma koja su mu napisale kljunom i stopalima. Zna da tumači njihov let. I zna da postavi najdublja životna pitanja: „Zašto su stvari takve kakve jesu?”, pitaće dobronamernu seljanku koja mu nudi kafu pošto po ko zna koji put nije uspeo da obavi započeti posao. I niko ne zna odgovor. Kada se Matis odluči da postane čamdžija na mestu gde ljudi retko prelaze reku (još jedan u nizu njegovih neuspeha da pronađe svoje pravo zanimanje), autor će stvoriti fantastičnu sliku jurodivog Harona, koji je u stanju samo sebe da preveze na drugu stranu, jer njegov porozni čamac tek toliko može da primi a da ne potone.
Vesosa smatraju za jednog od najznačajnijih norveških pisaca. U njegovom bogatom književnom opusu naići ćemo na široku lepezu majstorski oslikanih karaktera, ali nijedan drugi Vesosov lik nije tako okružen piščevom brigom i ljubavlju kao protagonista Ptica.
Ptice su prevedene na mnogo jezika i ekranizovane u Poljskoj, a 1997. Norveško narodno pozorište dramatizovalo je jedinstven i nadaleko čuven komad, koji je i danas aktuelan. Ovaj roman je do sada našim čitaocima ostao neotkriven, dok u evropskim okvirima predstavlja kanon klasične književnosti XX veka.
Prevod s norveškog: Ratka Krsmanović Isailović
