Avlija
Portal za kulturu, književnost i društvene teme
Advertisement



Promocije

1. Decembra 2014.
 

Objavljena četvrta stihozbirka Zorice Tijanić ”Porubljeni snovi”

More articles by »
Written by: Redakcija
Oznake:

Ovih dana je objavljena nova knjiga, četvrta zbirka poezije, PORUBLJENI SNOVI, darovite i šarmantne pjesnikinje Zorice Tijanić, iz Beograda. PORUBLJENI SNOVI su jedno vrhunsko književno djelo o ljubavi kao osnovi ispunjenog i srećnog života između muškarca i žene.

Ono što posebno odlikuje poeziju ove vrle pjesnikinje je njen raznovrsni i jezgroviti pjesnički izraz i skladni ritam, obogaćen prelijepim pjesničkim slikama i stilskim figurama.

O ljubavi su pisali i pišu svi pjesnici i književnici svijeta i svi budući pisaće o ljubavi. Ljubavne pjesme su i najljepše u književnosti. Osnovna poruka pjesama iz knjige PORUBLJENI SNOVI je da je ljubav između čovjeka i žene  iskonska, najjača, najuticajnija na razvoj ljudskog bića. Iz te ljubavi nastaje svijet. Ako je čovjek u ljubavi srećan, zadovoljan, ispunjen i u harmoniji živi sa sobom i svojom stvarnom drugom polovinom, intimnim, osjećajnim, unutrašnjim sebe, potrebom duše i tijela, onda su sve ostale sfere ljudskog života skladne, uspješne, zadovoljne i lijepe.
Pjesnikinji Tijanić čestitam novu knjigu i želim srećnu promociju koja će se održati u decembru 2014, na Kolarčevom UNI, Studentski trg 5, Beograd.

Vama, poštovani čitaoci, želim ugodno druženje sa modernom, misaono snažnom i osjećajno dubokom poezijom ove afirmisane i vrijedne književnice.

                                                                                Avdulah Ramčilović

 

 

 

Iz recenzije Mirjane Aćimović

 

Nova zbirka elegične poezije ove vrsne pesnikinje nam daje još jedan autentični ženski glas u autentičnom ženskom pismu i novom poimanju identiteta „žene koja piše i previše oseća“. Poput Marine Cvetajeve koja je napisala „srcem ću ti u srce tući“ – Zorica ne koristi fraze i sentimentalnost i ne koketira sa literaturom ili deskriptivnošću i naglašenom osećajnosti, ona direktno i neuvijeno priča svoju istinu:  „Neću ono što želim i sebi jer sam potrošila gleđ pijući hladno i vruće. Ja sam otišla predaleko i hrabro poginula. Uvek u prvom redu svojih strahova. Ti nemoj mojim putem.“

A istina Zorice Tijanić je univerzalna, puni izraz bića koje voli, tuguje, plaši se, raduje sitnicama i ne miri sa sudbinom današnje dvolične sadašnjice.

Pesnikinja ne spada u one „srećnike i srećne druge koji pevati ne mogu”[1]  i ona hrabro nosi svoj krst i breme koje je neobično teško sa ostalim velikim pesniskinjama: „…jer ako ti je glas, pesniče dat, ostalo ti je uzeto”.

Zašto nas pesme iz zbirke „Porubljeni snovi“ dotiču u samu dušu, i zašto nas neke rastužuju, a druge razgaljuju i čine srećnima i poletnima? Stihovi pesama nove zbirke poezije Zorice Tijanić su istiniti, u njima su ogoljena tuga i razočarana ljubav koja je spremna sve da oprosti u zamenu za samo jedan osmeh i zagrljaj. Ljubav o kojoj ona peva je čista, beskompromisna, a opet surovo i precizno svesna svake, pa i najmanje laži. Ona peva o ljubavi iznova i iznova njena pesnička duša je spremna kao feniks da ustrepti i usklikne radosno na svaki nagoveštaj nežnosti i iskrene dobrote i ona hrabro slika čežnju, pružene ruke koje nema ko da prihvati, jeca njeno srce tužno zbog nesposobnosti onog drugog srca da pruži svoju ruku za polazak u jednu običnu šetnju.

Ljubav o kojoj piše je gotovo dečije naivna, nesebična, ona ne uslovljava, to je ona iskonska prava biserna ljubav koju velika većina nas negde usput u gomili kompromisa zaturi i izgubi, zaboravi kako izgleda. Ta ljubav je začuđena, u neisplakanim suzama kada je neuzvraćena i sva u bolu, iznova svaki put, svakog jutra kojim započinje dan – očekujući malo radosti umesto koje pristiže nova tuga od koje srce tone u sve veću tminu.

Zorica piše o najvažnijim malim stvarima koje život znače onima koji nisu menjali prave vrednosti za šaku novca ili materijane zamene za praznu dušu. Ona neće da se odrekne hrišćanske dobrote i iskonske istine da je „ljubav pregršt davanja“, njoj je susret sa voljenim bićem „skuplji od života“.  U prvoj tematskoj celini „Porubljenih snova“ nam govori o deci, sreći, čekanju voljenog, putovanjima.

Malo je njenoj duši potrebno za ostvarenje snova, čekajući da pređe ulicu između hotela Balkan i Moskva, čarolijom divnih stihova pesnikinja nas sa lakoćom smešta u voz koji „krivuda kroz tajge i tundre, uz muziku ruskih cigana“ i stiže u Moskvu „na pesničku noć u Puškinov kafe“.

Zorici su malograđanstvo, tlačenje slabijih, laži, prevare, skorojevićsko i snobovsko okruženje koje nam sadašnjica natura sa potrošačkim mentalitetom kost u grlu koju ona samo čeka da ispljune. Neumoljivo, bez pokornosti svojih čvrstih stavova ona se u svom književnom radu obračunava sa lažima kao najvećom pošasti našeg života –

„Ja…

Moj prikaz sveta

blizak kiši,

na otvorenoj palubi

vetar razbija.

Bura kroz grudi

u kapima mora.

Bliske su jer vole.

 

U času odlaska

prva, ja podigla ruku

i nestala u ljudima

koji nisu razumeli

misli.“

 

I –

„Ja sam svoje nastavila,

vi ste na svojim lažima pali.“

 

Pesnikinja u ovom stihu sakriva potvrdu kompleksnosti životne borbe i daje finoću toj muci sa kojom se svakodnevno suočavamo:  „I moj mali život, koji se izlio u bunar želja iz kojeg kantom grabim ali nedovoljno duboko.“

U drugoj tematskoj celini „Porubljenih snova“ ona piše isključivo o ljubavi i jedna od detinje najdirljivijih pesama, gde bezrezervno i prostodušno, čiste duše kao što to samo može biti prelepa srpska i pravoslavna duša –piše stihove pesme „Moja ljubav“.  Jedna od najlepših pesama ove zbirke je pesma „Ulice bojene tugom“ u kojoj pesnikinja nadahnuto govori o najvećoj ljubavi i jedinoj mogućoj utehi i punoći za dušu – a to je ljubav prema Bogu.

Nekoliko puta sam se iznova vraćala pesmama iz zbirke „Porubljeni snovi“. I pokušavam polako da razumem poeziju Zorice Tijanić koja me pesmama „Častim se lažima“, „Tama mog jutra“, „Ko si ti“, „Jednom će ti biti žao“, „Moji sinovi“ – veoma podseća na boli i tamna osećanja Silvije Plat i En Sekston.

Međutim, počinjem polako da razumem Zoričinu poeziju i ona mi se ipak čini bliža divnoj ruskoj poeziji. Kao i kod Ahmatove, Cvetajeve, Majkovskog, Ljermontova, Zavjalova ili Jelene Fanajlove – i kod Zorice Tijanić je mnogo bitna iskrenost, ona se skroz razotkriva, svoja osećanja zapisuje u veoma jednostavnom obliku gde je rezultat pesma koja je puna emocija koje pesnik ne prikriva već ih na jednostavan i univerzalan način iznosi, onakve kakve jesu.

Satkani od snova smo

nas dvoje, pesnici koji

beže u unutrašnjost sebe,

tražeći reči kojima bi

napisali poruke svetu.

 

Zorica Tijanić je pesnikinja koja piše beskompromisno, ona ne prihvata učmalost, praznu svakodnevicu, ravnodušnost po cenu velike patnje. Time se ona svrstava u red velikih žena pesnikinja, a njena poezija je tako fina, tako mekana i tanana, kao povetarac kog i ne osećaš, a koji duva i otkriva svoje tajne…

 

New Picture (4)

 

Izbor pesama iz zbirke ”Porubljeni snovi” Zorice Tijanić

 

 

SAKUPLJAČI SREĆE

 

Sve ovo moguće i nemoguće

u vrtlogu mojih godina otiče

gorčinom bola, ostavljajući za

sobom uspomene…

 

Ne umem da ti poželim ono nešto, što niko drugi nije. Ne umem najbolje da smislim. Grad je svečan u svojoj poslednjoj noći. Ulice blistaju gušeći svoju svetlost, matirane kičom očekivanja i prolaznosti. Ne želim ti baš sve ono što i sebi, jer nisam neko ko bi poželeo baš uvek da me neko voli. Ne volim granice, prelaze i promene, ali volim paukove. Nikad ih ne ubijam. Oni mi donose sreću. Volim sitnice, toplu čokoladu, priveske za ključeve. Volim da mirišem na jutro i tople kifle.

Ne volim velike događaje. Oni me plaše, dok svetlost gura moju tamu da se skloni, baš kao nova godina što gura staru. A ja ne volim promene. Volim da mirišem omot od čokolade, a da ne probam ni kockicu, da čekam vozove, a da ostanem na peronu. Treba mi nežan pogled na licu ali ne tražim da mi se odmah i osmehneš.

Mali nagoveštaj, koji sasvim dovoljno osvetljava ulicu. Šta da ti poželim, a da nije kliše, da ne bude ono što očekuješ, jer želim da te iznenadim. Neću ono što želim i sebi jer sam potrošila gleđ pijući hladno i vruće. Ja sam otišla predaleko i hrabro poginula. Uvek u prvom redu svojih strahova. Ti nemoj mojim putem. Odsanjaj svoje snove i zavuci se u toplinu koja boji tvoj grad i baca svetlost po licu i udahni život.

Šta još da ti poželim. Ne budi iskren. To se ne isplati. Ni mnogo dobar. Boleće te duša, mnogo puta. Ne obećavaj kad nisi siguran da imaš karakter. I poljubi nekog kad te nežno pogleda. Ne pitaj da li želi. Usudi se. Ostavi novac koji si poneo na svoju proslavu ubogoj starici što mrzne na pločniku i zaboravi da si dao. Provuci se kroz život da te niko ne vidi. Nemoj u prve redove. Lako se gine.

Znam šta ću da ti poželim. Setila sam se. Nije kliše, ali šta i ako jeste, nećeš mi zameriti. Od srca je. Ne želim to za sebe. Ali ti uzmi. Znam da voliš i da tebi treba, a ja imam u izobilju. Uzmi trenutke. Ima ih pregršt. One radosne. Meni ne trebaju. Ja neću. Poklanjam svima trenutke za sreću. Male čestice koje se provlače u svom beskrajnom trajanju. To su moje pesme o ljubavi, slikama, muzici, gradovima, putovanjima, uspomenama… neka ti se nađu za usput

 

PREDSKAZANJE

 

Ja nemam moć da ti pročitam sudbinu

ali mogu da osetim ono što ćeš učiniti,

jer ljubav je ona koja čita misli i oseća

umesto nas i ne znam koliko dugo ćemo

ostati zajedno u ovoj tišini i hoćemo

li biti mi ali mogu osetiti damare

tvog srca, koji obećavaju da će nežno

ljubiti.

 

Ja nemam pravo da ti oduzmem tu

ljubav niti pravo da te zadržim, kad

tvoje srce oseti prazninu i poželi

da se povuče, ali imam pravo da

zadržim svoju ljubav i sačuvam te

u mislima, koje će te uvek pamtiti

kao nekog ko je pružio ljubav.

 

Zapamtiću te kao nekoga ko se

rodio izabran za mene u trenutku

koji je bio duži od večnosti,

a trajao je samo tren baš kao blesak

suze koja je donela olakšanje i

sada te samo sanjam kroz to isto

predskazanje koje čuvam u

obećanju koje smo dali jedno

drugom u onom  času kada smo

pomislili da će ljubav potrajati

duže od tog odbleska.

 

Nemam moć da ti pročitam

sudbinu ali mogu da uđem u

tvoje misli, jer si sudbina koja

se poigrala ranjenim srcem

i zato nemam pravo da ti kažem

da ostaneš ali imam pravo da

se povučem u svoju tišinu

i prepustim se tonovima koji

se  nadmeću s kapljicama

suza što odzvanjaju, padajući

na moj bol koji bi me razbio

tvojim odlaskom.

 

Kao krstovdansko predskazanje,

opet se vraćaš u moje nemire,

kao da si zauvek bio neko ko

je znao da će ostati, a ne mogu

ti reći ni da odeš, niti smem poželeti

da ostaneš u mom svetu tišine

u koji si kročio zbunjen ali i hrabar

u želji da budeš moj vitez.

 

Nemam moć da ti pročitam sudbinu

ali imam srce da te zavolim i hrabrost

da te ispratim, kada poželiš da

utočište pronađeš u nekoj sigurnijoj

luci, jer ja sam neko ko ne obećava

srećan završetak.

 

Zato, nemam pravo da te zadržim

ali imam pravo da poželim da

se kao predskazanje pojaviš bar

u mom snu, koji se odvojio od

moje jave kao olakšanje u bolu

koji će vremenom postati sve tiši.

 

Ja nemam moć da ti pročitam sudbinu

ali imam moć da te privučem svojom

magijom trenutka u kojem si me

zavoleo kao blesak i zaboravio u

treptaju oka, kao signal duši, da se

zatvori za nas.

 

TI U PREDVEČERJE
U predvečerje kad dan se gasi

u taj neki minut do sedam

ukradem sećanje za tebe i mene

zatvarajući prozore i vrata,

zaustavljam kazaljke sata.

 

Pojave se u tom niotkud nade

da uz kafu ću s tobom misli

razmeniti, tugu radošću odmeniti

i poljubiti te usne u smiraju dana.
Dan kad se gasi čekaj me

na nekoj raskrsnici i onda

kada nikog ne očekujem.

 

Ti dođi kada sunce u zalasku

dan odmenjuje i mesec se

široko smeši spreman uveliko

da zagrli noć.

 

Stvori čaroliju i pokloni

zvezdama moć da podignu

maglu tišine, kad nas radost

mine.

 

U predvečerje kada se dan

mrači i kad se iz škole

vraćaju umorni đaci, na

raskršću od čekanja dođi

i snenu me pronađi, u taj

mali minut do sedam, kada
se u tvoje oči zagledam.

 

Ti poruku u tajnama nađi,

a ono što mi u mislima pročitaš

nestaće u trenu ako me srce

tvoje odbaci.
Dan kada se ugasi u iščekivanju

da mi dođeš već minut nakon sedam

na prozor prestajem da gledam,

jer zakasnio je dan i jedan mali san

zapljusnut tugama moći, donet
na rukama noći, zagledan duboko

u moje oči, ostaje usamljen da

sniva i čezne pitajući zvezde,

da li ćeš ponovo doći.

 

___________________

[1] Marina Cvetajeva “Ima srećnika”, prevod Danila Kiša

 

Zorica Tijanić je rođena 8. februara 1971. godine u Đakovu, Hrvatska. Rano detinjstvo provodi u Zagrebu, mladost u Splitu, dok Učiteljski fakultet i poslediplomske studije završava u Beogradu. Piše prozu i poeziju od srednjoškolskih dana. Od 1990-ih godina živi i radi u Herceg Novom, gde nastaje i većina njenih pesama. Njena prva zbirka poezije „Miris daljina“ je objavljena 2013. godine u izdanju „Čigoja Štampe“ Beograd i promovisana na ovogodišnjem 58. međunarodnom Sajmu knjige u Beogradu u organizaciji IA Nove Poetike iz Beograda. U januaru 2014. godine objavljuje knjigu poezije „Zagrljeni tišinom“, a u oktobru 2014. godine priču u stihovim „Od susreta do... putem dodira“ sa zagrebačkim književnikom Tihomirom Stuhne. Kao autor je zastupljena u mnogim međunarodnim zbornicima, zbirkama i antologijama pesama, kao što su izdanja Kulture Snova iz Zagreba, More na dlanu, 2012. More na dlanu, 2013. i 2014. godine,  zbirka ljubavne poezije Valentinovo, zatim u zborniku „Pjesmom te zovem“, u međunarodnoj zbirci poezije Stihom govorim 2 iz Bijelog Polja,Almanaha 2, Nove Poetike iz Beograda, Knjiga prijateljstva, Ruma 2013. i 2014. godine kao i Citat.rs iz Subotice u saradnji sa Kulturom Snova iz Zagreba, zatim i u satiričnoj poeziji Balkanske žene, Podgorica 2013. godine. Potom slede zbornici „Biljober“ iz Sokobanje, zatim Mesopotamia 2012, 2013. i 2014. godine gde je zastupljena sa pesmama koje su nagrađene specijalnim nagradama  za pesme “Čežnjom probuđena” i “Zagrli me”. Takođe je u februaru mesecu 2014. godine nagrađena za pesmu “Nemoj odustati od nas” za najzavodljivju ljubavnu pesmu na konkursu Kluba književnika Mrkonjić Grada. Učestvovala je u humanitarnoj akciji Međunarodnog udruženja Balkanskih umetnika“ „Zagrli život“, gde joj je objavljena dečija pesma „U starom kredencu“, te „Tolerancijom kroz kulturu“. Njene su pesme objavljivane na internet stranicama, književnim blogovima poput Citat.rs, Književnost.org, Internovine, Avlija.me, Pljuskovi, Slovoslovlje, u časopisu Kosmajska vila, Argus magazine, zatim Kreativnom magazine i drugim. Učestvovala je na IV i V-om Evropskom fejsbuk festivalu u Novom Sadu. U pripremi je objavljivanje romana koji je ušao u širi izbor između 24 rukopisa za nagradu „Zlatna sova“ Zavoda za udžbenike Istočno Sarajevo, Bosna i Hercegovina.

Zorica Tijanić je rođena 8. februara 1971. godine u Đakovu, Hrvatska. Rano detinjstvo provodi u Zagrebu, mladost u Splitu, dok Učiteljski fakultet i poslediplomske studije završava u Beogradu. Piše prozu i poeziju od srednjoškolskih dana. Od 1990-ih godina živi i radi u Herceg Novom, gde nastaje i većina njenih pesama. Njena prva zbirka poezije „Miris daljina“ je objavljena 2013. godine u izdanju „Čigoja Štampe“ Beograd i promovisana na ovogodišnjem 58. međunarodnom Sajmu knjige u Beogradu u organizaciji IA Nove Poetike iz Beograda. U januaru 2014. godine objavljuje knjigu poezije „Zagrljeni tišinom“, a u oktobru 2014. godine priču u stihovim „Od susreta do… putem dodira“ sa zagrebačkim književnikom Tihomirom Stuhne. Kao autor je zastupljena u mnogim međunarodnim zbornicima, zbirkama i antologijama pesama, kao što su izdanja Kulture Snova iz Zagreba, More na dlanu, 2012. More na dlanu, 2013. i 2014. godine, zbirka ljubavne poezije Valentinovo, zatim u zborniku „Pjesmom te zovem“, u međunarodnoj zbirci poezije Stihom govorim 2 iz Bijelog Polja,Almanaha 2, Nove Poetike iz Beograda, Knjiga prijateljstva, Ruma 2013. i 2014. godine kao i Citat.rs iz Subotice u saradnji sa Kulturom Snova iz Zagreba, zatim i u satiričnoj poeziji Balkanske žene, Podgorica 2013. godine. Potom slede zbornici „Biljober“ iz Sokobanje, zatim Mesopotamia 2012, 2013. i 2014. godine gde je zastupljena sa pesmama koje su nagrađene specijalnim nagradama za pesme “Čežnjom probuđena” i “Zagrli me”. Takođe je u februaru mesecu 2014. godine nagrađena za pesmu “Nemoj odustati od nas” za najzavodljivju ljubavnu pesmu na konkursu Kluba književnika Mrkonjić Grada. Učestvovala je u humanitarnoj akciji Međunarodnog udruženja Balkanskih umetnika“ „Zagrli život“, gde joj je objavljena dečija pesma „U starom kredencu“, te „Tolerancijom kroz kulturu“. Njene su pesme objavljivane na internet stranicama, književnim blogovima poput Citat.rs, Književnost.org, Internovine, Avlija.me, Pljuskovi, Slovoslovlje, u časopisu Kosmajska vila, Argus magazine, zatim Kreativnom magazine i drugim. Učestvovala je na IV i V-om Evropskom fejsbuk festivalu u Novom Sadu. U pripremi je objavljivanje romana koji je ušao u širi izbor između 24 rukopisa za nagradu „Zlatna sova“ Zavoda za udžbenike Istočno Sarajevo, Bosna i Hercegovina.

 

 

 

 



About the Author

Redakcija
Redakcija




Konkursi regiona
 
 

 

„Harmonija” – nova knjiga poezije Damira Camića

NOVA KNJIGA POEZIJE „HARMONIJA” ROŽAJSKOG AUTORA DAMIRA CAMIĆA   Prije nekoliko dana iz štampe je izašla nova knjiga poezije „Harmonija“ mladog rožajskog autora Damira Camića. Damir je rođen 2001. godine...
by Redakcija
0

 
 

Uskoro na Cetinju promocija pripovjetke ”Ključ” Mirsada Hadrovića

PRIPOVJETKA „KLJUČ” MIRSADA HADROVIĆA Piše: Božidar Proročić Mirsad Hadrović pripada redu intelektualnih stvaralaca koji kroz pisanu riječ i književnu nit, na najljepši način, pričaju životne priče. Pripovjetk...
by Redakcija
0

 
 

Promocija knjige “Bata je sit” Mirje Unge – petak, 15. februar

Izdavačka kuća Heliks, u saradnji sa Skandinavskim kutkom, predstavlja novu knjigu iz projekta Spajanje: književna potraga za zajedničkim evropskim iskustvom, zbirku priča švedske autorke Mirje Unge, “Bata je sit&#...
by Redakcija
0

 

 

Hadžem Hajdarević „Kiša rujanka ušiva rasute nerve”

HADŽEM HAJDAREVIĆ „KIŠA RUJANKA UŠIVA RASUTE NERVE” Piše: Božidar Proročić Hadžem Hajdarević je rođen 1956. godine u Kruševu kod Foče. Aktuelni je presjednik pisaca Bosne i Hercegovine. Pripada onim piscima koj...
by Redakcija
0

 
Konkursi regiona
 

Novi roman Zorice Tijanić ”Do svidanja, Avgustina”

Promocija novog romana Zorice Tijanić „DO SVIDANJA, AVGUSTINA“   U petak 8. februara u biblioteci „Vladan Desnica“ u Sava Centru održana je promocija novog romana Zorice Tijanić „Do svidanja, Avgustina“.  O...
by Redakcija
0

 




Konkursi regiona