Avlija
Portal za kulturu, književnost i društvene teme



Promocije

15. Septembra 2018.
 

Peko Laličić: Prikaz knjige priča ”Ples među svicima” Užičanke Lele Milosavljević

More articles by »
Written by: Redakcija
Oznake: ,

Peko Laličić

 

PLES KOJI MAMI

 

Lela Milosavljević: Ples među svicima,

Svitak, izdavačka radionica Književnog društva “Razvigor”,

Požega 2018.

 

Knjiga priča “Ples među svicima”, kao druga objavljena knjiga Užičanke Lele Milosavljević, pred književnu javnost dolazi posle njene veoma zapažene knjige priča, crta i crtica “Tragovi bosih stopala”.

U njoj ona čitaocu već na početku poručuje: “Ja još imam smelosti da hodam bosa… Moje misli su moji svici…” čime, očito, veoma svesno ističe da na život gleda potpuno suprotno od one Vajldove: ”Život je odveć važna stvar da bi se ikad o njemu ozbiljno govorilo”.

Ovo nameće ubeđenje da baš zbog ozbiljnog shvatanja njegove važnosti i svega onoga što ga čini, ona veoma realistično, krajnje životno i smelo u trideset i tri priče koristi svoje “svice” i baca svetlo na hod čoveka svoga, i ne samo svoga, zavičaja kroz prostor i vreme. I nenametljivim, laganim i lepršavim stilom piše o čoveku onakvom kakav jeste, kakvim ga čine i vode vrednosni sudovi, emocije i njegove misli. One koje proizvode rezone koje je nemoguće izbeći jer ih nameću sredina i vreme. Koje su plod decenijskog i vekovnog nasleđa i poimanja životnih vrednosti, ali i sopstvenih odluka. Onih na kojima on temelji svoju sudbinu i od kojih ona, uglavnom, zavisi. O kojima ona piše i u ovom slučaju se suprotstavlja i Eshilu, koji kaže: “Zajednička nam je sudbina, ali misao pojedincu pripada”. Otuda i razlike. One neminovne, svakodnevne, životne. Otuda i njena promišljanja i takve misli, takvi “svici” i takav ples. I toliko svetla bačenog na pojedinca. Na ono ljudsko i neretko neizbežno. I potsećanje na prošlo, na nekadašnji dom i njegovu toplinu. Na porodicu, ženu, ljubav, intime i društvo u celini. Na meku ljudsku reč i veru u čoveka i čovečno, ali i na životne protivrečnosti i sve uočljivija otuđenja. I nostalgiju za svim tim danas sve manje prisutnim vrednostima. Onima o kojima ona ne mudruje, već ih samo konstatuje onakvim kakve jesu i kakve uspeva da bez obzira na ljudske i druge osobenosti vidi kroz psihološku prizmu kojom formira veoma realističnu slike u kojima će se mnogi pronalaziti.

Ples među svicima je knjiga slika običnog života i životnih detalja, doživljaja  i doživljenog, ljudskog traganja i trajanja, ali i vernog svedočenja o opštim i moralnim vrednostima koje sve više nestaju. I o psihološkim stanjima čoveka, a posebno u dobroj meri i danas skrajnute žene.

Ova knjiga je autorkin nepretenciozni misaoni ples ne samo među svicima, već baš tim svicima, jer ona baš njima veoma vešto formira figure-slike koje pričama daju životnost i neretko čitaocu nameću utisak da se autorkine misli i čuju (kao Neveni u priči “Ne bilo ti prosto”), čime nas iz priče u priču  laganim realističnim  pripovedanjem  vodi u nove spoznaje.

Ovo su priče koje asociraju na intimu, bude emocije i istinitošću i dozom univerzalnosti čitaoca dovode do saživljavanja i nameću mu potrebu da se pronalazi u minulom i sagledava u dolazećem vremenu. Jer je to ona neminovnost koju nam život nameće, a koju autorka vidi kao mogući beg, te zato i preporučuje: “Danju treba živeti realnost a noću sanjati o sreći”. Jer, “Tako nekako i mi bežimo pred životom a on nas ne žureći stiže. Zna da je to samo igra i da je u tom krugu on nadmoćniji”. (Slatko od višanja).

Piscu kao što je Lela Milosavljević očito nije bilo teško da uoči brojne prizore, ljudske sudbine i egzistencionalne probleme ljudi i na osoben i angažovan način se sa njima suoči i čitaocu ih verno predoči, ali i da na specifičan humorističan način oslika čovekov beg od neželjene i sve češće sumorne svakodnevice, čime pravi iskorak u nešto novo i tako nagoveštava svoju sklonost ka satiri i čoveku sve potrebnijem humoru. Čime ovom plesu daje novi ritam i čini ga pažnje vrednim. Jer lakoćom mami.

______________

Peko Laličić (Gusinje, CG, 1944), piše i  u brojnim književnim i drugim listovima, časopisima i elektronskim medijima država regiona objavljuje poeziju, aforizme, prozu, recenzije i prikaze knjiga.

Objavio je sledeće knjige:

Alunecând din vis (Isklizavanje iz sna) – poezija na rumunskom, 1993;

Miris senki svuda – poezija, 1995;

Zapis o lepoti – poezija, 1995;

Raspevani azbučnik – poezija za decu, 1999;

Vrtoglavice uma – aforizmi, 2007;

Beli lavirint – roman, 2010;

Kriva ogledala – aforizmi, 2011;

Izgovaram sebe – poezija, 2012;

Sunce u otkopu – poezija, 2012;

Zvezdama u susret – poezija za decu, 2014;

Prazni ljudi – aforizmi, 2015;

Sud suza – roman, 2016, i

Beli lavirint – roman (elektronsko izdanje), 2016.

Aforizmi, savremena i haiku poezija su mu prevođeni na: engleski, ruski, rumunski, bugarski, makedonski i slovenački jezik.

Član je Udruženja književnika Srbije i redovni član Matice srpske.

Živi u Majdanpeku, Srbija.



About the Author

Redakcija
Redakcija




Konkursi regiona
 
 

 

Kudret Bulbul: Kongres evropskih muslimanskih intelektualaca

Analiza dekana Fakulteta političkih nauka na univerzitetu Yildirim Beyazit, prof.dr. Kudreta Bulbula Prošle sedmice smo govorili po pitanju „evropskog islama“ i ove sedmice ćemo nastaviti da govorimo o ovoj temi. Govoril...
by Redakcija
 

 
 

Dr Suada A. Džogović: Ekonomski rast Turske – izazov za integraciju u EU (III dio)

Redakcija časopisa i portala Avlija u prethodna dva nastavaka objavila je djelove iz knjige ”Ekonomski rast Turske – izazovi za integraciju u EU” dr Suade A. Džogović, a slijedi Zaključak iz knjige:  ...
by Redakcija
 

 
 

Prvi roman autorke Zorane Manić

Prikaz romana-univerzuma „Igra beskonačne zakrivljenosti“   Prvi roman autorke Zorane Manić intrigira već svojim naslovom, a nastavlja i samom sadržinom. Implicitno i eksplicitno se najavljuju novi delovi romana koji b...
by Redakcija
 

 

 

Poezija Franja Matanovića

Franjo Matanović   ODRAZ DANAŠNJICE   gledam današnjicu i pomalo mislim o razlikama od vremena Da Vincija i Mona Lise i onog mračnog srednjeg vijeka kada se u prvi plan iznosilo lice odraz duše na svjetlo se pozivalo...
by Redakcija
 

 
 

Refik Bulić: Zbilja, kako nam se zove zajednički jezik?

Refik BULIĆ     ZBILJA, KAKO NAM SE ZOVE ZAJEDNIČKI JEZIK?[1]     Deklaracija o zajedničkom jeziku, koju su osmislila i promovirala neka udruženja građana iz Srbije, Hrvatske, Crne Gore i Bosne i Hercegovine na...
by Redakcija
 

 




Konkursi regiona