Promovisana zbirka poezije MIRIS DALJINA talentovane i šarmantne pesnikinje Zorice Tijanić iz Beograda
Zorica Tijanić: MIRIS DALJINA
Izdavač: Čigoja štampa, Beograd
Za izdavača: Žarko Čigoja
Umesto recenzije Avdulah Ramčilović- Susret s poezijom pesnikinje Zorice Tijanić
Str. 184.
58. Međunarodni sajam knjiga Beograd 2013, Stand NOVA POETIKA, 25.10.2013.
ZORICA TIJANIĆ: MIRIS DALJINA
Zorica Tijanić
Reč je o darovitoj pesnikinji i veoma lepoj poeziji. Njena poezija je duboka, iznad svega misaona, osećajna i produhovljena. To je je preslik njene bogate ljudske i pesničke duše.
Ona je pesnikinja sa korenima svuda, od Zagreba, Splita, Herzeg Novog do Beograda. Ona čuva i nosi sa sobom sva ta mesta, događaje i uspomene koje je vezuju sa njima i o njima peva. Njene pesme mirišu na daljine, na detinjstvo, zavičajno nebo i sunce, reke i more, mladost, prvu ljubav, školu, želje i nade. Ona nije pokleknula, niti izgubila veru i nadu u bolji život, u svet mira i blagostanja, ljubavi među ljudima. Njena nežna duša i hrabro srce je ostalo zdravo i za ljubav i mir otvoreno. Njene poruke su opšteljudske, tople, bogate, svetle.
Poezija koju stvara je moderna, stilski doterana, bogata temama, pesničkim slikama i po nekad izuzetno lepom dozom zdravog humora. Ona peva na svoj način, ima specifičan stil i bogat pesnički izraz i rečnik. Njena poezija ima širok spektar tema i sve odlike dobre i trajne poezije, koja je ubraja u pesnike koji ostaju da se pamte i traju. Njena poezija je intuitivna, inspirativna, zanimljiva čitaocu, privlačna, interesantna, golica maštu i milsi čitaoca. Njen stih je slobodan, pun, tečan, jasan i sočan. Ona ne robuje ni strofi, ni rimi, ona tim svojim stilom postaje misaono snažna i osećajno duboka, sa prirodnim ritmom i melodijom reči, bogata, raznovrsna i za čitanje i razumevanje privlačna.
Njene pesme su pravi pesnički biseri: Miris daljina, Obala lipa, Kao plima i oseka, Snaga si moja, Postaješ mit, Poljubac, Plava jutra, Zašto baš ti, Bilo bi lepo da se zaljubim, Ima neko koga volim…
U njenim ljubavnim pesmama nema izliva ljubavne strasti i slasti, žudnje, plamena i žara, već je to prava, iskrena, nežna, skromna, stidljiva, povučena, uzdržljiva ljubav, čime dolazi do izražaja lepota žene, čista ljubav žene koja voli i kao da se stidi da to pokaže i dozvoli svojoj ženskoj prirodi da doživi.
Susret s poezijom je susret s ljudima, njihovim svetom i željama, njihovim nadama i ljubavima, njihovim nebom, zavičajem, dušom, srcem. Pesnikinja Zorica Tijanić nam je u svojoj prekrasnoj knjizi MIRIS DALJINA sve to poklonila. Srdačno preporučujem ovu divnu knjigu svim ljubiteljima poezije.
Avdulah Ramčilović
Izbor pesama iz knjige MIRIS DALJINA
Zorica Tijanić
MIRIS DALJINA
.
Mirišu daljine na jeseni i zime
što sad su samo nostalgije san,
kad u jesen kasnu po parkovima
i drvenim klupama provlače niti
od misli tužnih što kidaju sag,
satkan od tihog razuma i vraćam
se u sećanju, na početak.
Mirišu daljine na vetar što igra
sa lišćem zelenim i zlatnim,
preplićući svoj sjaj u nežnim
satima i minutama, tražeći izgubljeni
deo duše skriven u pogledima, kao u
rekama, što se mute suzama
i menjam svaki tvoj mir za moj
rasuti nemir po zvezdama
i vraćam se na početak.
Mirišu po daljinama šumovi
tišine, što vraćaju me u
detinjstvo i priče moje majke.
Pitam se, ima li u tebi još one
dečije slutnje, da noć će doneti
strah, a nevolje mrak, kad oblaci
pomrače i mesec i sunce i to da
bajke više neće imati srećan kraj.
Miriše po daljinama noć na
uzglavlju čarobnog sela.
Brzinom zvuka, udahnuću moć
i snagu tračnica što odvešće me
u taj čarobni svet za kojim čeznem.
Rastopiću kolačić u mlakom
crvenom čaju.
Mirisaće kadulja i lipa svuda oko nas,
baš kao sećanja koja nas ponekad
izdignu iz učmalosti.
I prestaće vetar da nosi lišće u
daljinu, i krenućemo ponovo
blatnjavim drumom u staru
kafanu i otvoriti noć kao vino.
Miriše po daljinama tvoja ruka što grli
prazninu i ostavlja mi tek sećanja.
Možda u toj zimskoj noći otvorim prozor
u praznom prljavom kupeu,
taj zaleđeni, zamagljeni komad stakla,
koji se opire poput svih onih vrata
koja kroz život pokušavam otvoriti.
Možda me probudi miris vetra i muzike
u nedeljno jutro.
Možda sunce ne bude tako visoko i
skriveno ispod oblaka, a tvoje oči
mi vrate svetlost i odaju tajnu iz bajke.
Možda miris daljina stignu moji
umorni koraci, vođeni nadom.
Možda osetim taj miris i pronađem mir
na uzglavlju čarobnog sela i spokoj na
tvojim rukama i uđem u našu bajku,
kradom sa poslednje stranice,
udahnem snežnu prašinu, brzinom tračnica
i stignem srećan kraj, i vratim se opet
na početak.
.
PLAVA JUTRA
.
Plava jutra kad jednom osvanu,
kao preteče belom danu,
javiću ti da sam zagrljena sećanjima
ostala mala na tvom dlanu.
Pomiri se sa tim da te neću odati,
prodati, dati ni zatajiti.
Pomiri se srcem svim da si moj
sasvim.
Plava jutra kad me zagrle belim
oblacima, javiću ti da te volim.
Ako me budeš pronašao na
stijenkama od stakla, sakupi me
najlepše te molim.
I primiri se, zataji, neka ti duša
zasjaji kad te razbude moji
plavi zagrljaji.
Plava jutra jednom kad osvanu
kao slika u tvom ramu.
Javiće ti da sam zaspala na oblaku
večnosti, prekinute mi linije na
dlanu.
Umiri se tad i zataji svima da sam
bila tvoja sudbina, zapisana oblakom
u plavim jutrima.
.
BILO BI LEPO DA SE ZALJUBIM
.
Bilo bi lepo da se zaljubim ponovo,
đavola prevarim.
Mudar je on ali ko njega pita.
Mogla bih sa tobom do Praga ili Rima,
čekam samo da novembar dođe, jer
volim kad je zima, a ti me zagrliš
toplim prstima.
Mislim da bih mogla da se zaljubim
u tebe, đavola prevarim.
Lukav je on, ali šta me briga.
Mogla bih sa tobom do sivih zona
ludila i strasti, ali čekam samo novembar
da dođe, jer volim kad je zima i igram se
u džepu tvojim prstima.
Sve se nešto nadam da bi i ti mogao
da se zaljubiš u mene, đavola prevariš.
Ružan je on prijatelj, ali pravi se da
ga ne prepoznaješ.
Mogao bi sa mnom do običnog
kafića gde služe toplu čokoladu,
lepše je veruj nego novembar u Pragu.
Bilo bi lepo da se zaljubimo u novembru
jedno u drugo, ponovo, đavola prevarimo.
Gadan je tip, ali ne marim.
Mogli bismo zajedno do tvoje tople duše
stazom preko lišća žutog, kada se prsti tvoji
zapletu u kosu moju i ostvare mi san.
Istaknuta slika: Foto: Lela Stojanović, Niška Banja, Srbija
