Поштоваоци поезије!
Част ми је да вечерас у овом храму културе говорим о Зорки Чордашевић пјесникињи српске дијаспоре, која живи и ствара у Франкфурту на Мајни.
Пјесници су најизразитији и најпотпунији представници једног народа, они су есенција расе и највеће патриоте.
На Трећем пјесничком сусрету „Ветрењача из Сивца“ учесвовала је и Зорка по препоруци. Учествујући у програму са највећим српским пјесницима Матијом, Љубивојом, Ненадићем, Добрицом, Ераковићем и нека ми опросте ако неког не поменем Зорка је показала своја патриотска осјећања. МОЈ НАРОД – и како у туђини пјесмом брани свој народ.
Није лако пјеват у туђини јер како завапи Шантић:
Грки су тамо залогаји хлеба
Где свога нема и где брата није.
Печалбари су људи тврђи од патње, они јачају од удараца живота. Такав печалбар је наша Зорка кроз чију поезију видимо како је обузета мајком, братом, пријатељима и драгим људима, сјећањима и родном Семберијом.
Семберијски Славолук стр. 23.
Странствујући по европским метрополама она носи епску прошлост, трагове и предања, она пјева о народу, о његовом јаду, о живој снази.
Зорка је заветница Косова и косовског мита.
Пјесникиња позива расуто стадо да се уједини, да туђин не гази Божуре, не руши светиње.
Свијим пјесничким стваралаштвом Зорка Чордашевић сврстала се у сам врх ризничара српског бића, а њена дужност је тим тежа што она у туђини чува језик рода свога.
Промоција – СЕМБЕРИЈСКИ СЛАВОЛУК – Сомбор – Српска читаоница – ЛАЗА КОСТИЋ – 1. 11. 2013.
