Avlija
Portal za kulturu, književnost i društvene teme



Proza

19. Februara 2018.
 

Branko Ječmenica: Ja nisam ja

More articles by »
Written by: Redakcija
Oznake: ,

Бранко Јечменица

Ја нисам ја

За мене никад више ништа неће бити исто. Живео сам и умирао много пута до сада. Други људи мисле да имам четрдесет и три године, али ја сам се заправо родио и умро петнаест хиљада шестодеведесет и пет пута. У неку руку, док смо још овде, можемо о себи размишљати као о бесмртнима…
Седим на ивици кревета, спремам се да заспим поред своје жене. Деца студирају. Рачуне редовне плаћам. По физичким, интелектуалним, статистичким, друштвеним и свим осталим критеријумима, у очима људи, друштва и државе, ја сам просечан, подобан, неосуђиван, човек на месту, без порока и угледан.
Вечерас ћу умрети. Умрећу поред своје жене. А сутра ћу се родити поред ње. И никад више нећу видети овај свет. Видећу свет и светлост дана и таму ноћи, али овај свет, у коме ја сада седим на ивици кревета, нећу никада више видети. Нестаће заувек. И ја са њим. Нешто ће се променити. Нешто се већ мења. Птица у долини Амазона је излегла младе. Родило се десет хиљада беба. Европа и Америка су ближе два милиметра због тектонских поремећаја. Неко се убије сваких неколико секунди. Мајка у селу у Индији је је ухапшена док је покушавала да прода своје две бебе, близанце, за осамдесет долара. Мој метаболизам је незнатно другачији од оног јуче. Окрњио сам зуб на бајато пециво. Изгрицкао сам нокте. Чуо сам да годишње променимо целокупну кожу перутањем.
Сутра ћу се родити, али не као беба, и не у телу у коме сам синоћ заспао. У часовној зони у којој живим моја душа сутра улази у ново тело, које ће личити на ово сада, али неће бити исто. Затећи ћу сличне људе, сличну државу и сличан свет, на месту на коме се ускоро опраштам од њих. Али за мене ништа више никада неће бити исто.
Живим и радим у једном граду. Сваког дана ходам истим улицама до свог посла и назад, стајем на истим раскрсницама, чекам скоро увек исто на семафоре и у времену док се мој живот одвија, срећем мање – више позната лица која са мном деле рутину и временску и просторну блискост заједничког живљења у том граду. После неког времена устале се не само навике већ и мисли до те мере да, утуткан у сигурност свакодневнице одбацујем пун потенцијал околног живота о који се моје устаљене мисли одбијају и враћају ми се, сиве, да потону саме у себи. У мени.
Сутра ћу промените своју маршруту. Тек тако, потпуно слободно и непланирано одлучићу да неким новим путем дођем од куће до посла. Ходаћу неким новим улицама, видите неке нове зграде, нова лица, другачији амбијент нужно ће побудити моју пажњу и изменити ми устаљени ток мисли, а урођену интелигенцију да посматра, анализира и креира у новонасталим условима, ма колико ова реч новонастали банално звучала. Ускоро ће нови дан упловити у мене. И нови бескрај. И туга, страх, бол и нада у њему. Ускоро ћу ја упловити у нови дан. Загрљени, бесмртни и бескрајни, претапаћемо се један у другом.
Гледам моју жену. Њену дугу црну косу. Спава. И даље је веома лепа. И даље је много волим. Више него себе. Загрлио сам је и пољубио. Коса јој мирише на шампон од брезе. За мене сутра никада више ништа неће бити исто. Чак ни она.

Бранко Јечменица, рођен 1989. године у Ваљеву, Србија. Тренутно на мастер студијама на Грађевинском факултету Универзитета у Београду. Студирао и на Филозофском факултету. Награђиван за прозу и поезију.



About the Author

Redakcija
Redakcija




Konkursi regiona
 
 

 

Avlija na 9. Internacionalnom sajmu časopisa u Istanbulu

Avlija na 9. Internacionalnom sajmu časopisa u Istanbulu   Danas je svečano otvoren 9. Internacionalni sajam časopisa u Istanbulu, koji će trajati do 13. maja. U hali stanice Sirkeci izloženo je 500 časopisa iz Afga...
by Redakcija
 

 
 

Objavljen 18. broj časopisa Avlija

Objavljen 18. broj časopisa ‘’Avlija’’ koji na 270 strana donosi novu i prevedenu prozu i poeziju kao i brojne druge radove: R A Z G O V O R I Ana Stjelja: Moje opredeljenje je dobar i častan čovek, a ne odakle je ne...
by Redakcija
 

 
 

Refik Bulić: Začarana rijeka

Jednom davno, tako davno da se i Beranov djed jedva sjeća toga vremena, tiho je tekla rijeka Toplica i pokretala desetak vodenica raspoređenih na nekoliko kilometara riječnog toka. Beranov djed se malo sjeća toga vremena, k...
by Redakcija
 

 

 

Mešino bockanje – aforizmi Mehmeda Meše Delića

*Puno studenata pada na ispitima. Proklete plave koverte… *Ko će kome nego svoj svome da dođe do – DIPLOME! *Omladina je naše najveće bogatstvo. Već nekoliko godina imamo dobar izvoz! *Odem na Zapad – sve mi paš...
by Redakcija
 

 
 

Denis Kožljan: ”Kino Bosna” Zlatka Lukićića

Kako odavno nisam čitala neki dobar i pametan prozni uradak, predstavljen na Digitalnim knjigama, a nešto malo bolje poznavajući autora Zlatka Lukića, odlučih da to ovog puta, bude roman, jedan iz njegove trilogije, naslov...
by Redakcija
 

 




Konkursi regiona