Avlija
Portal za kulturu, književnost i društvene teme
Advertisement



Proza

25. Februara 2022.

Bratimir Petrović: Život (Druga nagrada za najbolju priču u regionu za 2021. godinu)

More articles by »
Written by: Redakcija
Oznake:

Bratimir Petrović

 

ŽIVOT

 

Dugo je maštao o tome. Možda od samog venčanja. Dobro, ne baš od samog venčanja ali nedugo nakon toga. Zamišljao je da je ponovo slobodan. Da mu ona ne govori šta treba da radi, kada treba da se vrati kući i kuda da ide. Želeo je da ima opet svoje vreme, vreme koje neće deliti ni sa kim. Doduše, nije da mu nije bilo lepo sa njom. Ali opet. Dani su prolazili, prolazile su godine i decenije. Razmišljanje o slobodi, kako je on to umeo u sebi da kaže, uvek je bilo tu. Ne sa istim intrenzitetom ali tu, nekada u svesti, nekada u podsvesti. Ta misao mu je omogućavala da opstane, računao je možda ću baš od sutra biti ponovo slobodan. Nije on želeo da ona nestane, ne fizički. Nije joj priželjkivao smrt daleko od toga. Nije je on ni mrzeo, nemojte pogrešno da shvatite. Ne. On je samo sanjao svoju slobodu. I taman kada je počeo da zaboravlja svoje snove, što zbog starosti a što zbog postepenog gubitka pamćenja, ona je nestala. Nije znao da li ga je napustila i negde srećno živi, kako je uvek govorila da će učiniti, ili joj se desilo nešto a da njeno telo nisu našli. Jednostavno je nije bilo. Probudio se tog jutra kao što je to obično činio ali nje nije bilo. Nije je tražio odmah, računao je pojaviće se. Ali nje i dalje nije bilo.
Dok je postavljao tanjir za ručak stavio je i za nju. Sipao joj je supu, da joj ne bude vrela, kao što je uvek radio. Kasnije je ispraznio tanjir i oprao sudove. Uveče je legao na svoju polovinu kreveta. Pokrio se samo svojom polovinom jorgana. Drugu je ostavio za nju. Ali nje nije bilo. Sutra i narednih dana činio je isto, očekujući da će se ona pojaviti. Sa svojom slobodom, koju je tako dugo čekao, nije znao šta da radi. Gde da ide, šta sada pitao se. Išao je do prodavnice i brzo se vraćao. Šta ako ona u međuvremenu dođe, a njega nema. Kada bi se vratio gledao je raspored stvari u kući kako je ostavio, nebi li primetio i najmanju promenu, nadajući se da je ona bila u međuvremenu i opet otišla i da će možda ponovo doći.
Sve više je zamišljao kako je ona tu, kako ispijaju jutarnju kafu, kako mu govori da nije nešto dobro uradio, kako se ljuti na njega. I tada bi mu zaigrao osmeh na licu a zatim bi niz obraz počele da se kotrljaju suze, jedna za drugom. Obrisao je suze što je brže mogao, ne želeći da ga ona, ako baš sada naiđe, zatekne tužnog.



About the Author

Redakcija
Redakcija





Konkursi regiona
 
 

 

Lovre Rončević: Iza riječi

Lovre Rončević   IZA RIJEČI   Na stolu pored kreveta stajala je pisaća mašina. I danas, kao i sva jutra prije, spremao se Đoredino za posao. Prebacio je preko glave onaj remen koji je bio pričvršćen s obje strane...
by Redakcija
0

 
 

Radmila Vojinović: Žute dunje

Radmila Vojinović   Žute dunje     Kiša je  još padala. Radio je tiho svirao. Pevao je nežni i setni Davorin iz Indexa   …poželjela žute dunje, žute dunje aman,aman žute dunje iz Stambola… &nbs...
by Redakcija
0

 
 

Svetlana Radosavljević: Priča

Прича Данима тражим једну причу, а никако да је нађем.  Појави се као измаглица и само ме потсети да је део који тражим а онда ...
by Redakcija
0

 

 

Said Šteta: Trebević za poeziju

Said Šteta   Trebević za poeziju   Sabahudin bi skoro svako jutro, uz kahvu, sjedao pored prozora u stanu sa druge strane Miljacke i gledao na Trebević.  Zaustavljena žičara na kojoj su visile gondole u odlasku ...
by Redakcija
0

 
Konkursi regiona
 

Said Šteta: Učiteljica i pjesnik

Said Šteta   Učiteljica i pjesnik   Dragi pjesniče, Pismo ti šaljem po jednom trgovcu jer u trgovini nema ljubavi pa tako znam da će sigurno stići u tvoje ruke. Znam da i ti podrhtavaš kao list jasike na svaki uzda...
by Redakcija
0

 




Konkursi regiona

0 Comments


Be the first to comment!


Komentariši

Vaša email adresa neće biti objavljivana. Neophodna polja su označena sa *


Konkursi regiona
 
Secured By miniOrange