Avlija
Portal za kulturu, književnost i društvene teme
Advertisement



Proza

14. Februara 2014.
 

Dijana Hadžiefendić: List

More articles by »
Written by: Redakcija
Oznake: ,

У последње време људи губе машту, гледају само испред себе и прихватају чињенице које нису доказане. Биљке су сврстане у жива бића − зашто? ,,Зато што дишу и хране се“, рекла би већина. Међутим, ако су жива бића, требало би да имају сопствени живот, неки циљ, требало би да живе. Како биљке могу имати живот кад не могу да се крећу? Можда је њихова душа у виду лишћа…

Дошла је јесен, лишће је опало, изузев једног, листа жалосне врбе. Остало лишће однео је ветар, а овај лист је био усамљен, без породице, без икога. Киша је пљуштала, ветар је носио све пред собом, али лист се и даље држао. Уливао је себи наду да ће још дуго остати прикачен за дрво, јер није желео да иде у непознато. Међутим, следећег дана, плавокоса девојчица га је откинула и истог тренутка бацила на тло. Лист је осетио бол. Осећао се чудно. То је био тренутак који се дешава само једанпут. Није знао ни шта се дешава, јер не види. Не види? Људи мисле да се може видети само очима и убеђени смо да је то једини начин, али ми не знамо ни једну тајну природе. У ствари, лист је све видео и патио је. Био је најлепши, на његовом телу преливале су се топле боје, али није марио за то, сламао га је бол. Дани су пролазили, а ветар је водио лист у сасвим непознате крајеве. Полако се приближавала зима. Најзад је пао први снег. Лист је био затрпан. Смрзавао се. Деца су се ваљала по снегу, притискала су беспомоћан лист, једва је дисао. Пролазници су коментарисали беле капуте дрвећа и биљака. Зашто снег називамо „белим капутима“? Капути греју, штите нас, а снежни капути нити греју, нити штите дрвеће. Људи мисле да све знају.

Снег се топио и топио, док се на крају није потпуно отопио. Листу је било лакше. Певао је, а песма се утапала са цвркутом птица и дечјим гласовима. Дошло је пролеће. Рађале су се нове биљке, све лепша од лепше. Лист, међутим, није лепо изгледао. Његово тело било је браон што није пролећна боја. Остала створења су га задиркивала. Заљубио се у висибабу. Није могао да јој приђе, јер није било ветра. Она је била много лепша. Туговао је и полако се распадао. Љубав га је уништавала. Сунце је сијало све јаче, приближавало се…  Лист није издржао и распао се. Од љубави? Људи мисле да све знају…

 

Дијана Хаџиефендић, 8а

Основна школа при Математичкој гимназији, Београд

професорка: Анђелка Петровић

Истакнута слика: Ученице и ученици београдске Математичке гимназије и основне школе при истој гимназији чији су радови похваљени на 3. међународном конкурсу часописа Авлија за најбољу причу и пјесму у региону за 2013. годину



About the Author

Redakcija
Redakcija




Konkursi regiona
 
 

 

Said Šteta: Klaun koji je zaplakao

Said Šteta   KLAUN KOJI JE ZAPLAKAO     Nije on bio klaun kao oni što se viđaju u cirkusu i na dječijim zabavama. Onaj što se sakrije ispod maske od gumene loptice, koja je k’o bajagi nos, i još puno, pun...
by Redakcija
0

 
 

Radmila Vojinović: Crvene sandale

Radmila Vojinović   Crvene sandale     Putujemo na more. Posle više od dvadeset godina prvi put kroz Bosnu. Uživam u svakom trenutku puta. Autoput se beli na suncu. Na nebu se igraju oblačići. – Pogledaj ...
by Redakcija
0

 
 

Adnan Sijarić: Bacanje kamena

Adnan Sijarić   BACANJE KAMENA (očeve priče iz Godijeva)     Poređaše se bacači. Prvi Medo, potom Đule, pa Rečko, i najzadnji Bahto. Dovaljaše pred njih kamenčinu – baca se „teški kamen“. Zac...
by Redakcija
0

 

 

Ahmet Ademagić: Muhadžer

Od kako je svijet nastao ljudi se kreću, putuju, traže bolje uslove za život. Oni koji napuste svoje mjesto življenja u našem jeziku se nazivaju muhadžeri od istovjetne arapske riječi, a što znači iseljenik,  izbjegli...
by Redakcija
0

 
Konkursi regiona
 

Svetlana Radosavljević: Kap vode

Светлана Радосављевић   КАП ВОДЕ   Има је свугда око нас, некад је вредна злата а некад досадна киша. Колико пута смо пож...
by Redakcija
0

 




Konkursi regiona
 
Secured By miniOrange