Avlija
Portal za kulturu, književnost i društvene teme
Advertisement



Proza

27. Jula 2014.
 

Dijana Smailagić: San na livadi

More articles by »
Written by: Redakcija
Oznake: ,

Držala sam u ruci nešto veoma vredno. Nežne plave latice dodirivale su moju kožu, dok je polen ispadao iz cveta. Verovala sam da je to čaroban prah iz kojeg nastaju vile.

Na livadi je raslo još puno takvih cvetova, ali, pored njih bilo je i drugih, u raznim bojama. Svaki cvet nosio je svoju priču. Njihovi mirisi su se oslobađali u vazduhu stvarajući jednu prijatnu atmosferu širom cele livade. Sedela sam na travi već duže vreme. Raznobojne bube su obilazile cvetove, leptiri su leteli, kao i razni drugi leteći insekti. Oni nepogrešivo pronalaze cvetove, jer prate njihov miris. I ja sam želela da znam tu tajnu cvetova. Udahnula sam vazduh. Ponovo sam pomirisala cvet koji sam ubrala i protrljala sam polen među rukama.

Povetarac je produvao nad livadom i polen je počeo da se kovitla u vazduhu. Osetila sam sitne kapi kiše na svom čelu. Trava je bila mokra i na nekim mestima polegla. Jasno sam videla put. Pratila sam utabane delove livade, na kojima se jasno videlo da je neko skoro tuda prolazio. Našla sam pero od vrane. U daljini sam čula grmljavinu. Nebo je postalo tamno sivo. Ubrzala sam korak. Prošla sam pored panja, sada je u njemu stajala zarivena sekira. Uplašila sam se, jer sam osećala da je ovo uradila veštica koja živi u šumi. Sa desne strane sam videla njenu malu drvenu kuću. Utabana staza se delila na dva manja puta. Izbegla sam onaj koji vodi do veštice i zato sam odlučila da idem levim putem. Na podu je bilo puno žirova. Zapazila sam hrastovo drveće oko sebe i osećala sam se zaštićeno. Ulazila sam dublje u šumu, a drveće je bilo sve deblje, sa većim krošnjama. Ovde je bilo suvo i dosta zamračeno. Dodirnula sam zemlju. Bila je vlažna i hladna. Od nje sam mogla da napravim bilo šta. Oblikovala sam komad zemlje među dlanovima. Napravila sam žensku figuru. To je boginja. Obukla sam je u hrastovo lišće i dala joj da u jednoj ruci drži pero, a u drugoj žir. Od trave sam joj napravila kosu.

Stavila sam figuru na poseban deo zemlje, koji je bio okružen kamenjem. Iznenada je počela da gori. Nisam se trudila da ugasim plamen, jer nisam znala. Ovako je boginja izgledala još lepše, imala je izraz lica, sjaj i unutrašnju čvrstinu. Poprimila je crnu boju kose i odeće. Tada sam osećala veliko poštovanje i verovala sam da se dogodilo čudo.

Sada stojim na istom mestu. U ognjištu je ostalo samo ugljevlje. U jednoj ruci držim pero, a u drugoj žir. Vraćam se poznatom stazom. Nebo se razvedrava posle kiše. Na jednom mestu se put račva na dve veće staze. Levo se nalazi moja kuća. Osećala sam se suviše usamljeno i iz tog razloga nisam htela da idem kući. Izabrala sam desni put. Pronašla sam dečju narukvicu na podu. Na nebu sam videla dugu. Prošla sam pored poznatog panja. U njemu je još uvek stajala sekira. Bilo mi je žao drveta i toga što je učinio neki besni muškarac. Izvadila sam sekiru iz panja i sakrila je iza žbunja. U prorez sam uglavila pero, a pored njega, takođe blizu sredine panja, stavila sam žir. Zasijalo je sunce i ja sam nastavila da idem svojim putem. Na livadi su rasle razne biljke mirisnih cvetova. Znala sam da napravim lep venac od tih biljaka. Imala sam vremena.

Držeći venac u ruci, nastavila sam svojim putem. Videla sam devojčicu kako leži u travi. Spavala je bezbrižno, sa blagim osmehom, a pored njene nežne ruke je stajao zdrobljen plavi cvet. Sunce je jako grejalo, nebo je bilo vedro, a zemlja potpuno suva. Stavila sam venac pored devojčice da bi verovala da su joj ga dale vile. Nasmešila sam se, znajući da lepo sanja i da pred sobom ima lep život.

Dijana Smailagić, rođena 25. 12. 1990. u Beogradu, Srbija. Završila Matematičku gimnaziju, studira na Poljoprivrednom fakultetu u Beogradu. Od detinjstva se bavi pisanjem. Godine 2013. učestvovala na književnim konkursima. U zbirci ”Vrata Ponišavlja” objavljena je pesma ”Sloboda”, a u zbirci kratkih priča ”Zajednička prečica” objavljena je priča ”Božija poruka”, koja je dostupna i na internetu

http://srdjanprecica.files.wordpress.com/2013/11/zajednicka-precica.pdf

Ekolog, voli životinje, poštuje ljudska prava, voli istoriju i kulturu, bavi se umetnošću – pisanjem, kaligrafijom, slikarstvom i plesom.



About the Author

Redakcija
Redakcija




Konkursi regiona
 
 

 

”Slovenski Orfej” Zorana Stefanovića u Maleziji

„СЛОВЕНСКИ ОРФЕЈ“ ИЗНЕНАДИО МАЛЕЗИЈУ Slavic Orpheus – Ritual Event Drama / Written by Zoran Stefanović ; Traslated from Serbian by Dragana Rajkov ; Text Adaption by Syed Mohd Zakir. – Kua...
by Redakcija
0

 
 

Rezultatima književnih konkursa časopisa za književnost, umetnost i kulturu AKT iz Valjeva

КЊИЖЕВНИ  КОНКУРСИ ЧАСОПИСА „АКТ”     Часопис за књижевност, уметност и културу Акт, који излази у Ваљеву, у континуите...
by Redakcija
0

 
 

UN Women objavila međunarodnu knjigu bajki autora iz Evrope i Centralne Azije

Organizacije UN Women i njen ogranak za Evropu i Centralnu Aziju (UN Women ECA) objavile su zbirku 28 priča (bajki) autora iz Evrope i Centralne Azije koja naglašava borbu za rodnu ravnopravnost i inspiriše buduće generac...
by Redakcija
0

 

 

Ambasada Države Palestine u Crnoj Gori povodom Svjetskog dana djeteta – 20. novembra

Na Svjetski dan djeteta ponavljamo važnost da sve države u potpunosti poštuju Konveciju o pravima djeteta.   Palestinska djeca nastavljaju da budu meta izraelske vojske koja svakodnevno krši njihova osnovna prava na z...
by Redakcija
0

 
Konkursi regiona
 

Edis Nokić: Živjeti u Njemačkoj je bolje, a u Crnoj Gori ljepše

Recite nam nešto više o sebi, gdje ste rođeni, kada ste i zašto napustili Rožaje? Zovem se Edis Nokić, rođen sam 1991. godine u Rožajama. Osnovnu i srednju školu završio sam u Rožajama. Najstarije sam dijete u porodi...
by Redakcija
0

 




Konkursi regiona
 
Secured By miniOrange