Avlija
Portal za kulturu, književnost i društvene teme
Advertisement



Proza

1. Marta 2015.
 

Dragan Pop Dragan: Ljubav košta

More articles by »
Written by: Redakcija
Oznake:

Најврелији део дана група продаваца проводи испред радње која је у средини у низу, јер ту је клупа у дубокој хладовини. Уз кафу препричавају дневне догађаје и чекају да прође оморина и муштерије поново навале.

– Ооо! Eво стиже онај фини господин. Благо његовој жени, или девојци, не знам да ли је ожењен, али је стварно пажљив. Редовно код мене купује шминку и парфеме. Могу вам рећи, има укуса.

– У праву си. Стварно има укуса. Код мене је купио је неколико женских торбица и каишева који иду уз њих. Избор му је непогрешив.

– Не знамо ко му је девојка, или жена. Никада није дошао са њом. Само знамо који број гардеробе носи. Једном, док је разгледао женске блузе у мом бутику, прошла је она млада комшиница, она лепа црнка од прекопута, рекао ми је: “Молим Вас, погледајте ону девојку. Хоћу да купим поклон једној дами која је исте висине и исте грађе.“ Од тада је купио више прелепих ствари код мене.

– А има и златне руке. Тај се разуме у разне занате, судећи по алату који је код мене куповао. Благо тој његовој мистериозној девојци, или супрузи. Има способног и пажљивог човека.

– Осим тога је и широко образован. Купује књиге из разних области. А воли и децу.

Неколико месеци касније у стану поменутог господина, такође поменута, лепа црнка разгледа садржај специјалног ормара који је крцат разном робом.

– Ове блузе су прелепе, а тек торбе. Па ти се разумеш и у шминку? А, гле ово! И све је то за мене? Човече па то је коштало право мало богатство. Не знам шта да кажем, осим: Ти си диван. Дођи да те пољубим. А шрафцигери, клешта и ове справе за које не знам ни чему служе, шта је то?

Мушкарац ставља чашу на сточић, полако устаје са фотеље и креће ка њој са великим осмехом на лицу.

– Можда ће наша деца бити некакви мајстори. Ко зна? А има, тамо на полици, и књига и за децу и за нас. Све сам то куповао оних месеци док сам чекао да ме приметиш. Долазио сам у твоју улицу кад год сам знао, или претпостављао да ћеш изаћи из куће, или ћеш се од некуд враћати. Нисам могао само да разгледам излоге. Морао сам, понекад, нешто и да купим.

 

Драган Поп Драган  рођен је 1959. године. Објавио је седам књига поезије. Песме су му превођене на:енглески, мађарски, бугарски, румунски и јапански језик. Пише и кратке приче, драмаске текстове и ликовну и књижевну критику.Члан је Друштва књижевника Војводине. Живи у Кикинди.



About the Author

Redakcija
Redakcija




Konkursi regiona
 
 

 

Rizo Popara: Teta

Rizo Popara . TETA . (Iz knjige “Kako smo nestajali”) . Ljudski život polako zamiče u nepovrat, nestaje poput sante leda na nekoj planini, kad je saplaiše julsko sunce ili kakav južni vjetar. Snage postepeno pon...
by Redakcija
0

 
 

Dušan Dojčinović: Roj zunzara

Dušan Dojčinović   ROJ ZUNZARA   Moje, sećanje, dopire, kao magla, sa Morave, na detinjstvo, i roj “zunzara” …- I dok je voda, od reka, kod  sela Krajnjce, plavila, bostan, miris, jedne napukle, iz ...
by Redakcija
0

 
 

Svetlana Radosavljević: Jutro

Светлана  Радосављевић   Јутро   Први петли најавише зору, Сава се лено окрену према прозору. Било је још мрачно ван. Тих...
by Redakcija
0

 

 

Hurija Osmanović: Korona virus u očima ljudi

Hurija Osmanović   Korona virus u očima ljudi . Crno zvjezdano platno prekrilo je nebo. Odraz mog lica se spretno oslikavao na prozoru gdje su se kapi kiše slivale, misli su mi lutale. Odjednom se začu zvuk koji je dop...
by Redakcija
0

 
Konkursi regiona
 

Nermin Begović: Slaven

Nermin Begović   SLAVEN   „Bijaše nekoć u zemlji Usu čovjek po imenu Job. Bio je to čovjek neporočan i pravedan: bojao se Boga i klonio zla.“. Ovako počinje priča o Jobu, čovjeku koji je imao silno bogatstvo ...
by Redakcija
0

 




Konkursi regiona
 
Secured By miniOrange