Avlija
Portal za kulturu, književnost i društvene teme



Proza

1. Marta 2015.
 

Dragan Pop Dragan: Ljubav košta

More articles by »
Written by: Redakcija
Oznake:

Најврелији део дана група продаваца проводи испред радње која је у средини у низу, јер ту је клупа у дубокој хладовини. Уз кафу препричавају дневне догађаје и чекају да прође оморина и муштерије поново навале.

– Ооо! Eво стиже онај фини господин. Благо његовој жени, или девојци, не знам да ли је ожењен, али је стварно пажљив. Редовно код мене купује шминку и парфеме. Могу вам рећи, има укуса.

– У праву си. Стварно има укуса. Код мене је купио је неколико женских торбица и каишева који иду уз њих. Избор му је непогрешив.

– Не знамо ко му је девојка, или жена. Никада није дошао са њом. Само знамо који број гардеробе носи. Једном, док је разгледао женске блузе у мом бутику, прошла је она млада комшиница, она лепа црнка од прекопута, рекао ми је: “Молим Вас, погледајте ону девојку. Хоћу да купим поклон једној дами која је исте висине и исте грађе.“ Од тада је купио више прелепих ствари код мене.

– А има и златне руке. Тај се разуме у разне занате, судећи по алату који је код мене куповао. Благо тој његовој мистериозној девојци, или супрузи. Има способног и пажљивог човека.

– Осим тога је и широко образован. Купује књиге из разних области. А воли и децу.

Неколико месеци касније у стану поменутог господина, такође поменута, лепа црнка разгледа садржај специјалног ормара који је крцат разном робом.

– Ове блузе су прелепе, а тек торбе. Па ти се разумеш и у шминку? А, гле ово! И све је то за мене? Човече па то је коштало право мало богатство. Не знам шта да кажем, осим: Ти си диван. Дођи да те пољубим. А шрафцигери, клешта и ове справе за које не знам ни чему служе, шта је то?

Мушкарац ставља чашу на сточић, полако устаје са фотеље и креће ка њој са великим осмехом на лицу.

– Можда ће наша деца бити некакви мајстори. Ко зна? А има, тамо на полици, и књига и за децу и за нас. Све сам то куповао оних месеци док сам чекао да ме приметиш. Долазио сам у твоју улицу кад год сам знао, или претпостављао да ћеш изаћи из куће, или ћеш се од некуд враћати. Нисам могао само да разгледам излоге. Морао сам, понекад, нешто и да купим.

 

Драган Поп Драган  рођен је 1959. године. Објавио је седам књига поезије. Песме су му превођене на:енглески, мађарски, бугарски, румунски и јапански језик. Пише и кратке приче, драмаске текстове и ликовну и књижевну критику.Члан је Друштва књижевника Војводине. Живи у Кикинди.



About the Author

Redakcija
Redakcija




Konkursi regiona
 
 

 

Branko Ječmenica: Ja nisam ja

Бранко Јечменица Ја нисам ја За мене никад више ништа неће бити исто. Живео сам и умирао много пута до сада. Други људи мисле ...
by Redakcija
 

 
 

Ramo Markišić: PLAVSKE PRIČE

Ramo Markišić PLAVSKE PRIČE Ramo Markišić je rođen 24. aprila 1924. godine u Vojnom selu. Učesnik je NOR-a od 1944. godine. Ranjen je kod Sarajeva 9. 02. 1945. godine. Emigrirao je u Albaniju 7. 05. 1951. godine. Poslije...
by Redakcija
 

 
 

Milan Jovanović: Bela pčela (Prva nagrada za najbolju priču u regionu za 2017. godinu)

Милан Јовановић . БЕЛА ПЧЕЛА . Тога, за почетак новембра, необично топлог дана, затекао сам се у дворишту старе, сеоске куће, г...
by Redakcija
 

 

 

Refik Bulić: Posjeta

Dok leži na operacionom stolu obasjana reflektorima i bjelinom mantila koji se kreću oko stola i dok anestezija postepeno počinje djelovati, ona osjeća da je noć i da je sve oko nje utihlo. U jednom trenutku osjeti samo da...
by Redakcija
 

 
 

Amela Junuzović: Život je varka

Amela Junuzović . ŽIVOT JE VARKA . – Oče… Oče! – Kaži Merima sine – Dođi popij lijek. – Idem brzo. Ah, moj otac uvijek zaboravi na lijekove kao da ne želi živjeti. Svaki put mu moram govori...
by Redakcija
 

 




Konkursi regiona