Avlija
Portal za kulturu, književnost i društvene teme
Advertisement



Proza

16. Novembra 2015.
 

Dušan Dojčinović: Nebeski intervju

More articles by »
Written by: Redakcija

Zadremao, u autobusu na hodočašću ka Ravanici, lucidno sanjam gospodina Josifa Brodskog…

Kaže mi: Nijedna vlast nije kao Sovjetska vlast!

– To ste iskusili na svojoj koži, pa bivali prognani iz otadžbine tadašnjeg Sovjetskog saveza, i našli ste se na vetrometini života, ni manje ni više nego u Americi!

– Kako ste podnosili, dane, noći, časove, i minute bez svog rodnog zavičaja…? – upitah Brodskog.

– Jako teško, – kaže mi Brodski. – Budim se, a sneg napolju… ruska zima okovala stepu, crkvu brvnaru…

– I? – znatiželjan sam da mi Josif Brodski kaže još što-šta zanimljivog.

– I, ni manje ni više, nego Sergej Radonješki! Da, da, baćuška, starček rumenih obraza, puca od zdravlja, bela brade, kao sneg koji je napadao po ruskoj stepi, nasmejan ozaren, i sam taj osmeh, mi greje i dušu i srce ozeblu, u tuđini…

– Čita, – kaže mi još Brodski – Čita, zamisli Dostojevskog. Ja sam mislio da se zaneo u kakav Psaltir, ili molitvenik, a on bistri beletristiku… I kaza mi, Sergej, tom prilikom da sam ja učinio više za ruski narod, nego li Dostojevski… Ha, ha, ha. Nasmeja me… jer veliki je Dostojevski, to morate priznati…

– Odigrali ste partiju šaha, čujem i sa Karpovom?

– To malo, na plaži na Hvaru, brzopoteznu da izbegnemo znatiželjne poglede i paparace… Lovili smo ribu i harpunom, okrznu me malo po nozi harpunom, još imam ožiljak…!

Gde? – pitam Brodskog. – Evo tu, dole… Gle nema ništa, iščezlo je… Onomad kada sam napustio ovaj svet…

– Gospodine Brodski, da li Vam je bilo teže kada ste napustili otadžbinu, otišli u beli svet, ili ovaj svet kada ste napustili…

– Pa, vidi, mladiću, ti si još mlad, čemu takva razmišljanja, ipak teže je kad napustiš otadžbinu, odeš u rasejanje, jer tamo me niko nije čekao, a ovde su svi moji dragi…

– Znam, mislite na baćušku starčeka svetog Sergeja Radonješkog i duhovnike iz Optinske pustinje (Kijevsko Pečerska Lavra).

– Da, potvrdi mi pitanje, Josif Brodski i dodade još ovo: mnoštvo inoka iz Kijevsko Pečerske Lavre…

– Nego, baš ste se skockali, pravi ste džentlmen u tom skupocenom odelu?!

– Još pitaš, dragi dečače.— Pa volim skupa odela, kravate, skupe cipele, i džez.

– Ti baš kao Betoven!

– Betoven? Začudi se Josif Brodski.

– Ma, to moj kolega iz publike, on posećuje koncerte klavira, i voli raskoš… to mu je nadimak.

– Dobro. Složi se Josif Brodski.

– Nego, da Vas pitam gospodine Brodski… Ima li vlasti a da nije od Boga?

– Ima, a to je bila Sovjetska vlast, boljševička, kako god oćeš…

– Hvala Vam za ovaj nebeski intervju Gospodine Brodski!

– I tebi dečko…

– Uh, kasni mi ovaj brod, imam meč sa Tolstojem, bilijar… Dobijem ga uvek… Nema pojma… Ha, ha, ha…

– Probudi me cerekanje devojčica u autobusu, na hodočašću smo ka Ćupriji, Ravanici…

– Na kasetofonu u autobusu se začuh duhovno pojanje: ”Gospodi pomiliuj… Gospodi pomiluj, go-spodi po-mi-luj!

– Pa ovo je san, kakav neobičan, još intervju… Moram ga zapisati i ispričati Vam ga u jednom dahu. Hvala!


 

ID 014

Dušan Dojčinović

Dušan Dojčinović, rođen je 1. juna 1972. godine u Leskovcu (Srbija)

Ekonomista je po struci, od pripravničkog staža u čarapari DP ”Zele Veljković”,

i posla inkasanta u JKP ”Komunalac”, ne radi.

Radio na projektima za BK televiziju, sa agencijom za istraživanje marketinga i medija: ”Marten Board International” iz Beograda.

Živi u Leskovcu, stvara i u Književnom Klubu ”Glubočica”.



About the Author

Redakcija
Redakcija




Konkursi regiona
 
 

 

Lovre Rončević: Iza riječi

Lovre Rončević   IZA RIJEČI   Na stolu pored kreveta stajala je pisaća mašina. I danas, kao i sva jutra prije, spremao se Đoredino za posao. Prebacio je preko glave onaj remen koji je bio pričvršćen s obje strane...
by Redakcija
0

 
 

Radmila Vojinović: Žute dunje

Radmila Vojinović   Žute dunje     Kiša je  još padala. Radio je tiho svirao. Pevao je nežni i setni Davorin iz Indexa   …poželjela žute dunje, žute dunje aman,aman žute dunje iz Stambola… &nbs...
by Redakcija
0

 
 

Svetlana Radosavljević: Priča

Прича Данима тражим једну причу, а никако да је нађем.  Појави се као измаглица и само ме потсети да је део који тражим а онда ...
by Redakcija
0

 

 

Said Šteta: Trebević za poeziju

Said Šteta   Trebević za poeziju   Sabahudin bi skoro svako jutro, uz kahvu, sjedao pored prozora u stanu sa druge strane Miljacke i gledao na Trebević.  Zaustavljena žičara na kojoj su visile gondole u odlasku ...
by Redakcija
0

 
Konkursi regiona
 

Said Šteta: Učiteljica i pjesnik

Said Šteta   Učiteljica i pjesnik   Dragi pjesniče, Pismo ti šaljem po jednom trgovcu jer u trgovini nema ljubavi pa tako znam da će sigurno stići u tvoje ruke. Znam da i ti podrhtavaš kao list jasike na svaki uzda...
by Redakcija
0

 




Konkursi regiona
 
Secured By miniOrange