Avlija
Portal za kulturu, književnost i društvene teme



Proza

30. Avgusta 2017.
 

Dušan Dojčinović: Povratak kuma Dragutina

More articles by »
Written by: Redakcija
Oznake:

Било је тешко…напорно.

Пошто је знао пекарски занат, још из затворских дана, пребегавши за Италију,  и докопавши се тла, Сицилије, кренуо је као помоћни радник, да развлачи тесто, пече, пецива и Француске векне, у фуруни, газде Тосканија.

За дивно чудо, Тоскани је било само презиме, чувеног Тосканија, а пекар, Тоскани је био љубитељ опере, и по читаво јутро, грмело би с музичке линије, опере Паваротија.

За пар година, проведених у Сан Палерму, зарадио је прилично новаца с којим јер отворио, пицерију у Мирјеву, насељу у Београду, у коме се сакупљала екипа, Београдско подземље, које је шуровало такође са црногорским, понајвише.

Хостесе, су нудиле пицу спремљену на ‘талијански’  начин, по завршетку радног времена, одлазиле су у ноћни провод, и раскалашне забаве до јутра, са моћном господом, оне су им давале тело, а они су их китили новчаницама од по педесет, сто и две стотине еура, куповали им парфеме, и крпице.

Нека атрактивнија хостеса, пицерије „La Korunja“, добијала би и луксузан стан, ако би се показала лојалном, да не отkрива, тајне Миријевског клана, о момцима са подужим криминалним досијеом.

Тако да је кум Драгутин, држао, пицерију, само узгред, као параван и стечиште белосветских фаца, и протуха.

Упустио се у грађевинску мафију, што се каже, а савете је добијао од косниљера, Браваловићке.

Браваловићка, тако су је звали јер би он њој тапшао длановима, увек после успешно обављеног посла са неким станом који је успешно продавао на лицитацији.

Усклицима: – Браво! Браво! Браваловићка!!!

Као да слуша оперу, попут његовог газде,из пицерије, са Сицилије, и онда је почео да „сређује рачуне“,што се каже…

Душан и Јован су нажалост, завршили где не треба, то јест Душан је задављен пертлом у аутомобилу, с леђа, га је придавио неко, чији идентитет, до дана данашњег нико није утврдио.

Шушкало се нешто по Београдским кулоарима, новине су препричавале различите верзије, овог догађаја, а слутило се да је све то урадила Миријевска мафија, са главешином, кумом Драгутином на челу.

– Е па где си ти све ове године, куме!?

– Како си се пролепшао! Вау!

– Ово мора да је „Версаћи“, одело!?

– Одушевљено је гргољила, Сањица, блистала је просто.

– Е, а ово је наш син Александар.

– Ми би смо заправо, волели да се зове Александар!!!

– А да Ви, куме, Драгутине, будете кум, на његовом крштењу!

– Да! Да!.. – готово је идентично потврђивао Небојша.

– Него треба да га крстимо, мада има непуне три године, ја сам знате,  сањала његово име: Александар… – Ви сте били с разлогом одсутни… и сво време смо га тако и звали Александар!

– Па смо мислили да… – Ми смо већ разговарали са дежурним парохијаном Светом!

– Добро!!! – сложио се Драгутин у даху.

– И док је трајао обред крштења, кум Драгутин  је  већ држао свећу, и како то иде, свештеник је читао из Требника, обред крштења…

Мали Александар, је крштен, у цркви на Врачару.

– Дотле је и Јован добио „поздрав“ од кума Драгутина, у тренутку крштења, малог Александра.

– Стигла је празна SMS, порука, за тренутак звук пристигле поруке, скренуо је пажњу

– Јован је добио метак у чело. Изнемогло тело пало је на волан аутомобила, крв је почела да цури по седишту… Сирена аутомобила, скренула је пажњу случајним пролазницима. Неке жене су вриснуле од шока.

– Убица, чији идентитет још није утврђен, је обавио посао са пригушивачем…

Изнемогло тело Јована, морало је на обдукцију. Јован је један од разбојника,  који је са фантомком рекетирао, кума Драгутина у стана на Мирјеву, за педесет хиљада еура, пре само пар година…

Завршио је неславно.



About the Author

Redakcija
Redakcija




Konkursi regiona
 
 

 

Refik Bulić: ISPOVIJEST SELIMA SMAJKIĆA, PISARA KADIJE LUKAVIČKOG

Svakoga dana pohodim ovo mjesto, kao da me čudne neke sile njemu privlače. Rijeka je ova postala neodvojiva od mojih misli. Visoka stijena nad rijekom se izdigla, pod njom voda se pjeni, poskakuje, u njoj zrake se lome sunče...
by Redakcija
 

 
 

Slobodan Nikolić: Vatra Ljubavi

Pitali mudrog Nasrudin Hodžu: “Nasrudine, reci nam šta su to životne lekcije? Kako nas to Bog uči?” “Vrlo lako. Kada nešto uradimo, ili nas nagradi ili kazni. Tako znamo šta smemo da radimo a šta ne.&#...
by Redakcija
 

 
 

Svetlana Radosavljević: Strah od samoće

Вече је било тихо и мирно само је ћук уједначено певао сетно. Као да је хтео да каже ова је ноћ моја и певаћу то што хоћу. Непре...
by Redakcija
 

 

 

Refik Bulić: Ptica koja najavljuje smrt

Što je djed bivao stariji, sve češće je govorio o smrti. O smrti se u našoj kući i ranije često govorilo; najčešće je govorio on jer mu je negdje na izmaku onoga tamo rata umrla kćerka, mlada djevojka, i taj je doga...
by Redakcija
 

 
 

Aljes Karljukevič: Tuđi san

Aljes Karljukevič (Aleksandar Nikolajevič Karljukevič) je rođen 6. januara 1964. godine u selu Zatitova Sloboda u Puhovickom reonu Minske oblasti (Republika Belorusija). Po profesiji je ratni novinar. Služio je u redakcija...
by Redakcija
 

 




Konkursi regiona