Avlija
Portal za kulturu, književnost i društvene teme



Proza

30. Avgusta 2017.
 

Dušan Dojčinović: Povratak kuma Dragutina

More articles by »
Written by: Redakcija
Oznake:

Било је тешко…напорно.

Пошто је знао пекарски занат, још из затворских дана, пребегавши за Италију,  и докопавши се тла, Сицилије, кренуо је као помоћни радник, да развлачи тесто, пече, пецива и Француске векне, у фуруни, газде Тосканија.

За дивно чудо, Тоскани је било само презиме, чувеног Тосканија, а пекар, Тоскани је био љубитељ опере, и по читаво јутро, грмело би с музичке линије, опере Паваротија.

За пар година, проведених у Сан Палерму, зарадио је прилично новаца с којим јер отворио, пицерију у Мирјеву, насељу у Београду, у коме се сакупљала екипа, Београдско подземље, које је шуровало такође са црногорским, понајвише.

Хостесе, су нудиле пицу спремљену на ‘талијански’  начин, по завршетку радног времена, одлазиле су у ноћни провод, и раскалашне забаве до јутра, са моћном господом, оне су им давале тело, а они су их китили новчаницама од по педесет, сто и две стотине еура, куповали им парфеме, и крпице.

Нека атрактивнија хостеса, пицерије „La Korunja“, добијала би и луксузан стан, ако би се показала лојалном, да не отkрива, тајне Миријевског клана, о момцима са подужим криминалним досијеом.

Тако да је кум Драгутин, држао, пицерију, само узгред, као параван и стечиште белосветских фаца, и протуха.

Упустио се у грађевинску мафију, што се каже, а савете је добијао од косниљера, Браваловићке.

Браваловићка, тако су је звали јер би он њој тапшао длановима, увек после успешно обављеног посла са неким станом који је успешно продавао на лицитацији.

Усклицима: – Браво! Браво! Браваловићка!!!

Као да слуша оперу, попут његовог газде,из пицерије, са Сицилије, и онда је почео да „сређује рачуне“,што се каже…

Душан и Јован су нажалост, завршили где не треба, то јест Душан је задављен пертлом у аутомобилу, с леђа, га је придавио неко, чији идентитет, до дана данашњег нико није утврдио.

Шушкало се нешто по Београдским кулоарима, новине су препричавале различите верзије, овог догађаја, а слутило се да је све то урадила Миријевска мафија, са главешином, кумом Драгутином на челу.

– Е па где си ти све ове године, куме!?

– Како си се пролепшао! Вау!

– Ово мора да је „Версаћи“, одело!?

– Одушевљено је гргољила, Сањица, блистала је просто.

– Е, а ово је наш син Александар.

– Ми би смо заправо, волели да се зове Александар!!!

– А да Ви, куме, Драгутине, будете кум, на његовом крштењу!

– Да! Да!.. – готово је идентично потврђивао Небојша.

– Него треба да га крстимо, мада има непуне три године, ја сам знате,  сањала његово име: Александар… – Ви сте били с разлогом одсутни… и сво време смо га тако и звали Александар!

– Па смо мислили да… – Ми смо већ разговарали са дежурним парохијаном Светом!

– Добро!!! – сложио се Драгутин у даху.

– И док је трајао обред крштења, кум Драгутин  је  већ држао свећу, и како то иде, свештеник је читао из Требника, обред крштења…

Мали Александар, је крштен, у цркви на Врачару.

– Дотле је и Јован добио „поздрав“ од кума Драгутина, у тренутку крштења, малог Александра.

– Стигла је празна SMS, порука, за тренутак звук пристигле поруке, скренуо је пажњу

– Јован је добио метак у чело. Изнемогло тело пало је на волан аутомобила, крв је почела да цури по седишту… Сирена аутомобила, скренула је пажњу случајним пролазницима. Неке жене су вриснуле од шока.

– Убица, чији идентитет још није утврђен, је обавио посао са пригушивачем…

Изнемогло тело Јована, морало је на обдукцију. Јован је један од разбојника,  који је са фантомком рекетирао, кума Драгутина у стана на Мирјеву, за педесет хиљада еура, пре само пар година…

Завршио је неславно.



About the Author

Redakcija
Redakcija




Konkursi regiona
 
 

 

Refik Bulić: Začarana rijeka

Jednom davno, tako davno da se i Beranov djed jedva sjeća toga vremena, tiho je tekla rijeka Toplica i pokretala desetak vodenica raspoređenih na nekoliko kilometara riječnog toka. Beranov djed se malo sjeća toga vremena, k...
by Redakcija
 

 
 

Said Šteta: Odraz u očima

Već dugo imam potrebu da ovo  napišem. Nemam ja pravo misli držati u ropstvu. Jok! Ta  ja sam dovoljno rob. Neka! Znam kome robujem i nije mi teško. Samo Uzvišenom Gospodaru. Ahh, i te misli! Đahkad su na gomili složen...
by Redakcija
 

 
 

Ahmet Ademagić: Priča o prezimenu Bošnjak u Rožajama

Ahmet Ademagić   PRIČA O PREZIMENU BOŠNJAK U ROŽAJAMA   Život piše romane. Ljudske su sudbine nepredvidljive. Ovo je priča  jednoj takvoj ljudskoj sudbini. Ovo je priča o majčinom djedu a mome pradjedu. U Gl...
by Redakcija
 

 

 

Refik Bulić: Majka

„Ti nemaš majku“, govorila su mu djeca dok su se zajedno igrali na livadi pored rijeke. „Nemate ni vi djeda“, odgovarao je Beran, prkoseći im svojim djedom, koji je najbolje u cijelom kraju znao pričati priče iz sta...
by Redakcija
 

 
 

Svetlana Radosavljević: Baksuz

Светлана Радосављевић Баксуз Возио се Аџо неки пут са Гришом и сваки пут кад изађе гунђао. – Не седам ти ја више с шепртљом...
by Redakcija
 

 




Konkursi regiona