Avlija
Portal za kulturu, književnost i društvene teme
Advertisement



Proza

25. Decembra 2018.

Hurija Osmanović: Svi su plakali, a sada svi ćute

More articles by »
Written by: Redakcija
Oznake:

Jutro je. I danas bacaju rakete iznad naše kuće, i danas majka nad djecom suze briše, i danas ljudi umiru na sve strane. Kada će ovo više da prestane? Dok sam gledao te scene ispred kuce, otac hitro uđe i progovori tiho: “Večeras putujemo, postajemo slobodni ljudi, od večeras ćemo imati lijep život”. Počeo sam od srece plakati i Allahu se zahvaljivati. Majka mi je obukla najljepšu odjeću koju sam nosio samo od Bajrama.

Pođosmo mi u zemlju stranu, primorani bijasmo ostaviti rodnu Siriju. Roditelji su mi obećali da ću od sada imati prelijep život, takođe su mi obećali da će mi kupiti lizalicu. Znate li, ja nikada nisam okusio lizalicu i sama pomisao da ću biti poput druge djece me je baš činila srecnim. Malo je falilo da stignemo kada su počeli pucati na nas, ja padoh krvav sav. Otac me doziva a majka plače na sav glas, a ja samo u tom trenutku čujem Azrailov glas: ” Strpi se, sve će ovo proći. Vječnoj kući ti ćes doći”. Ja padam sve dublje i dublje i nisam osjećao strah, znao sam da ću u Džennet jer sam još uvijek dijete pa mi je ta činjenica unosila sigurnost. Znate li da me čak ni more nije htjelo, čak me je i ono izbacilo. Kome sam ja šta uradio za 3 godine svog života? Sigurno ste čuli za mene, za moj život koji je proletio poput sjene. Ja sam Ajlan čiju je smrt svijet vidio, a ništa preduzeti nije htio. Ja sam samo dječak mali čiji su snovi stali. Ne stiže majka dovoljno nada mnom da bdi, ne stigoh da uzmem onu lizalicu koja bješe nemijenjena meni. Dok ste vi vašu djecu u škole slali, jedina mi je briga bila hoću li danas opstati ili hoću li imati išta da jedem. Neka vam budem primjer, svijete, dok majka u dalekoj Siriji gasli svoje dijete.

 

Autorica je učenica I razreda medrese ”Mehmed Fatih” u Rožajama



About the Author

Redakcija
Redakcija





Konkursi regiona
 
 

 

Zaim Azemović: Ne budi pušku

Sastali smo se u šumi naspram naših kuća. Bio je sumrak. – Dođi – imam nešto da ti pokažem – rekao je Mile. Sad na mjesečini odnekud iz grma izvadi pušku i prinije mi je pod oči. – Našao sam je...
by Redakcija
0

 
 

Vehbo Popara: Najamnik

U Prlinama nadomak Akova živjela je Raifova porodica. Ni sam Raif nije znao otkuda se je obreo tu, ali po pričanju starijih saznao je da su njegovi protjerani iz Kolašina i da su se tu zalijepili za ovu zemlju bjeluhu koja v...
by Redakcija
0

 
 

Živojin Ivković: Vrisak

Живојин Ивковић   ВРИСАК     Обневидела је од изненадне, јарке и заслепљујуће светлости. Шта је ово? Каква је ово светл...
by Redakcija
0

 

 

Vlado Jović: Ana sa zelenim očima i opet magarac

Najgore zlo koje te može zadesiti je kada te pozdravi lijepa, još uvijek mlada žena, a ti se ne možeš sjetiti tko je ona i kako se zove. Uzalud, po pretincima sjećanja, predumbaješ sve ladice, izvlačeći ih u potrazi za...
by Redakcija
0

 
Konkursi regiona
 

Svetlana Radosavljević: Kukoljija

Родило жито као никад до сад. Класје зрело, зрно пуно и једро, а кукољ средину њиве краси и никако да узри. Жели би жетеоци али ...
by Redakcija
0

 




Konkursi regiona

0 Comments


Be the first to comment!


Komentariši

Vaša email adresa neće biti objavljivana. Neophodna polja su označena sa *


Konkursi regiona