Avlija
Portal za kulturu, književnost i društvene teme
Advertisement



Proza

9. Jula 2014.
 

Jelena Kočović: Na krilima ljubavi

More articles by »
Written by: Redakcija
Oznake: ,

Baka Milojka, mamina mama, dolazila je kod nas da me čuva, dok su mama i tata  na poslu. Vreme koje sam provodila sa njom bilo je predivno. Ali naše druženje je kratko trajalo.

Nažalost, baka se razbolela i više nisam imala prilike da je viđam. Umrla je kada sam imala četiri i po godine. Bila sam mala i nisam mogla dobro da je zapamtim. Sećam se kako smo se igrale u dvorištu ispod kuće. Skupljale smo kamenčiće i od većih pravile tor za ovce, a sitne kamenčiće smo stavljale u tor i to su nam kao bile male ovčice. Ta igra mi je bila jako zanimljiva. I danas, dok se igram sa svojom decom po dvorištu,  ja se setim ove igre koju mi je baka pokazala kad sam bila mala. Tada se setim i svoje drage bake koju nikada neću moći da zaboravim. Kažu da imam njene veđe, njene usne, njen osmeh… A ja se time ponosim.

Bila je žena sa puno vrlina.  Hrabra,vredna i uvek nasmejana.

Svojim odlaskom ostavila je veliku prazninu u mnogim srcima. Najviše će nedostajati svojoj deci. Zauvek ćemo pamtiti tu divnu ženu sa predivnim osmehom.

Sa šest godina pošla sam u predškolsko, ali sam išla samo nekoliko meseci. Do polaska u školu čuvala me je baba Olga, očeva majka. Bilo mi je super kod babe i dede na selu.

Sa babom sam hranila koke i čuvala ovce. Malim jagama smo davali da piju mleko na flašicu. To mi je bilo jako zanimljivo. Stvarno volim male jage. Sa dedom sam išla kod krava i mazila male teliće. Bacala sam travu svinjama i gledala male prasiće.

Baba je imala običaj da me zove „mala guska“, a deda mi je tepao – “Ti si dedino malo prase“.

Tako mi je prolazilo vreme dok su mama i tata bili na poslu, a popodne  smo uvek provodili zajedno.

Osam godina posle bakine smrti, umro je i deka. Te 1997. godine, mama, tetka i ujaci ostali su i bez oca. Bez obzira što su već odrasli ljudi, u zrelim godinama, jako im je teško što su ostali bez roditelja.

Deka je bio stvarno dobar čovek. Voleo je svima da pomogne. Obezbedio je svoju decu i dočekao svih osam unučića, od kojih smo Ja i Miša najmlađi. Kad god je dolazio kod nas, uvek bi nam doneo smoki, čokolodice ili kremiće. Miša je bio još mali i najviše mu se on radovao. Deka bi ga uzeo u naručje, a on je uživao dok ga je cupkao  na krilu. Često je deka govorio, onako u šali, kako voli najviše Mišu, jer  jedino on voli sa njim da se druži, dok ga mi ostali stalno kritikujemo i samo se svađamo sa njim. Iako je imao samo četiri i po godine kada je deka umro, dobro ga je upamtio.

Deka je dugo živeo sam, bez bake, a onda je te majske večeri, tiho i iznenada, zauvek otišao iz naših života. Malo nas je tešilo to što se nije mučio. Samo je zaspao i više se nije probudio.

Znam da nas je sve puno volelo. A i mi smo voleli njega. Voleli smo ga puno, a nismo baš najbolje umeli to da mu pokažemo.

Malo pre smrti, skupljao je neke klupe po dvorištu i govorio nam kako to sprema za svadbu. Pričao nam je kako je rešio da se ženi sa svojom dragom Milojkom. Tada ga nismo baš najbolje razumeli i nismo mnogo obraćali pažnju na sva ta dešavanja. Posle mesec i po dana desilo se upravo ono o čemu nam je deka govorio.

Kao da je nešto predosećao, tih poslednjih dana života, deka se na neki način opraštao od svih nas, a mi toga nismo ni bili svesni.

”Dragi deko, veliko ti hvala za sve. Hvala ti za svu pažnju i bezgraničnu ljubav koju si nam pružao. I hvala ti što si uvek bio tu za nas. Zauvek ćeš nam ostati u lepom sećanju!”

 

Dragi moji,

Uz Vas sam svoje detinjstvo provela na krilima ljubavi. U toplom domu, uvek okružena svojim najmilijima.

Volim Vas puno, hvala Vam na svemu…

 

Ako imaš čvrstu veru i jaku volju možeš puno toga da postigneš u životu. Uvek se treba boriti za svoje snove i ideale. Uvek se bori za sebe i svoje najmilije.

”Lako je uzimati, al` treba umeti i davati, lako je nekog kriviti,

al` treba umeti i praštati!”

 

Jelena Kočović

Jelena Kočović

Jelena Jeka Kočović, rođ. Stepanović, rođena je 26. avgusta 1984. godine u Kragujevcu, Srbija.

Svoje detinjstvo kao i školske dane provela je u svom rodnom gradu.

U junu 2003. godine dobila je diplomu o završenoj srednjoj ekonomskoj školi, smer – ekonomski tehničar.

U maju 2004. godine počinje da radi u mlekari Kuc Company kao referent sirovinske službe.

Od malena piše pesme i priče, književnost i muzika su sastavni deo njenog života.

Do sada je napisala oko trista pesama i dve priče (još je sve u rukopisu).

U junu 2012. godine, u magazinu Stil, objavljen je odlomak iz  njene priče „Sasvim obična priča“

U decembru 2013. godine dobila je treću nagradu za kratku priču na petom međ. festivalu poezije i kratke priče “Stanislav Preprek”.

U februaru 2014. godine, povodom dana zaljubljenih, na kokursu “Pjesme nad pjesmama”, dobija diplomu za najintimniju ljubavnu pesmu.

U martu 2014. godine, dobila je treću nagradu za kratku priču na trećem međ. festivalu poezije i kratke priče “Pavle Popović”

Povučena je i tiha osoba, iskrena… Veliki je borac u životu, za svoju porodicu i svoje najmilije spremna je na sve.



About the Author

Redakcija
Redakcija




Konkursi regiona
 
 

 

ZELENA PLANETA: Pravilno odlaganje otpada

Poštovani slušaoci radija Slobodna Crna Gora dobar dan i dobrodošli u šestu emisiju ‘’ZELENA PLANETA’’ o životnoj sredini koje su dio projektnih aktivnosti šestomjesečnog projekta ”Vratimo se prirodi – za zel...
by Redakcija
0

 
 

Treća zbirka poezije Tamare Senić ”Mozaik”

ПЕРИВОЈЕ ПОПОВИЋ СТИХОВИ, НОТЕ И ЦРТЕЖИ (Тамара Сенић: „МОЗАИК“, пјеснички, музички и ликовни свјетлоказ in vivo)   „Koлутају ...
by Redakcija
0

 
 

Muslimanski učenjaci se po prvi put složili oko jednog pitanja

Po prvi put u povijesti muslimana povodom jedne fetve nećemo sa tugom konstatovati da se ”ulema razišla”, jer su se muslimanski učenjaci iz cijelog svijeta konačno složili oko jednog pitanja. Ovakav jasan stav ...
by Redakcija
0

 

 

Vlado Jović: Odgoj i higijena ruku obitelji Kulenović

Vlado Jović   ODGOJ I HIGIJENA RUKU OBITELJI KULENOVIĆ   Ademir Kulenović zvani Žmirke nemalo se iznenadio kada je od oca dobio šamarčinu zbog koje ne samo da mu se zamračilo pred očima, već je vidio i sve zv...
by Redakcija
0

 
Konkursi regiona
 

Božidar Proročić: ”Gazija” – zaboravljeni film jednog vremena

Rijetko ćete kada čuti u bosanskom jeziku izraz ,,Gazija” jer sve ono što je lijepo polako nestaje. Pronaći će te ga u starim zaboravljenim knjigama, spisima, arhivima. Gazija je turcizam koji je nastao od od arapske rij...
by Redakcija
0

 




Konkursi regiona