Avlija
Portal za kulturu, književnost i društvene teme
Advertisement



Proza

25. Februara 2014.
 

Katarina Stanković: Buđenje

More articles by »
Written by: Redakcija
Oznake:

Породично окупљање. Сваке боговетне године. Не видим сврху! Стварно, ионако се виђамо и за Божић, а и ништа се важно не дешава у току године, а опет, свако има нешто да изјави. Могу да се кладим да пола њих лаже! Прошле године неки тамо рођак је добио унапређење на послу, неко се верио, ујак је… „Пожури, бре, Виолета!“, повика Скај, лупајући на врата од купатила, прекидајући ток мојих мисли. „ОК, дај ми још минут“, одговорила сам.

Дошао је тај дан. Дан који презирем. Дан када ћу видети сваког уображеног рођака, сваку богату ујну која више воли Скај од мене и наше млађе сестре Ред. Иначе, њено право име је Маргарет, али како има природно јаркоцрвену косу, више воли да је зовемо Ред. Узгред, она ме једина капира и једина је која ће ми недостајати…

Моја породица има много чланова и сви су фолиранти. Сваке године састајемо се у нечијем дому. Ове године ред је на нас, а то захтева опсежне припреме. Све мора бити чисто као суза, уредно и савршено . . . Не могу то да поднесем. Рођаци долазе тачно у подне и запосешће нашу кућу.

Па, осећам да наредних 12 сати неће баш пролетети.

Обично прво одлазимо у дневну собу где се испоздрављамо. Боже, ми се множимо сваке године! Ту су нове бебе, нови партнери, неке уопште и не препознајем. Још девет сати . . .

Следи наш годишњи ручак у свечаној трпезарији где иначе власник куће одржи мали говор о овој породици. Сваке године звучи исто − како се ми сви волимо, како треба да будемо поносни јер имамо ова окупљања бла, бла, бла . . . Шест и по сати . . .

После се селимо у велику салу, место где свако ко има нешто да саопшти оде и стане на импровизовану бину (као да ће да пева химну или нешто слично!) и извести о свом успеху током протекле године. Као да стварно имају нешто важно да кажу . . . Не могу да дочекам да оду! Преостало је још четири сата . . .

Током тих хвалоспева сви су присутни и сви, осим мене, пажљиво прате говорника. Зато је било страшно чудно видети моју маму како држи мобилни, забринуто гледа тату и јавља се на позив, напуштајући просторију! Кладим се, да сам ја урадила то исто, била бих кажњена месец дана. Кад су они већ изашли, решила сам да их пратим. Ушли су у малу собу, ону коју ретко отварамо. Стајала сам испред са уветом приљубљеним на врата од махагонија. „ . . . је рекао?“, чула сам оца како пита. Мама је одговорила дрхтавим гласом: „Рекао је да су резултати теста позитивни. Маргарет има леукемију, она умире“.

Срце ми се попело у грло. У ушима ми је звонило. Нисам могла да схватим . . . да ли сам стварно чула да Ред умире? Следећа ствар које се сећам − у својој сам соби, гледам своје спаковане торбе, спремне за планирани поноћни бег. Пала сам на колена уз ивицу кревета. Чекај, она умире, да ли могу тек тако да одем?! Морам да донесем одлуку, остати или отићи . . .

Немам појма шта је са мојим сатом, зар је могуће да је већ поноћ . . .

Кад сам се пробудила, у истом положају у ком сам била, на коленима које ме убијају, схватила сам да сам донела праву одлуку. Истуширала сам се, обукла и отрчала да нађем моју малу сестру која је у њеној соби цртала још једно уметничко дело.

„Хеј, Ред, ‘ајмо у биоскоп“.

.

Катарина Станковић 8б

Основна школа при Математичкој гимназији

професорка: Анђелка Петровић



About the Author

Redakcija
Redakcija




Konkursi regiona
 
 

 

Svetlana Radosavljević: Priča

Прича Данима тражим једну причу, а никако да је нађем.  Појави се као измаглица и само ме потсети да је део који тражим а онда ...
by Redakcija
0

 
 

Said Šteta: Trebević za poeziju

Said Šteta   Trebević za poeziju   Sabahudin bi skoro svako jutro, uz kahvu, sjedao pored prozora u stanu sa druge strane Miljacke i gledao na Trebević.  Zaustavljena žičara na kojoj su visile gondole u odlasku ...
by Redakcija
0

 
 

Said Šteta: Učiteljica i pjesnik

Said Šteta   Učiteljica i pjesnik   Dragi pjesniče, Pismo ti šaljem po jednom trgovcu jer u trgovini nema ljubavi pa tako znam da će sigurno stići u tvoje ruke. Znam da i ti podrhtavaš kao list jasike na svaki uzda...
by Redakcija
0

 

 

Said Šteta: Ćilim

Said Šteta   ĆILIM   Još se malo dnevnog svjetla uvlačilo kroz prozor kamene kuće i selo se polahko utapalo u smiraj akšama. Petrolejka lampa se ne pali sve dok ne zavlada potpuni mrak. Na sećiji je sjedio čov...
by Redakcija
0

 
Konkursi regiona
 

Aida Kuko: Nurli lice moje nene

Aida Kuko   NURLI LICE MOJE NENE (Kratka priča iz serije priča ”Ramazan u meni”) Sjećam se… Bila sam mala. No, ipak ne toliko da ne bih mogla vidjeti i u sjećanje prizvati nenin dragi lik. Njene plave, bi...
by Redakcija
0

 




Konkursi regiona
 
Secured By miniOrange