Avlija
Portal za kulturu, književnost i društvene teme
Advertisement



Proza

4. Novembra 2014.
 

Lidija Vuksanović: U bolnici

More articles by »
Written by: Redakcija
Oznake: ,

Умало да преживим.

Ја се не дам, а они ме оживљавају. Ја опет вучем на своју страну, а они упорни да ме лече. Мислим у себи (а споља ћутим) како су упорни ти лекари. Ни питали нису за одобрење. Знам да је у ходнику мој брат, сигурно им је он све то дозволио. И не само дозволио већ и инсистирао да ме спасу. Ипак, мислим да би у овом случају требало ја да будем главни, о мом животу се ради. Лекари нешто причају, сестре стално нешто чачкају. Сви су они око мене и ја сам, ето, жив. Бар у почетку.

Ходником шета мој брат. Брине за мене, наравно. Када је чуо за операцију силно се забринуо. Када? Зашто? Али лекар одговара једино на непостављено питање колико?. Како, молим? није било јасно мом брату. Е, тад сам знао, онако немоћан, да ће брат постати љут. И имао је право. Мислио сам (обојица смо) да је лекарска плата добра, а да људе лече од знања и воље. Кад оно прво иду цифре а тек се за њима котрљају точкићи бедног болничког кревета спремног да прими пацијента. Још сам толико био свестан да разумем мог брата који је сазнао да лекарска плата није довољна, да је лекар својим послом незадовољан и да за услугу спасавања мог (или било чијег) живота треба доплатити ту разлику. Брат је већ бесан, рачунам у глави, издраће се на лекара и одбити да плати. Такав је човек.

Баш је тако и било. Онда се и лекар наљутио: „У том случају ваш ће брат морати да сачека.“ Полако се повлачио када га је мој накострешени брат питао: „Како да сачека, зар није било хитно?“ Ах, било је, више није. Добри мој брат шета по ходнику и псује лекара. Срећом га није тукао.

А ја сам тешко болестан и морао бих на операцију. Ништа од тога није од моје воље. Волео бих да брата могу некако да утешим, али нисам могао да устанем, ни да проговорим па макар из кревета. Али још увек сам присутан. Срећом, више нису онако упорни да ме, на силу, лече. Једва свестан себе, стања и ситуације примећујем да их више нема у оноликом броју и да нису онолико вредни као на почетку. Разумни неки људи ти медицинари, као да знају за моју жељу да ме не спасавају. Истина, на почетку нашег сусрета били су необично пажљиви. Али сада је боље, нисам видео никог већ дуго. Нисам баш сигуран са временом јер, знате, није ми добро. Изгледа да нешто чекамо, сви ми.

И тако сви дочекасмо радосну вест. Преминуо сам у 16,43. Једино је мој брат жалостан. Мислим да је и плакао. Што се осталих тиче, олакшао сам радни дан уморним лекарима и уморним сестрама. Преузеће ме неко други. Да није било поштеног медицинског света и мог тврдоглавог брата још бих био жив. Овако сам потпуно смирен.

 

Лидија Вуксановић

Лидија Вуксановић

Лидија Вуксановић, рођена је 1989. Живи у Јагодини (Србија). Пише кратке приче. Приче су јој награђиване и објављиване у зборницима и часописима.



About the Author

Redakcija
Redakcija




Konkursi regiona
 
 

 

Rožaje: Rijeke zatrpane smećem, u šumama odlažu stari namještaj

Od smeća nisu pošteđene ni prigradske šume, pa ni šumski kompleksi udaljeni od gradskog područja. I pored toga što brojne lokalne organizacije i savjesni građani redovno upozoravaju na nepravilno i nelegalno odlaganje o...
by Redakcija
0

 
 

Dva konkursa časopisa AKT

ДЕВЕТНАЕСТИ КОНКУРС ЗА КРАТКУ ПРИЧУ  ЧАСОПИСА  „АКТ“   Часопис за књижевност, уметност и културу „АКТ“ из Ваљева распи...
by Redakcija
0

 
 

Preminuo prof. dr Sefer Međedović

Preminuo prof. dr Sefer Međedović   Danas je u 70-toj godini u Beranama iznenada preminuo prof. dr. Sefer Međedović, poznati pravni mislilac, advokat i univerziteski profesor koji je u kontinuitetu već nekoliko  dece...
by Redakcija
0

 

 

Da li najteže bolesti izazivaju mobilni telefoni saznajte u razgovoru sa piscem Firstenbergom

Arthur Firstenberg je naučnik, novinar i pisac koji je u središtu rastućeg svjetskog pokreta koji skreće pažnju na najzanemarenije prijetnje životu na Zemlji. Njegova knjiga, The Invisible Rainbow: A History of Electricit...
by Redakcija
0

 
Konkursi regiona
 

RSCG: “Za život – za sigurnost i bezbijednost u saobraćaju“ – 5

Ekonomski razvoj savremenog svijeta neprestano zahtijeva brži i efikasniji transport ljudi i dobara. Ovo je dovelo do rastućeg broja različitih vrsta vozila na putevima i ulicama. Međutim, dok motorizovano kretanje donosi m...
by Redakcija
0

 




Konkursi regiona
 
Secured By miniOrange