Avlija
Portal za kulturu, književnost i društvene teme
Advertisement



Proza

11. Jula 2013.

Slavica Jovanović: Vidovčica

More articles by »
Written by: Redakcija
Oznake: ,

НАЈБОЉА ПРИЧА  НА КЊИЖЕВНОМ КОНКУРСУ “БАНАТСКО ПЕРО  2012”  ЖИТИШТЕ 

.
Славица Јовановић       
.
ВИДОВЧИЦА 
.
Однеси девојачко срце, на једно високо брдо и стави га као песнички тестамент  у орлово гнездо , а ако га суђеник  пронађе, његово је. Уђи у чамац без весла на месечини , намигни на звезде и оне ће ти показати пут, до љубљеног, до погледа без трептаја, драговања. Загледај се очи у очи  најскривенијим сновима и схватићеш да се не исплати бити слепи путник на уклетом броду, нити капетан брода у боци.
Ни вилин коњиц  не живи само један дан, а ни живот не траје вечност, који је пола црн ко црно крило гавраново, пола бео ко бело крило галеба. Ти босонога и ветрењаста, не одазивај се на глас кога нема. Ни крштеним именом кад те позове . Стидљива трагачице не иди пречицама наговештајима. Осмехни се. Цвет си који цвета једном у што година и одмах по светању свене. Жедним очима не гледај  изворе предосећања…
Трагајући за расковником који откључава сва врата, као да трагаш за ијгубљеном трепавицом и бродом на дну океана. Ово је истинита прича шифрарник тајни, пупавица сновиђења. Кад девојке желе да сазнају ко ће им бити суђеник, ноћ уочи Видовдана, стављају под узглавље , предивну видову траву, видовчицу ! Тако и Слађана пупољак девојчки, донесе у рукама венчић видовке, да оживотвори будућност, да се загледа у очи суђенику, да се лицем у лице грлица  сусретне са свитањем. Замисли, читаоце дрво колико има грана а свака грана је по  једна свирала а свака свирала по једна прича као ова  И кад  посадиш дрво јаворово , изникну гусле. Свирају шуме колевке док певају усне девојачке.
И дође та ноћ, кад живот окретањем камених точкова, као на воденичком  жрвњу  самеље сан, а песник краљ без круне  испева песму славуја. Под јастуком видовчица, да се на њој преспава. И у сну се јави чудесан сан , појави се лик познатог или непознатог суђеника . Зора брза ко чигра пресеца пупчане  врпце, а ветар разноси девојачке косе  ко врбине ресе. Пробудила се Слађана, лепа ко сунчева рађања. И кад се умила чаролијом младости , као хипнотисана испричала  другарицама :
– Насамариле сте ме, нисам сањала само једну особу, сањала сам све из улице, скоро чело село. Ето испаде да су ми суђени и Миладин и Зоран  и још многи други… То је као да желим да стегнем руку неком ко нема шаку, а тај без шаке пожели да отвори врата која немају кваку . Топи се у устима младост ко шећерна  вуна…  И магија девојачког сна паде у заборав, ко жеравице у набујалу реку. А онда дође дан који таји тајне , кад сајџија  почне да откуцава живот. Не вреди стиснути усне, не вреди збуњеност, ни замуцкивање . Замка за орлове кад тад  уловиће девојачко срце , скривено у гнезду… А упечатљиви девојачки сан паде у заборав, али не задуго. Све до Ђурђица  1996. године. Слађана је погинула у саобраћајној несрећи, непажњом пијаног возача у 21. години живота у цвету младости и загледала се очи у очи своме сну. Имена која је набројала после свог девојачког сна, били су заиста Слађанини суђеници, али укопници. И тако је уместо тајанственог суђеника, несуђеника, сањала своје укопнике и испунило се предосећање смрти и моћ чудесне травке видовчице.
Живот је  умираоница снова и звездано породилиште стварности, кад се угрижеш за усну и неком  магијом кренеш даље …
Био је август, кад се замахне веслом или крилом птице кроз живот , а ми кренули у посету Слађанином  гробу. Незапамћена врелина и ми смо ту и црни као гар и бели као креч , дошли да запалимо свећу. Мермерни споменик у облику преломљеног срца и ту скривено међу цвећем, затиче наш изненађење . Као да је хтела да наш угости , на Слађанином гробу изникла лубеница.
.
slavicaСлавица Јовановић је рођена у Шапцу 15. 9. 1969. године, новинар и књижевник. Аутор шест објављених књига “Алилуја”, “Албатрос”, “И уби дрво човека”, “Небом лете Церски Саморасти”, “Косовски црни косови”, “Подсмевач”. У рукопису још пет књига. Добитник више  књижевних награда и признања. Добитник специјалног признања “Иво Андрић” – Београд  за 2007. и 2008. годину, за објављене књиге. Живи у Мачванском Прњавору код Шапца.


About the Author

Redakcija
Redakcija





Konkursi regiona
 
 

 

Razgovor sa Isljamom Ćemanom – direktorom OŠ ”25. maj” Gornja Vrbica iz Gornjeg Bihora

RAZGOVOR SA ISLJAMOM ĆEMANOM DIREKTOROM ŠKOLE ,,25. MAJ” DONJA VRBICA – PETNJICA   Razgovarao: Božidar Proročić     Isljam Ćeman rođen je 17. 01. 1969. godine u Gornjoj Vrbici, opština Berane. Nak...
by Redakcija
0

 
 

IN MEMORIAM: Bekim Serjanović, roman Nigdje, niotkuda (osvrt), Denis Kožljan

IN MEMORIAM: Bekim Sejranović roman: Nigdje, niotkuda piše: Denis Kožljan Bekim Sejranović (1972. – 2020) je bosanskohercegovački i hrvatski pisac. Rođen je u Brčkom, a 1985. se seli u Rijeku gde pohađa pomorsku ...
by Redakcija
0

 
 

Publikovana stihozbirka ”Torba za strijele” Jurija Daragana

,,TORBA ZA STRIJELE”   Piše: Božidar Proročić   Povodom dana državnosti Crne Gore 21. maja publikovana je prevedena zbirka poezije ”Torba za strijele Jurija Daragana koju je preveo na crnogorski jezik knj...
by Redakcija
0

 

 

Braho Adrović: O monografiji Zavičajnog kluba ”Bihor” iz Luksemburga

MONOGRAFIJA ZK „BIHOR“ – OGLEDALO VRIJEDNOG I UMJEŠNOG RADA   Za razliku od mnogih iseljeničkih udruženja (ne svih) koja popularizaciju i promovisanje kulture i kulturnih vrijednosti iz zemalja porijekla i dan...
by Redakcija
0

 
Konkursi regiona
 

Norveška za Crnu Goru – Norveška za Rožaje

NORVEŠKA ZA CRNU GORU – NORVEŠKA ZA ROŽAJE   U toku narednih mjeseci u Rožajama će biti realizovan projekat “Norveška za vas – Crna Gora”, kojim je predviđena izgradnja različitih sportskih i rekreativnih t...
by Redakcija
0

 




Konkursi regiona

0 Comments


Be the first to comment!


Komentariši

Vaša email adresa neće biti objavljivana. Neophodna polja su označena sa *


Konkursi regiona