Avlija
Portal za kulturu, književnost i društvene teme
Advertisement



Proza

11. Jula 2013.

Slavica Jovanović: Vidovčica

More articles by »
Written by: Redakcija
Oznake: ,

НАЈБОЉА ПРИЧА  НА КЊИЖЕВНОМ КОНКУРСУ “БАНАТСКО ПЕРО  2012”  ЖИТИШТЕ 

.
Славица Јовановић       
.
ВИДОВЧИЦА 
.
Однеси девојачко срце, на једно високо брдо и стави га као песнички тестамент  у орлово гнездо , а ако га суђеник  пронађе, његово је. Уђи у чамац без весла на месечини , намигни на звезде и оне ће ти показати пут, до љубљеног, до погледа без трептаја, драговања. Загледај се очи у очи  најскривенијим сновима и схватићеш да се не исплати бити слепи путник на уклетом броду, нити капетан брода у боци.
Ни вилин коњиц  не живи само један дан, а ни живот не траје вечност, који је пола црн ко црно крило гавраново, пола бео ко бело крило галеба. Ти босонога и ветрењаста, не одазивај се на глас кога нема. Ни крштеним именом кад те позове . Стидљива трагачице не иди пречицама наговештајима. Осмехни се. Цвет си који цвета једном у што година и одмах по светању свене. Жедним очима не гледај  изворе предосећања…
Трагајући за расковником који откључава сва врата, као да трагаш за ијгубљеном трепавицом и бродом на дну океана. Ово је истинита прича шифрарник тајни, пупавица сновиђења. Кад девојке желе да сазнају ко ће им бити суђеник, ноћ уочи Видовдана, стављају под узглавље , предивну видову траву, видовчицу ! Тако и Слађана пупољак девојчки, донесе у рукама венчић видовке, да оживотвори будућност, да се загледа у очи суђенику, да се лицем у лице грлица  сусретне са свитањем. Замисли, читаоце дрво колико има грана а свака грана је по  једна свирала а свака свирала по једна прича као ова  И кад  посадиш дрво јаворово , изникну гусле. Свирају шуме колевке док певају усне девојачке.
И дође та ноћ, кад живот окретањем камених точкова, као на воденичком  жрвњу  самеље сан, а песник краљ без круне  испева песму славуја. Под јастуком видовчица, да се на њој преспава. И у сну се јави чудесан сан , појави се лик познатог или непознатог суђеника . Зора брза ко чигра пресеца пупчане  врпце, а ветар разноси девојачке косе  ко врбине ресе. Пробудила се Слађана, лепа ко сунчева рађања. И кад се умила чаролијом младости , као хипнотисана испричала  другарицама :
– Насамариле сте ме, нисам сањала само једну особу, сањала сам све из улице, скоро чело село. Ето испаде да су ми суђени и Миладин и Зоран  и још многи други… То је као да желим да стегнем руку неком ко нема шаку, а тај без шаке пожели да отвори врата која немају кваку . Топи се у устима младост ко шећерна  вуна…  И магија девојачког сна паде у заборав, ко жеравице у набујалу реку. А онда дође дан који таји тајне , кад сајџија  почне да откуцава живот. Не вреди стиснути усне, не вреди збуњеност, ни замуцкивање . Замка за орлове кад тад  уловиће девојачко срце , скривено у гнезду… А упечатљиви девојачки сан паде у заборав, али не задуго. Све до Ђурђица  1996. године. Слађана је погинула у саобраћајној несрећи, непажњом пијаног возача у 21. години живота у цвету младости и загледала се очи у очи своме сну. Имена која је набројала после свог девојачког сна, били су заиста Слађанини суђеници, али укопници. И тако је уместо тајанственог суђеника, несуђеника, сањала своје укопнике и испунило се предосећање смрти и моћ чудесне травке видовчице.
Живот је  умираоница снова и звездано породилиште стварности, кад се угрижеш за усну и неком  магијом кренеш даље …
Био је август, кад се замахне веслом или крилом птице кроз живот , а ми кренули у посету Слађанином  гробу. Незапамћена врелина и ми смо ту и црни као гар и бели као креч , дошли да запалимо свећу. Мермерни споменик у облику преломљеног срца и ту скривено међу цвећем, затиче наш изненађење . Као да је хтела да наш угости , на Слађанином гробу изникла лубеница.
.
slavicaСлавица Јовановић је рођена у Шапцу 15. 9. 1969. године, новинар и књижевник. Аутор шест објављених књига “Алилуја”, “Албатрос”, “И уби дрво човека”, “Небом лете Церски Саморасти”, “Косовски црни косови”, “Подсмевач”. У рукопису још пет књига. Добитник више  књижевних награда и признања. Добитник специјалног признања “Иво Андрић” – Београд  за 2007. и 2008. годину, за објављене књиге. Живи у Мачванском Прњавору код Шапца.


About the Author

Redakcija
Redakcija





Konkursi regiona
 
 

 

Zbirka pesama poljskog autora Romana Honeta “Svet je bio moj”

Izdavačka kuća Heliks predstavlja zbirku pesama poljskog autora Romana Honeta “Svet je bio moj” kao deo edicije “Kreativno putovanje: odredište Evropa”, a u okviru programa Kreativna Evropa. Knjigu je...
by Redakcija
0

 
 

Audio poezija Saveza slijepih Crne Gore

Savez slijepih Crne Gore je u aprilu 2020, na dan knjige, pokrenuo aktivnost pod nazivom: Audio poezija. Riječ je o prilagođavanju poezije u audio formatu, koja je prvenstveno namijenjena osobama oštećenog vida, osobama koj...
by Redakcija
0

 
 

Omaž Đorđu Balaševiću

Omaž Đorđu Balaševiću Veliki umetnik, veliki pesnik i nadasve veliki čovek, Đorđe Balašević prerano nas je napustio. Žitelji Novog Sada, Rijeke, Sarajeva, Skoplja, Beograda, Čačka, Zagreba, Niša, Splita, Banja Luk...
by Redakcija
0

 

 

„Srpsko pero“ iz Jagodine objavilo zbirku „PESME LJUVENE“ Ivana Lalovića i Ivana Sokača

ПЕСМЕ ЉУВЕНЕ Иван Лаловић и Иван Сокач У издању “Српског пера”, уз препоруку знаменитог Пера Зупца, објављена је књига одаб...
by Redakcija
0

 
Konkursi regiona
 

Faiz Softić: Sjećanje na Haćima Durakovića (1927-2021)

Na vijest o smrti bihorskog Don Kihota ZBOGOM DOBRI ČOVJEČE, HAĆIME DURAKOVIĆU 6. marta 2021. godine u Rožajama, u Crnoj Gori, u 94. godini života, preselio se na pravedniji svijet poznati Bihorac, koji je podjednako živ...
by Redakcija
0

 




Konkursi regiona

0 Comments


Be the first to comment!


Komentariši

Vaša email adresa neće biti objavljivana. Neophodna polja su označena sa *


Konkursi regiona
 
Secured By miniOrange