Avlija
Portal za kulturu, književnost i društvene teme
Advertisement



Proza

4. Decembra 2020.

Slavica Savić: Ostvarila sam snove, ej!

More articles by »
Written by: Redakcija

Slavica Savić

 

OSTVARILA SAM SVOJE SNOVE, EJ!

 

Ostvarila sam snove, ej! Nisam ni slutila da, ću nakon višemesečnih pregovora, i dogovora, konačno naći dobrog izdavača, za roman koji sam napisala još kao studentkinja. Njegov naslov, bio je Pčele i med. Ne, tu nije bilo ni cvetnih livada, ni pčela, a ponajmanje meda. I dok je moj idol, Loša, treptao stidljivo, okicama i pomerao, šiškice, u stranu, ja sam prosto odlepila, sa, mojim romanom, ne bi li ga videla u izlogu, baš poput ploče Plavog Orkestra, Soldatski bal. Baš sam bukvalno shvatila, stihove, pesme: “Bolje biti pijan nego star”. I ja sam se razočarala u ljubav, meni onako buckastoj, u gimnaziji niko nije prilazio. Sve ćešće sam pila alkoholna pića u jednom restoranu društvene ishrane. Pelješila sam oca za cigarete, i njegov novčanik, u zelenom sakou bio je moj rudnik blaga. A onda sam popustila sa živcima. Završila sam kod psihijatra, i pila lekove ko bombone. Na roman sam potpuno zaboravila, to jest na njegov rukopis, u potkrovlju.

I dok sam se odvikavala od trave u duševnoj bolnici, ja bih u rukopisu ”Pčele i med” tu i tamo nešto precrtala, nešto dopisala, sve tako do 1999. godine. E onda nas zasu’ bombama “Milosrdni anđeo”, i ja taj period iskoristih da moj roman nalickam, i još više doteram. I pre jedno mesec, dva, javi mi se dobar izdavač, reče da hoće da odštampa moj prvenca sa CIP-om i ISBN-om. Kaže da ga je štivo iz romana o studentkinjama koje su “kao pčele na med” toliko napalilo, da mora da “porazgovara sa autoricom”. Roman će objaviti “al’ da mu dam malo meda”. Dobro, kažem sebi: ‘Slavice, što se ne bi srela sa izdavačem ako će da izađe tvoj prvenac iz štampe’. I tako poslije susreta sa poznatim izdavačem u jednom prigradskom hotelu svetlo dana je ugledao moj roman.

I sada prošle nedelje, gledam moj prvenac ”Pčele i med”, u jednoj knjižari i plačem. Al’ džaba, nema kajanja. U glavi mi bruje stihovi one pesme: “Čekaću te moja buco, kraj prve gimnazije”, i ploča Soldatski bal, u izlogu kojeg više nema. Gledam se u staklo tako zamišljena, i pomalo se gadim sebe.

 



About the Author

Redakcija
Redakcija





Konkursi regiona
 
 

 

Rizo Popara: Teta

Rizo Popara . TETA . (Iz knjige “Kako smo nestajali”) . Ljudski život polako zamiče u nepovrat, nestaje poput sante leda na nekoj planini, kad je saplaiše julsko sunce ili kakav južni vjetar. Snage postepeno pon...
by Redakcija
0

 
 

Dušan Dojčinović: Roj zunzara

Dušan Dojčinović   ROJ ZUNZARA   Moje, sećanje, dopire, kao magla, sa Morave, na detinjstvo, i roj “zunzara” …- I dok je voda, od reka, kod  sela Krajnjce, plavila, bostan, miris, jedne napukle, iz ...
by Redakcija
0

 
 

Svetlana Radosavljević: Jutro

Светлана  Радосављевић   Јутро   Први петли најавише зору, Сава се лено окрену према прозору. Било је још мрачно ван. Тих...
by Redakcija
0

 

 

Hurija Osmanović: Korona virus u očima ljudi

Hurija Osmanović   Korona virus u očima ljudi . Crno zvjezdano platno prekrilo je nebo. Odraz mog lica se spretno oslikavao na prozoru gdje su se kapi kiše slivale, misli su mi lutale. Odjednom se začu zvuk koji je dop...
by Redakcija
0

 
Konkursi regiona
 

Emina Jusufović: Stjuardesa

Emina Jusufović   STJUARDESA . Lijepo je, kažu, kada se čovjek probudi rano ujutro pa se onako od srca nasmije. Hem, što je lijepo, a, hem, što je zdravo, kažu. Onako za dušu dobro dođe, pročisti te taj smijeh a d...
by Redakcija
0

 




Konkursi regiona

0 Comments


Be the first to comment!


Komentariši

Vaša email adresa neće biti objavljivana. Neophodna polja su označena sa *


Konkursi regiona
 
Secured By miniOrange