Avlija
Portal za kulturu, književnost i društvene teme
Advertisement



Proza

12. Septembra 2013.
 

Slobodan-Zoran Obradović: Neobična priča

More articles by »
Written by: Redakcija
Oznake: ,

Slobodan-Zoran Obradović

 

NEOBIČNA PRIČA

 

Uzmi stolicu i slušaj šta ću da ti pričam. Upali svjetlo ako ovo čitaš po mraku, ili otvori prozor ako je dan. Niti znam zašto da upališ svjetlo ili da otvoriš prozor, ali uradi to tako.

Čekam… pravim pauzu u priči koju još nijesam počeo da ti pričam. Težak si ti neki čitalac, izvolijevaš bogami… Misliš lako ćeš sa mnom? Zatvoriš knjigu, i to je to. Ali onda ja ti neću ispričati priču, a neispričana priča ima milion mogućih krajeva, a znamo i ti i ja da je kraj samo jedan – onako kako se stvarno dogodilo.

Sad ja neću da nastavim priču. Zatvori je sad slobodno. Pa ispričaj ti neku koja ima kraj i pričaj je glasno da te čujem tu iz zatvorene knjige. Ali ako te čuje neko još, znaće ono što ja već znam, čudan si ti, nisi ti pravi čitalac. Vrpoljiš se suviše i kapci su ti teški, svejedno je da li je dan ili noć. Vidiš da ti nisam zalud rekao da upališ svjetlo, ili otvoriš prozor… I šta sad, mili moj? Ti si tvrdoglav, ja sam uporan u naumu. Ti ćutiš, evo, ćutaću i ja, a priča će ostati neispričana i sa milion krajeva, znači opet bez priče…

Aha, ipak hoćeš da čuješ!

Hoćeš li da ti pričam priču onako kako je bilo, ili onako kako je moglo da bude? Nije sve jedno, vjeruj mi…slušaj, sjedi. Pa šta ti je opet? Upali svjetlo ili otvori prozor, rekao sam ti. Pa dobro, platio si knjigu, ili nisi? Kakve to veze ima…pa i ja sam platio da bih došao do tebe… Ipak ću da ti je ispričam, mada nisi zaslužio više od ovog što sam ti do sada rekao.

Ma slušaj, sad ću da ugasim svjetlo, ili zatvorim vrata kad vidim da li je dan ili noć i da spustim kapke na oči koje umorne teško da razaziru šta to ja pišem. Uostalom, odoh da odsanjam nešto, a ti čekaj, možda se vratim da ti ispričam kako je bilo, uostalom, nisam te zvao, došao si sam, znatiželja te je dovela, pa neka ti ona završi pripovjest mjesto mene…

 

Iz knjige „ Neprilagođen“ objavljene 2012. godine IP „Grafokarton“ Prijepolje 

 

Slobodan-Zoran Obradović

Slobodan-Zoran Obradović

Slobodan- Zoran Obradović, rođen u Beranama 18. 03. 1962. godine. Osnovnu školu završio u Gusinju, Gimnaziju u Plavu a Ekonomski fakultet u Podgorici 1984. godine.

Objavio je knjige poezije i proze: „Korak po korak san po san“, „Neprilagođen“knjigu poezije Tražim te, sonetni vijenac Jednom tako u vijeku biva i knjigu poezije za djecu „Rasteš kao da te za uši vuku“. Pokrenuo ideju za nastanak, i bio urednik zajedničkih knjiga više autoraStihom govorim 1 Stihom govorim 2 u kojoj je objavio i svoje pjesmeU pripremi za štampu mu je roman „Blago Milonjića“ i knjiga proze Ovo ću da ti ispričam.

U 2012. godini zastupljen je u zbornicima sa književnih konkursa (Ćirilica zlatno slovo srpskog lica, 2012godina – Centar za kulturu Petrovac na Mlavi; Mi smo skupa i kad smo daleko, 2012. godina – Književni klub Duško Trifunović, Kikinda; Zaveštanja 2012 godina –  Udruženja srpskih pisaca u Švajcarskoj, a na konkursu Olovko ne ćuti 2012.g– Kulturnog centra Barajevo i Književnog kluba Jovan Dučić  nagrađen u kategorijama: ljubavna poezija, kratka priča i u kategoriji poezija za djecu. Pohvala na konkursu USKORA, Beograd za sonet Sana na međunarodnom književnom konkursu „DRAGAN ŽIGIĆ“ za najbolja književna ostvarenja u 2012. godini. Nominacija za Antlogiju izdavačke kuće Skriptio u Ljubljani (najbolje kratke priče sa prostora bivše Jugoslavije). Pohvala Udruženja  prosvetnih radnika i pisaca Makedonije, za knjigu Neprilagođen (2012. godina).

Član je više književnih klubova u zemlji i inostranstvu.

Živi i stvara u Bijelom Polju, Crna Gora.

Istaknuta slika: Foto: Larisa Bajec, Italija



About the Author

Redakcija
Redakcija




Konkursi regiona
 
 

 

Rizo Popara: Teta

Rizo Popara . TETA . (Iz knjige “Kako smo nestajali”) . Ljudski život polako zamiče u nepovrat, nestaje poput sante leda na nekoj planini, kad je saplaiše julsko sunce ili kakav južni vjetar. Snage postepeno pon...
by Redakcija
0

 
 

Dušan Dojčinović: Roj zunzara

Dušan Dojčinović   ROJ ZUNZARA   Moje, sećanje, dopire, kao magla, sa Morave, na detinjstvo, i roj “zunzara” …- I dok je voda, od reka, kod  sela Krajnjce, plavila, bostan, miris, jedne napukle, iz ...
by Redakcija
0

 
 

Svetlana Radosavljević: Jutro

Светлана  Радосављевић   Јутро   Први петли најавише зору, Сава се лено окрену према прозору. Било је још мрачно ван. Тих...
by Redakcija
0

 

 

Hurija Osmanović: Korona virus u očima ljudi

Hurija Osmanović   Korona virus u očima ljudi . Crno zvjezdano platno prekrilo je nebo. Odraz mog lica se spretno oslikavao na prozoru gdje su se kapi kiše slivale, misli su mi lutale. Odjednom se začu zvuk koji je dop...
by Redakcija
0

 
Konkursi regiona
 

Slavica Savić: Ostvarila sam snove, ej!

Slavica Savić   OSTVARILA SAM SVOJE SNOVE, EJ!   Ostvarila sam snove, ej! Nisam ni slutila da, ću nakon višemesečnih pregovora, i dogovora, konačno naći dobrog izdavača, za roman koji sam napisala još kao stud...
by Redakcija
0

 




Konkursi regiona
 
Secured By miniOrange