ZAOSTALI I PRIMITIVNI RODITELJI
Oče a zašto ti ništa ne voliš, što mi djeca i mladi volimo?
Ti ne voliš ni čokoladu, ni moderne cipele, ni skup telefon, ni kompjuter, ni brendiranu odjeću?
Ne voliš ni jagode, ni voće, ni čitanje na telefonu, čak pišeš sa olovkom, umjesto da pišeš na kompjuteru?!
Ti si jako zaostao i staromodan, trebao bih se promjeniti, ići u korak sa modom, tehnologijom, čak ti i frizura ista?
Zašto to?
Otac: Pitaš zašto?
Objasniću ti zašto!?
I ja sam nekada bio tvojih godina, mlad, razdragan, pun života, osmijeha i sjaja u očima!
Bio sam i jak i veseo i vragolast!
Moja majka i moj otac su bili nepismeni, mama je imala dva, a otac tri razreda skole.
Nisu se skoro znali ni potpisati, bili su sirotinja, a nisu bas vodili brigu ni o svom izgledu, popravku i izbjeljivanju zuba, koži, kremama, ponekad mi bilo neugodno!
Bili su jako vrijedni ljudi, napaćeni i nadasve pošteni, ali pomalo i zaostali.
Imali su oboje ispucale ruke.
Mama je prala veš na koritu, iza kuće na bunaru, bilo da je ljeto ili zima.
I nikada joj nije bilo teško a znala je samo za kremu Nivea ili Solea!
Kada bi išli u grad, mama bi ponijela sebi sendvič, a meni bi na tržnici kupila malu porciju ćevapa i sok popularnu “orandžadu”.
Bila je jako primitivna, žvakala bi neki sendvič sa starim kruhom, vadeći ga iz cekera starog, i govorila mi da nije baš ljubitelj ćevapa, dok joj se sendvič lijepi za usta pa bi ponekad sa vrhom usana pijuknula malo orandžade, da bi mogla da proguta zalogaj.
Nije voljela ni autobus da koristi kada bi mi dolazila na roditeljski u školu, iako je škola bila udaljena 3 km, ali mama je valjda voljela da hoda. Iako sam ja imao mjesečnu kartu za prijevoz, što mi mama i babo uplatili!
I otac je bio isti kao mama!
Sjećam se kada je radio na pijaci, pa ljeti ponese spužvu od kuće i spava na tezgi, tako da bi poranio i imao više mušterija.
Imao je kolica sa kojima je ljudima raznosio robu, zvali su je “Trokolica”!
Kupio bi on sebi jogurt i četvrt kruha i to jeo za doručak?
Da se baram sakrije, pa da ga ljudi ne gledaju a ne da se tako primtivno ponaša, bilo mi neugodno…
Ja sam u to vrijeme bio baš uz modu.
Otac mi kupio najnovije patike Adidas, imao sam i farmerke Cassuci i brendiranu košulju!
Znao sam za sve moguće parfeme počevši od Moshus pa do Opijuma, a i sat sam imao dobre marke “Citizen” a bili su popularni i “Seiko”
Mama je bila jako škrta, nikada kod frizera nije išla, već bi sebi na tržnici kupila viklere i to stavljala na kosu, i onda bi stajala ispred ogledala i divila se svojoj frizuru mada joj ta frizura i nije nešto…
Koliko je bila škrta, nije čak htjela ni moj šampon od koprive da koristi kada pere kosu.
A i otac je sličan njoj!
Otac nije hteo da kupi one “Bic” brijače, već kao primitivac bi kupio žilete i sa istim se brijao po deset puta!
Godine su prolazile a ja sam rastao, bio sam moderan, naparfemisan, zgodan, nisam nigdje radio, hodao po kafićima…
A onda si ti došla!
Sjećam se kao da je juče bilo!
Tvoja mama je dobila bolove, takozvane trudove!
Nismo imali auta, velik grad, nepoznata zemlja, jezika ne znamo, tek došli kao izbjeglice u nepoznatu zemlju!
Radio sam kao nadničar, ne znam zanata, ne znam jezika, nemam škole za moderne poslove, nemam novaca!
Ti si se rodila u bolnici, koja je bila udaljena oko 8 km!
Bila je jaka zima, snijeg i bljuzgavica!
Mi smo isli pješke do bolnice, mama ti je teško disala i teturala kao pijana do bolnice, dok sam je ja držao.
Imali smo bonove za hranu, ali nismo ih mogli korisiti za prijevoz, zadnji novac smo dali za kiriju!
Živjeli smo kao podstanari u garsonjeri!
Tu noć je tvoja mama ostala u bolnici, a ja sam kao zec u snijegu, trčkarao od bolnice do stana, pa onda nazad i tako naredna tri dana.
Nije mi smetala ni hladnoća, ni snijeg, nije me zanimalo ni kako sam obučen, ni da li sam počešljan, ni da li mi je hladno, ali bio sam jako sretan!
Ti si se napokon rodila, bio je to moj najsretniji dan, 12. januar!
Prodao sam tog dana i svoj lančić u zlatari za budzašto, da bih kupio polovnu kameru za snimanje u radnji polovne robe da bih tebe snimao!
Bilo mi teško se rastaviti od lančića, ali za tebe mi nije bilo žao da ga prodam u bescijenje!
A, onda došla si napokon kući, sreći nikad kraja…
Nisam više mislio na kiriju, već usteđeni novac sam potrošio za dekice, korito, sapune, kreme, pelene i papice za bebe!
Mama ti noćima nije spavala, a ja bih otišao raditi za nadnicu i kupovao sve šta ti je potrebno!
Poslije tebe su došli ti brat i još jedna sestra.
Ja i tvoja mama, smo pokušali sve da vam priuštimo!
Ja sam radio dva posla, a mama je radila u hotelima, čistila sobe poslije gostiju!
Znam, mizerni poslovi su to, ali šta ćeš, nemaš kud…
Vas sve je čuvala moja mama, hranila bi vas rukama.
Jer je tako navikla, bojeći se da se ne ubodete na viljušku, isto kao što je mene hranila sa onima ispucalom i hrapavom kožom na prstima…
Mislio sam ići zubaru da popravim zube, ali skupo…
Kada bi išli u podavnicu, ja bih ti kupio jagode ili jabuku sa onim topljenim šećerom, a ti bi pitala “Hoćeš li ti jednu jagodu” a ja bih ti rekao, ”Ma neću, ne volim jagode”, isto kao i moja mama što nije voljela ćevape!
A onda bi u mojoj glavi se pojavo lik oca i majke, spavanje na spužvi na pijaci, i hodanje majke do škole, ili odbijanje da koristi moj šampon ili da uzme jedan ćevap iz ljepinje, prolazilo mi kroz glavu i oni mali gutljaji orandžade koje je sa vrhom usana pila, koje bi majka uzela da lakše proguta zalogaj suhog sendviča!
I one moje patike “Adidas” farmerke “Cassuci”…
A onda sam shvatio, da nisu moj otac i moja majka zaostali i primitivni, već su ponosni i žrtvovali i sebe i svoje zdravlje darivali za mene i moju braću!
Shvatio sam da su i oni znali šta je moda, šta je izlazak, šta je frizer, šta je brend, ali odrekli se svega zarad nas, za našu ljubav i djetinjstvo!
Za nas uspjeh i za našu bolju budućnost, da bi mi djeca znali pisati i čitati!
I eto:
Danas si ti odrasla osoba!
Završila si školu, izučila zanat, imaš svoj život!
Imaš i kompjuter, moderno auto, moderni telefon, lijepu odjeću, zdrave zube, lijepu frizuru!
A ja i tvoja mama?
Mi nemamo ništa, ali imamo vas!
Imamo ono, za šta smo se žrtvovali!
Stavili smo svoje godine, život, zdravlje na ulog za vas i vašu budućnost!
Za vaše školovanje i vaš napredak!
Izgubili smo korak sa tehnologijom, modom, izlascima i brendovima ali smo dobili vas!
I nije nam žao i ponosni smo na to!
Eto kćeri, sada znaš istinu!
Dok je slušala, počela je plakati a onda je prišla i jako me zagrlila, jecajući i gušeći se u suzama, dok sam joj ja kosu milovao, tapšao po leđima i šapnuo!
“Za ovaj zagrljaj sam i živjeo kćeri”!
Priča je posvećena svim roditeljima i njihovoj neizmjernoj ljubavi i požrtvovanosti za svoju djecu kroz život!
