Avlija
Portal za kulturu, književnost i društvene teme
Advertisement



Proza

19. Decembra 2020.

Svetlana Radosavljević: Jutro

More articles by »
Written by: Redakcija
Oznake: ,

Светлана  Радосављевић

 

Јутро

 

Први петли најавише зору, Сава се лено окрену према прозору. Било је још мрачно ван. Тиха сета прође му лицем ,,Ови ранораниоци од петлова и после двадесет година буде рано село“. Ана се пробуди и упита: ,,Душо јел све у реду?”.

– У реду је све, само ови петлови су неумољиви, не можеш као аларм да их искључиш!

– Хтели смо да немамо аларм, душо, мени су баш занимљиви петлови.

Ана устаде и отвори прозор. Свеж јутарњи ваздух испуни собу. Она покри синчића још једним ћебетом и наслони лактове на прозор и удахну пуним плућима. Сава је гледао, лежећи на стомаку и питао се у себи хоће ли заиста Ана моћи да буде срећна овде на селу, хоће ли градско дете заволети село.

Ана као да погоди о чему Сава размишља па онако умилним гласом рече

– Биће нам овде лепо мир ми је био преко потребан, доста ми је позоришта и буке а и Андреј ће уживати.

– Радује ме да тако мислиш и да си спремна да оставиш све… трудићу се да свима буде лепо.

-Види  бака је већ устала упаљено је светло хајде да јој се придружимо.

Док се Сава мислио да ли да устане Ана се обукла и пошла стазом према летњој кухињи.

Бака се обрадова снахи и одмах је послужи слатким од кајсија и скува јој кафу.Млада жена је била љубопитљива и свашта је баку запиткивала.

Баки је била узречица „Радости моја“, и сваки одговор почињаше тако. Ани се много  свиде та мека и нежна реч коју није никада раније чула. Као мало дете отворених уста је слушала баку која јој исприча много тога о свом животу на селу.

Кад им се Сава придружи након сат времена једва да га приметише две жене.

Биле су заузете разговором и слагањем кора у тепсији, правиле су гибаницу.

Сава је гледао слику која га испуни радошћу. Ана је била тако весела и раздрагана као девојчица а бака румена у лицу и говорљива као никад до тад.

Оте му се уздах из груди и као да одагна неки страх који је изгледа по овој слици био неоправдан.

– Село ће, радости моја, да спаси овај свет Бог је све дао што једној живој души треба а без рада нигде живота нема. – рече бака као да са задњом кором треба да закључи разговор.

Ана се насмеја обриса руке крпом и примети Саву у вратима.

– Устао си радости бакина и душо моја ево слатко од кајсија а кафа ће одмах.



About the Author

Redakcija
Redakcija





Konkursi regiona
 
 

 

Arnela Fazlić: Biće olovke

Arnela Fazlić   BIĆE OLOVKE   Po teškoj sparini dovukoh se do kolodvora jednog gradića, osjetih snažnu glad i sjedoh nešto da pojedem. Konobar je bio pričljiv i na momente dosadan jer je uporno želio saznati n...
by Redakcija
0

 
 

Velid Bajramović: Stare cipele

Velid Bajramović     STARE CIPELE   –  Hej, pogledaj u onog dede kako su cipele stare, a odijelo novo! Zašto i cipele ne kupi nove? – Tišeeeee! One stare cipele je skinuo sa ubijenog sina u logoru Omarska...
by Redakcija
0

 
 

Ilma Garankić: Aman i David

Ilma Garankić   AMAN I DAVID   – Ispričaš mi priču.. Hoćeš li? – Ne možeš zaspati, zar ne? – Nikako. Brojao sam ovce iznova i iznova, ali nije išlo. – Čudno. Trebao si brojati janjad, ona pomažu. ...
by Redakcija
0

 

 

Ana Stjelja: Beogradski mistik

Ana Stjelja   BEOGRADSKI MISTIK   Sedeo sam na klupi u Kalemegdanskom parku, umoran od višesatnog obilaženja prestoničkih knjižara i potrage za knjigom mudrih izreka nekog istočnjačkog filozofa. I pored silnih napor...
by Redakcija
0

 
Konkursi regiona
 

Mirza Herco: U zbornici, uz kahvu

Mirza Herco   U ZBORNICI, UZ KAHVU   Zadjenuh papir u pisaću mašinu. Zamislih kako lijevom rukom držim papir (A4, naravno) dok desnom okrećem valjak. Eto, sjećam se i tog poteza u vremenu koje će uskoro prevazi...
by Redakcija
0

 




Konkursi regiona

0 Comments


Be the first to comment!


Komentariši

Vaša email adresa neće biti objavljivana. Neophodna polja su označena sa *


Konkursi regiona
 
Secured By miniOrange