Avlija
Portal za kulturu, književnost i društvene teme
Advertisement



Proza

30. Decembra 2018.

Svetlana Radosavljević: Kukoljija

More articles by »
Written by: Redakcija
Oznake:

Родило жито као никад до сад. Класје зрело, зрно пуно и једро, а кукољ средину њиве краси и никако да узри.

Жели би жетеоци али морају жито од кукоља одвајати а то ће жетву успорити. У свакој њиви те године беше доста доброг жита али и кукоља. Сви у селу гледају на Живка. Он има највише њива под житом. Кад он крене са жетвом сви ће кренути. Ко ће боље знати од првог газде у селу, кад је чему време­­?

Гладио је Живко бркове и браду и мислио:

– Ако остане кукољ у њиви догодине ће га бити још више!

– Нека нек узри па ћу га пожњети и спалити.

Лето одмиче а жито презрева, жетеоци најамници долазе и одлазе, нико не почиње да жње.

Једног дана дође неки непознат човек, по оделу би се рекло да је из града. Окупише се сељани око незнанца да виде шта га доводи у њихово планинско село, а незнанац каже да откупљује кукољ и да нуди добру цену за зелен кукољ у цвету.

Слушали сељаци, нису веровали али ипак одоше својим кућама да се посаветују шта да раде.

Незнанац дошао коњском запрегом, а у запрези десетак џакова незрелог кукоља. Видели то и они нерадници што краду Богу дане и банче у сеоској кафани, само испили наточене чашице и у групи изјурили на пољану. Сачекали мрак па право у Живкову њиву, газе зрело класје, ломе, жито испада а наручја им пуна кукоља. Нарамке увезали канапима па право код Милутинове кафане. У тој кафани био је Кукољија, чекао да му продају кукољ. Незнанац им даде нешто ситнине, њима ће то бити доста да пију неки дан.

Кочијаш напуни кочије и оде пре зоре из села.

Следеће јутро је било облачно па су сељаци остали дуже у кућама него обично.

Живко као да је имао неки предосећај, узјаха коња па на њиву оде право. Имао је шта да види, жито изгажено а кукоља ни струк. Умало га срце не издаде. Није веровао шта види.

– Ко би то могао да уради?

Ни са ким у селу није био у завађи. Само је ђаво дошао по своје, знао је Живко да је кукољ ђавоља ‘рана. А шта да ради са изгаженим житом? То нико неће да жање, погажено, уврљано, кластови празни, изломљени. Ретко је Живко пунио лулу и пушио али ипак је у џепу имао кремен-камен и кресиво. Направи неколико варница и приближи житу, а жито презлело плану, и пламен поче гутати сламу и згажено класје.

Како му њиве беху близу шуме, ван села, и шума поче горети.

Сељаци се окупили да гасе пожар незнајући да је пожар изазвао Живко.

Он је одјахао као болесник, осврћући се ка згаришту, није знао шта да мисли и кога да криви!

Поред сеоске кафане када је пројахао коњаник, из кафане се чула песма:

– Кукољија, Кукољија, позлатила ти се кућа и кочија!

Живко је мислио да је и њих ђаво обилазио па им је кукољ у главу посадио. Одјахао је до куће и жени попричао шта их је снашло, питао се кад су се и о кога то тако огрешили, да их таква несрећа снађе.

Жена угну раменима и одмакну главом:

– Једино ако те није онај сиромах клео што си му дао бучук јечма да прехрани сирочиће?!

 



About the Author

Redakcija
Redakcija





Konkursi regiona
 
 

 

Aleksa Šantić: Hasanaginica

Ova dramska slika prikazana je prvi put u Srpskom Narodnom Pozorištu, 20. novembra 1910.   LICA:        Hasan-aga Hasanaginica Zlatija – njihovo djete Zerina – njihovo djete Rašid – njihovo djete...
by Redakcija
0

 
 

Zuvdija Hodžić: Svi moji (odlomak)

Đed mi je Cuf-Beriša, bektašija, sin derviša Alije, unuk šejha Rame, sina Rizaha Kodralije, šejha Male tekije, oca derviša čije ime nosim – Zuhdina. Zovu je Stara ili Mala jer je i jedno i drugo, starija od dvadeset t...
by Redakcija
0

 
 

Nenad Smiljković: Poslednja autobuska linija

ПОСЛЕДЊА АУТОБУСКА ЛИНИЈА   „Ко помисли да прокопа пут до Дерибиковице, тај је и велики јунак, али и помало будала”, речи су ...
by Redakcija
0

 

 

Besim Agić: Šućuraga i valija

Besim Agić   ŠUĆURAGA  I  VALIJA   Stiže valija u nahiju Trgovište sa pratnjom od dvanest nefera. Prihvati  ga i dočeka u svojoj kući kajmekam Trgovišta Nedžibeg Hankušić sa ajanima varoši. Agalari varo...
by Redakcija
0

 
Konkursi regiona
 

Vehbo Popara: Jabuke šarenike

Naša kuća bila je sljubljena sa voćnjakom koji je štitio kuću od silnih pešterskih vjetrova što su znali pomahnitati s jeseni, čupati usamljene voćke, prevrtati stogove sijena, otkrivati kuće, staje i razbacivati sve ...
by Redakcija
0

 




Konkursi regiona

0 Comments


Be the first to comment!


Komentariši

Vaša email adresa neće biti objavljivana. Neophodna polja su označena sa *


Konkursi regiona