Avlija
Portal za kulturu, književnost i društvene teme



Proza

5. Decembra 2017.
 

Svetlana Radosavljević: Preobraženje

More articles by »
Written by: Redakcija
Oznake: ,

Субота, јутро ко и свако друго августовско. Свакодневни послови почели су уобичајено. Припреме за доручак и све остало, ништа посебно. Пола осам, звони телефон, ћерка пита:

– Мама хоћеш ли са нама, јеси ли спремна?

– Где са вама? – остајем зачуђена

– У цркву, Преображење је данас – одговара ми ћерка

– Ја сам заборавила, Боже опрости, већ сам доручковала, а имам и припремљену рибу коју морам да истражим, идите ви.

Остајем затечена својим понашањем, питам се како сам могла то да заборавим, није то мали празник. Неки се немир уселио у моју душу и посао настављам нерасположена. Ћерке, унучићи и зет одлазе у цркву и после литургије долазе на доручак. Ја сам и даље затечена никако да се организујем. По подне се сви разилазе, ја одлазим да померим прскалицу и полако у папучама и пролазим травнате површине и цвет невена. Време је топло и пријатно. Обишла сам и башту у дворишту. Како један био дуг и доста сам радила, осећам да ме ноге боле, а посебно лева нога. Лежем раније него обично због умора. Никако не налазим положај за ногу и бол се појачава у левој нози. Савладао ме сан и заспала сам. После два сата буди ме хладан зној и бол у нози. Осећам да тешко дишем и да ми је нога просто укочена. Устајем, прелазим у другу собу како бих невеновом машћу намазала болну ногу. На светлу имам шта и да видим, са задње стране леве ноге, испод листа, два трага змијских зуба. Веома су црвени, а ногу ломе грчеви јаки. Схватам озбиљност ситуације – ујела ме змија, страшно! Будим супруга и показујем ујед змије. Онако мамуран, супруг једва да схвата о чему причам. Кад се умио и погледао само је рекао:

-Па где те нађе змија, драги Боже?! Остао је затечен ситуацијом. Гледао је запањен трагове зуба правилно у равни који су тако били свежи као да се тог трена десио ујед.

– Идемо лекару нема ту чекања – рече муж, а ја онако ломна и укочене ноге морадох да прихватим. Било је пола четири, зора се полако пријављивала, наговештавала јутро.  У хитној доктор беше будан пије јутарњу кафу, али остави кафу и одмах преузе случај. Пулс је био убрзан код мене, а горњи притисак сто осамдесет док је доњи био сто. Добила сам инјекцију за снижење притиска, а онда коктел антибиотика  и упут хирургу, интернисти, и инфектологу. У болници потврдише да је ујед оригиналан и да је сигурно пре нешто већ појела и врло мало је отрова доспело у мој организам. Отока није било, само црвенило. Дадоше ми тетанус, а за серум је било касно, а и због доброг имунолошког одговора организма нису ми дали серум. Преписаше седам герамицина да се не искомпликује и да будем покривена због инфекције. Размишљам у колима и кажем супругу:

– Бог је био милостив, преобразио је змију отровницу у неотровницу, ујела ме и то је опомена да се празника сећам и да више пазим.

– Богу хвала – рече супруг и уздахну.

– Ето како је мало потребно да заборавимо на Бога и цркву и постајемо лак плен том таквом искушењу – као монолог говорим.

Од овог догађаја је пршло недељу дана, лежала сам јер је бол био јак али обавезе су се гомилале. Размишљала сам стално где сам наишла на змију и како да је цело лето нисам видела, а да она мене пронађе. Отишла сам до чесме у дворишту како бих опрала неке тегле и сагох се да узмем једну са земље која беше пала. Један комшија који је прилазио чесми да пије воду само поче штапом на метар и по од мене да удара. Одскочих и најежих се а потом  помисао ,,змија“, као сигнал упали се у мојој глави. Погледам и видим браон змију младу и са ромбовима низ леђа лежи мртва на истој таквој трави. Комшија је гледа, а мени срце к’о у зеца куца.

– Као да је хтела да потврди ујед, драги Боже спаси свакога од зла!

А комшија каже: ,,Тако је то кад змија неког уједе, земља је не прима, већ се требала сакрити за Преображење у земљу“.

Размишљам можда то није змија која је мене ујела, а можда и јесте, па нек је шта је, Бог је тако одлучио, мене спасио а змију казнио. Слава Богу и хвала што је милостив!



About the Author

Redakcija
Redakcija




Konkursi regiona
 
 

 

Kad hobi postane posao (intervju sa Vladimirom Zupcem)

Vladimir Zubac je jedan od retkih današnjih fotografa sa diplomom, čovek odrastao u umetnosti i oko umetnosti, u porodici i familiji koja je umetnost oduvek shvatala kao deo sebe. Novosađanin, Limanac…čovek sa mnogo talen...
by Redakcija
 

 
 

Indira Jašarević Čandić: A đe ćemo mi sada

Stigli smo u tu tuđu zemlju kao paketi neželjene robe i prijetnje po okolinu. Ljudi su u nas gledali kao da smo svjetsko čudo tek otkriveno. Natovareni torbama i kesama sa stanice smo pratili upustva ljudi koji su nam prona...
by Redakcija
 

 
 

Denis Kožljan: ”Masovne razglednice iz Bosne” Darka Cvijetića

Masovne razglednice iz Bosne, Darko Cvijetić Recenzija: Denis Kožljan A bilo ih je samo 114… razglednica koje je Cvijetić poslao u Belgiju, Švedsku, Njemačku… onim istim dušama koje su uspjele pobjeći iz zlo...
by Redakcija
 

 

 

Poezija Sanje Raščanin

САЊА РАШЧАНИН избор из збирке поезије Увертира за ход по жици, Пресинг 2017.       УЗМИ ШТА ТИ ТРЕБА   Кавез ребара не пушта да...
by Redakcija
 

 
 

Poziv za regionalni književni projekat ”Ko su bile naše heroine”

POZIV ZA UČEŠĆE U REGIONALNOM KULTURNO-KNJIŽEVNOM PROJEKTU „NAŠE HEROINE“     Online škola kreativnog pisanja „Enheduana“ i „Književni kutak“ Jasmine Hanjalić upućuju poziv autorima za učešće u...
by Redakcija
 

 




Konkursi regiona