Avlija
Portal za kulturu, književnost i društvene teme
Advertisement



Proza

5. Decembra 2017.
 

Svetlana Radosavljević: Preobraženje

More articles by »
Written by: Redakcija
Oznake: ,

Субота, јутро ко и свако друго августовско. Свакодневни послови почели су уобичајено. Припреме за доручак и све остало, ништа посебно. Пола осам, звони телефон, ћерка пита:

– Мама хоћеш ли са нама, јеси ли спремна?

– Где са вама? – остајем зачуђена

– У цркву, Преображење је данас – одговара ми ћерка

– Ја сам заборавила, Боже опрости, већ сам доручковала, а имам и припремљену рибу коју морам да истражим, идите ви.

Остајем затечена својим понашањем, питам се како сам могла то да заборавим, није то мали празник. Неки се немир уселио у моју душу и посао настављам нерасположена. Ћерке, унучићи и зет одлазе у цркву и после литургије долазе на доручак. Ја сам и даље затечена никако да се организујем. По подне се сви разилазе, ја одлазим да померим прскалицу и полако у папучама и пролазим травнате површине и цвет невена. Време је топло и пријатно. Обишла сам и башту у дворишту. Како један био дуг и доста сам радила, осећам да ме ноге боле, а посебно лева нога. Лежем раније него обично због умора. Никако не налазим положај за ногу и бол се појачава у левој нози. Савладао ме сан и заспала сам. После два сата буди ме хладан зној и бол у нози. Осећам да тешко дишем и да ми је нога просто укочена. Устајем, прелазим у другу собу како бих невеновом машћу намазала болну ногу. На светлу имам шта и да видим, са задње стране леве ноге, испод листа, два трага змијских зуба. Веома су црвени, а ногу ломе грчеви јаки. Схватам озбиљност ситуације – ујела ме змија, страшно! Будим супруга и показујем ујед змије. Онако мамуран, супруг једва да схвата о чему причам. Кад се умио и погледао само је рекао:

-Па где те нађе змија, драги Боже?! Остао је затечен ситуацијом. Гледао је запањен трагове зуба правилно у равни који су тако били свежи као да се тог трена десио ујед.

– Идемо лекару нема ту чекања – рече муж, а ја онако ломна и укочене ноге морадох да прихватим. Било је пола четири, зора се полако пријављивала, наговештавала јутро.  У хитној доктор беше будан пије јутарњу кафу, али остави кафу и одмах преузе случај. Пулс је био убрзан код мене, а горњи притисак сто осамдесет док је доњи био сто. Добила сам инјекцију за снижење притиска, а онда коктел антибиотика  и упут хирургу, интернисти, и инфектологу. У болници потврдише да је ујед оригиналан и да је сигурно пре нешто већ појела и врло мало је отрова доспело у мој организам. Отока није било, само црвенило. Дадоше ми тетанус, а за серум је било касно, а и због доброг имунолошког одговора организма нису ми дали серум. Преписаше седам герамицина да се не искомпликује и да будем покривена због инфекције. Размишљам у колима и кажем супругу:

– Бог је био милостив, преобразио је змију отровницу у неотровницу, ујела ме и то је опомена да се празника сећам и да више пазим.

– Богу хвала – рече супруг и уздахну.

– Ето како је мало потребно да заборавимо на Бога и цркву и постајемо лак плен том таквом искушењу – као монолог говорим.

Од овог догађаја је пршло недељу дана, лежала сам јер је бол био јак али обавезе су се гомилале. Размишљала сам стално где сам наишла на змију и како да је цело лето нисам видела, а да она мене пронађе. Отишла сам до чесме у дворишту како бих опрала неке тегле и сагох се да узмем једну са земље која беше пала. Један комшија који је прилазио чесми да пије воду само поче штапом на метар и по од мене да удара. Одскочих и најежих се а потом  помисао ,,змија“, као сигнал упали се у мојој глави. Погледам и видим браон змију младу и са ромбовима низ леђа лежи мртва на истој таквој трави. Комшија је гледа, а мени срце к’о у зеца куца.

– Као да је хтела да потврди ујед, драги Боже спаси свакога од зла!

А комшија каже: ,,Тако је то кад змија неког уједе, земља је не прима, већ се требала сакрити за Преображење у земљу“.

Размишљам можда то није змија која је мене ујела, а можда и јесте, па нек је шта је, Бог је тако одлучио, мене спасио а змију казнио. Слава Богу и хвала што је милостив!



About the Author

Redakcija
Redakcija




Konkursi regiona
 
 

 

Nataša Žurić: Brskovski groš u suzi Evrope

BRSKOVSKI GROŠ U SUZI EVROPE Piše: Nataša Žurić   Omrači se nebo. Krv, vihor ratnika, ukriše plač novorođenčeta. Ko si? Ja sam,  Autarijat, plahovita gorooko. Ilirski potomak. Napuštam tvoje doline. Ostaj poput...
by Redakcija
0

 
 

Said Šteta: Dozivanje

Said Šteta   Dozivanje     Kada dozivaš zimu u zjenicama je led uzalud priča kako su male ptice slomile pjesmom tek procvalu granu jorgovana kako je mjesec od nesanice blijed spustio šaku praha na tvoje lice ...
by Redakcija
0

 
 

Denis Kožljan: Krik Jasenovca

Denis Kožljan   KRIK JASENOVCA tko bio je svjedok, zna li se broj lica, gdje nestali su junaci obilježeni za odstrijel, misao jedna, topla, iskrena, odgovora nigdje, pojeli ih vuci, izgorjeli u vatri mitraljeza, progutal...
by Redakcija
0

 

 

Snežana Radić: Kriv si

Snežana Radić   Kriv si   Na kraju ostaješ sam, Sve se pripisuje samo tebi, Po nešto dobro i uglavnom loše, Jer krivicu ti niko preuzeo ne bi.   Kriv si samo ti, Za svo zlo koje učinio nisi, Za to što zavoleo ...
by Redakcija
0

 
Konkursi regiona
 

Obnovljen antifašistički spomenik Radunu Đukiću (1916-1944) na brdu Top u Rožajama

NVO Avlija iz Rožaja je u okviru projekta ”Kultura i zajednički jezik za nove mostove” sa volonterima obnovila antifašistički spomenik Radunu Đukiću na brdu Top u Rožajama. Narednih dana će biti očišćena ...
by Redakcija
0

 




Konkursi regiona