Avlija
Portal za kulturu, književnost i društvene teme



Proza

27. Novembra 2018.
 

Svetlana Radosavljević: Tačka na zidu

More articles by »
Written by: Redakcija
Oznake: ,

Светлана Радосављевић

 

Тачка на зиду

 

 

Негде, некада давно у далекој земљи некој живео писац један. За њега нису знали ни његови ближњи. А он ћутљив и тих затварао би се у својој соби и писао. И нико није знао о чему је писао. Те његове рукописе нико и никада није видео ни прочитао. А он је писао, писао гужвао табаке који му се нису уклапали у причу и бацао у омањи пакет. А потом би излазио на светлост дана и онако умишљен шетао и као да је тражио нову причу загледао тамо и овамо. Зурио би у лице пролазника, а онда одмахнуо главом. Пролазница би зачуђено гледала у леђа средовечног човека и ништа не би разумела јер јој писац ништа није рекао. Сматрали су га чудаком, сви они који су мислили да га знају, а у ствари нису га знали.

А он, не марећи шта ко о њему мисли, враћао би се у свој мали собичак и настављао где је стао.  А где је стао? Е, то ни он није знао. Овај јесењи дан и лица пролазника потпуно су га збунили.  Узимао би нови бели табак хартије и почињао, бирајући почетак приче за који је мислио да је онај прави. А онда? Онда би стао, подигао наочаре, загледао се у једну тачку на зиду и у мислима одлутао. Свет у коме се мисаоно шетао био је некако леп, обојен лепим бојама. Лица пролазника била су насмејана. Трудио се да види себе у том свету, како шета и како се и сам смеје и поздравља пролазнике. Угледа једно лице које му се више од других привуче пажњу. Те очи беху му јако познате а тај осмех и те како знан! Но оловка коју беше у ваздух подигао одједном паде на сто. Прасак отера визију.

Одмахну главом, узе оловку и кад хтеде да настави са писањем, а она омађијана укопа се у једну тачку и ни макац даље.

– А шта да пишем… шта сам оно хтео… ево не сећам се и зашто сам овом реченицом почео?

Хиљаду зашто навали својим радозналим питањима на писца, а он не одговара. Подигао обрве и ћути. Помело га оно будно сневање и вратило у неки свет који негде постоји, али који није његов свет. Те очи, ти осмеси, то лице и усне које хтедоше нешто да му кажу али остадоше неме, и даље га опчињаваху. Можда је баш о Њој требао да пише. О тој насмејаној жени. Али шта? Ко је она? Како име да јој да? Хоће ли моћи оловком описати то нешто, што му на трен загрија охладнело срце? Има ли он речи да стави све то на белу хартију, коју по ко зна који пут ставља пред собом и изнова гужва?

Можда би могао поново да завири у себе, да потражи очи и пита те усне шта су то хтеле да му кажу? Трудио се, није да није. Затворио би очи, враћао слику али више ништа није било исто. Неки други пролазници, нека позната, чак намргођена лица виде.

Куцкао је оловком о белу хартију као да тактира а то га подсети на кишу, како уједначено добује по крову. А мисли те брзе птице слетеше на једно покисло лице и косу дугу коју он руком с лица помери. А оне усне се помакоше и рекоше „Опрости”. Поглед сад беше тужан и некако сетан. Знао је, то је Она, његова љубав из снова коју је у машти створио. Због које је узимао белу хартију и хтео да је оживи, отелотвори и другима покаже. А Она, е она му сад предочи ту страшну истину. Да је то немогуће! Да јој опрости што га мучи и што од њега прави чудака.

Да, опростио јој је, више није узимао белу хартију. Више није шетао улицама града и загледао у лица пролазница. Схватио је, боље је да чита оно што су други написали, њих су стварне љубави инспирисале. А ова његова, нестварна остаде у оној тачки на зиду, закопана и неописана, да чека неког новог писца и мучи га.

 



About the Author

Redakcija
Redakcija




Konkursi regiona
 
 

 

Tri pjesme Ibrahima Osmanbašića posvećene pjesniku Musi Ćazimu Ćatiću

Tri pjesme Ibrahima Osmanbašića posvećene pjesniku Musi Ćazimu Ćatiću . ODJEK PJESME   Riječi tvoje – bistre i britke rime tvoje – s bojom i mirisom strofe tvoje – s muzikom i usudom pjesme tvoje – s p...
by Redakcija
0

 
 

Nikolina Todorović: Porodični vrtovi

Nikolina Todorović studentica master studija Komparativne književnosti u Sarajevu. Piše poeziju, prozu i eseje. Do sada je objavljivala na nekoliko regionalnih portala. Pjesma iz njene neobjavljene zbirke “Samospaljen...
by Redakcija
0

 
 

Popis stanovništva Rožaja iz 1571. godine

Рожај (Рожаје), село у нахији Трговиште[1]   Пописивање територије Призренског санџака наредио је још султан Сулејман I (1520-1...
by Redakcija
0

 

 

PREDSTAVLJENA KNJIGA “NOMAD NA ŠTIKLAMA” SANJE RADULOVIĆ

Knjiga “Nomad na štiklama” autorice Sanje Radulović iz Doboja promovisana je u Narodnoj biblioteci “Branko Radičević” u Derventi – pišu Posavskenovosti.com Radulovićeva je rekla da je djelo p...
by Redakcija
0

 
 

8. konkurs časopisa ”Avlija” za najbolju kratku priču i pjesmu za 2018. godinu

Redakcija časopisa za kulturu, književnost i društvene teme AVLIJA iz Rožaja raspisala je 8. međunarodni konkurs/natječaj za najbolju neobjavljenu kratku priču i pjesmu u regionu za 2018. godinu. Konkurs je otvoren od 1...
by Redakcija
 

 




Konkursi regiona