Avlija
Portal za kulturu, književnost i društvene teme
Advertisement



Proza

8. Aprila 2020.

Tri priče Zorane Gavrilović

More articles by »
Written by: Redakcija
Oznake:

Može burek

 

Tog prohladnog jesenjeg jutra prošetala sam do pekare kraj suda da kupim doručak. „Julijana, Julijana“, gledala je u mene žena koju nisam odmah prepoznala. „Dođi, zar me ne prepoznaješ“? Rekoh joj ko sam i priđoh. „Zorana… ista si majka. Zar me se ne sećaš? Zar me ne prepoznaješ“? Odgovorih da ne. Žena me pozva da sednem da doručkujemo zajedno, sedoh i ona se predstavi: „Ja sam Ljilja Jocić, moj pokojni suprug je bio drug iz detinjstva i kolega tvom ocu. Ljilja Carićka.“ Obradovala sam se. „Kako vreme leti…“ rekoh. U sećanju je ostala mlada dama uvek elegantna, sa modernom frizurom… a sad vremešna žena koju ne mogu da prepoznam. „U domu za stara lica sam i lepo mi je tamo. Oba sina su mi u Sjedinjenim Američkim Državama. Ti si ista majka! Što si u crnom“? Rekoh da žalim majku. Reče da joj je žao. Zatim ispriča da se i ona bavi pisanjem, da joj to mnogo pomaže u životu ali i da mi dozvoljava, čak bi i volela da nešto napišem o njoj. Beše to prijatan razgovor između osoba koje se nisu godinama videle. Kad završismo doručak ona krenu put doma, ja kući. Beše to najprijatniji doručak u zadnjih godinu dana.

Stradanja

Devedesetih godina prošlog veka sam putovala vozom sa jednom personom koja me je inspirisala da napišem ovu priču. Preko puta mene u kupeu je sedela starica anđeoskog lica, u crnini, sasušena od bola zbog toga što joj je stradala cela porodica u ratu. Hrvatica je iz Kninske Krajine. Slušajući hrvatske vesti o nama rešila je da nakon smrti svih svojih članova porodice dođe u Srbiju da vidi kakvi smo mi ljudi. Došavši u Srbiju predstavila se kao da je udata bila za Srbina iz Kninske Krajine jer se plašila da je ne povrede. Došavši na jug Srbije upoznala je narod onakav kakav jeste. Imala je prilike da sluša naše vesti i da sluša naš narod šta misli o svemu. Začudila se pri pomisli da smo, u stvari, isti i da nije ništa čula o pogromu Srba na hrvatskim vestima. Nije mogla da veruje da se sve to dešava u enormnim razmerama. Pored svega, zadržala je anđeoski izraz lica… Uključila sam se u razgovor i rekla da imam u srodstvu pripadnike mnogo naroda, među njima i Hrvate. Pričala sam kako smo odlazili leti na more, kako smo kampovali i nije nam se ništa ružno od ljudi dogodilo i da sam preneražena. I drugi saputnici su se uključivali u razgovor sa stavovima sličnim mojim. Kupe je bio pun. Uz razgovor privedosmo putovanje kraju. Kad siđosmo ona skrušeno teškog  hoda, noseći kofer uđe u voz za Hrvatsku. Zaključili smo da je bol ista, kao i vlast.

Slobodan

Bio sam jako mali kad je Nemačka okupirala Kraljevinu Jugoslaviju. Mama, ja i sestra smo živeli kod tetke. Pored nas u toj kući su stanovali još i Turci čija kuća je stradala tokom nemačkog bombardovanja. Bila je velika nemaština. Sa nama se često igrao Slobodan koji je bio stariji ali još maloletan. Ostao je bez oca kad je bio jako mlad a sestre su mu se mlade udale. Slobodan je bio sličan meni pa se nismo slučajno igrali zajedno. I njegova majka Ljuba nas je često posećivala. Majke su nam naporno radile, Ljuba pogotovo, od čega se pogrbila i sparušila. Zvali smo je Baba Ljuba Neškina. Radila je u poljima i u baštama kako bi preživeli. Svakoga jutra nam je donosila pite od razvučenih kora koje je vrhunski spremala obzirom da nije uvek bilo šećera, soli, ulja… Pamtim njenu pitu od kupusa sa semenkama bundeve… začinjenu ljubavlju. Vreme je prolazilo, rat besneo, a mi živeli kako smo mogli. Pred kraj rata Slobodan je dobio posao stražara muzeja, kojom prilikom smo se svi obradovali. Radost je trajala kratko jer su partizani kroz desetak dana oslobodili grad i tom prilikom ubili Slobodana. Posle očeve i ujakove smrti ovo je bio najtužniji događaj u mom životu. I sad mi idu suze…

 

 

Zorana Gavrilović, rođena 1967. godine u Leskovcu. Živi u Beogradu i u Leskovcu. Diplomirani pravnik. Objavljene knjige: Kestenova fuga u izdanju IP Alma 2009. godine, E-knjiga Badnji dan u izdanju IA Nova Poetika 2013. godine, E-knjiga Diplomci u izdanju IA Nova Poetika 2013. godine, E-knjiga Sudbine dvojice Jovana u izdanju IA Nova poetika 2014. godine i E-knjiga Stablo u izdanju IA Nova Poetika i Argus books magazines 2015. godine

Radovi su joj zastupljeni u više poetskih zbornika i na internet portalima forum Nova poetika-Argus books magazines,  www.pravac.com, www.slovoslovlje.com i www.fioka.in.

Kontakt podaci: zorana7767@gmail.com



About the Author

Redakcija
Redakcija





Konkursi regiona
 
 

 

Diana Gluck: Bosa

Bilo  je to davne 1933/1934. godine kada je mala Bosa pohađala drugi razred osnovne škole. Poticala je iz jedne siromašne porodice. Bila je mala, krhka, zelenkastih očiju, nasmejanog lika, volela je knjigu, bila je dobar ...
by Redakcija
0

 
 

Svetlana Radosavljević: Baštovanka

Svetlana Radosavljević   Baštovanka   Bašta u proleće, u jesen, bašta u cvetu, bašta pod snegom. Sve su to bašte. A bašta u srcu Baštovanke je jedna i svakom od nas podjednako vredna. U srcu svake Baštovanke...
by Redakcija
0

 
 

Zehra Isić: Upoznali smo se u Sarajevu

“Upoznali smo se u Sarajevu”, poče staračkim glasom, već utihnutim, umornim. “Nebo je bilo nemirno, baš poput moga srca. Počela je padati kiša, pa smo se dogovorili da se vidimo u tržnom centru. Kad sam...
by Redakcija
0

 

 

Mile Lisica: Majka

Mile Lisica MAJKA   (1995) Opet bombarduju grad. Trčim pod krevet i grlim psa. I on se boji. Skupio se i čeka. Čeka da prođe. Danas duže traje, šapućem tiho psu, a on me pogleda, pa se još više skupi uz mene. Oset...
by Redakcija
0

 
Konkursi regiona
 

Sonja Kosanović: Šolja mlijeka

Sonja Kosanović Šolja mlijeka Još uvijek pamtim to jutro. Ustali smo ranom zorom mali brat i ja. Uvijek bi nas budila prva dnevna svjetlost jer su nam prozori bili goli. Majka je, kao i svakog jutra, na stari, trošni sto st...
by Redakcija
0

 




Konkursi regiona

0 Comments


Be the first to comment!


Komentariši

Vaša email adresa neće biti objavljivana. Neophodna polja su označena sa *


Konkursi regiona