Avlija
Portal za kulturu, književnost i društvene teme



Proza

20. Februara 2014.
 

Vanja Ralić: Hodnik

More articles by »
Written by: Redakcija
Oznake:

Два човека ходају ходником. Ходник је дугачак и изгледа као да нема крај. Дуго су ишли њиме, а крај очију су им промицали само бели зидови. Идући тако, одједном су наишли на врата на десном зиду. Врата су била мала и да би одрастао човек уопште видео кроз њих морао би да се сагне. Два човека су застала и погледала у врата. Одлучили су да провере шта се налази иза њих, јер ходник ионако не намерава да се заврши. Отворили су их. Ходником се прошири шкрипутави звук. Сагнули су се да би видели било шта. А онда је један од њих двојице само слегнуо раменима и усправио се. Други га је зачуђено погледао: „Како можеш да останеш равнодушан поред таквог призора?“ Овај му одговори: „ Не видим ништа посебно, само црнило и мрак“. Други човек, и даље сагнут, погледао је опет кроз врата. Очи су му се засијале, а лице се озарило. Пожелео је да прође кроз та врата, да се нађе на том савршеном месту где би заувек био срећан. Помислио је како би било дивно да се та врата магично повећају и да он прође кроз њих. А онда се то и десило. Зид око врата кренуо је да се обрушава, док се није направио отвор кроз који је могао проћи. Преплавила га је срећа. „Хоћеш ли са мном?“, питао је свог пријатеља. „И даље видим само црнило и ништа више“, одговорио је. Опростили су се, а онда је један пошао кроз врата, док је други остао у ходнику и гледао свог пријатеља како нестаје у тами. Схватио је да нема више сврхе да стоји ту, већ да треба да настави својим путем. Убрзо, наишао је на друга врата. Била су мало већа од претходних, али је и даље морао да се сагне када их је отварао. Као кроз измаглицу видео је оно што се налазило иза њих. Остао је прилично равнодушан и није пожелео да прође кроз њих. Наставио је даље. Наилазио је на све већа и већа врата и сваки пут би све јасније видео оно што се иза њих крило. Иако су многи од призора које је угледао били невероватно привлачни, ниједан на њега није оставио неки нарочит утисак и ни кроз једна врата није пожелео да прође. Коначно, наишао је на врата која су била довољно велика да се кроз њих прође без сагињања. Отворио их је и угледао нешто најлепше што је до тада видео. Желео је да прође кроз њих, али помисли да постоји и нешто боље, да не треба сад да стане. Наставио је да хода још мало, а онда је стигао до краја ходника. Тамо није било врата, само је високи зид стајао пред њим. “Ипак желим да уђем кроз она последња врата”, помислио је. То је оно што је одувек желео.
Окренуо се да се врати, али иза њега био је зид. У паници се окрете око себе тражећи излаз, али све што је видео били су зидови, зидови без врата и пролаза.

 

Вања Ралић 2ц

Основна школа при Математичкој гимназији, Београд

професорка: Анђелка Петровић

Истакнута слика: Ученице и ученици београдске Математичке гимназије и основне школе при истој гимназији чији су радови похваљени на 3. међународном конкурсу часописа Авлија за најбољу причу и пјесму у региону за 2013. годину



About the Author

Redakcija
Redakcija




Konkursi regiona
 
 

 

Refik Bulić: ISPOVIJEST SELIMA SMAJKIĆA, PISARA KADIJE LUKAVIČKOG

Svakoga dana pohodim ovo mjesto, kao da me čudne neke sile njemu privlače. Rijeka je ova postala neodvojiva od mojih misli. Visoka stijena nad rijekom se izdigla, pod njom voda se pjeni, poskakuje, u njoj zrake se lome sunče...
by Redakcija
 

 
 

Slobodan Nikolić: Vatra Ljubavi

Pitali mudrog Nasrudin Hodžu: “Nasrudine, reci nam šta su to životne lekcije? Kako nas to Bog uči?” “Vrlo lako. Kada nešto uradimo, ili nas nagradi ili kazni. Tako znamo šta smemo da radimo a šta ne.&#...
by Redakcija
 

 
 

Svetlana Radosavljević: Strah od samoće

Вече је било тихо и мирно само је ћук уједначено певао сетно. Као да је хтео да каже ова је ноћ моја и певаћу то што хоћу. Непре...
by Redakcija
 

 

 

Refik Bulić: Ptica koja najavljuje smrt

Što je djed bivao stariji, sve češće je govorio o smrti. O smrti se u našoj kući i ranije često govorilo; najčešće je govorio on jer mu je negdje na izmaku onoga tamo rata umrla kćerka, mlada djevojka, i taj je doga...
by Redakcija
 

 
 

Aljes Karljukevič: Tuđi san

Aljes Karljukevič (Aleksandar Nikolajevič Karljukevič) je rođen 6. januara 1964. godine u selu Zatitova Sloboda u Puhovickom reonu Minske oblasti (Republika Belorusija). Po profesiji je ratni novinar. Služio je u redakcija...
by Redakcija
 

 




Konkursi regiona