Avlija
Portal za kulturu, književnost i društvene teme



Proza

5. Oktobra 2018.
 

Veljko Bosnić: Led i san opiru se često

More articles by »
Written by: Redakcija
Oznake:

Широког срца покушаћу и овога пута да опишем крајолик који ме гњечи као стару слику склоњену иза хекланих тешких завјеса до сјеверне стране кухинје.омале собице урасле у брдо воћњака и села.

Хладноћа брије иза простора – слике који је рам сам од себе,као иглице росе и пропадање које тек предстоје, слагање слика пожутјелих иза ормана у углу шупе. Остављена огледала сјаје ко никад до сада, пеглање магле и слагање нијанси које постоје и које само ја могу да видим… Испод леда зелене очи парају танку покровицу која се купи на сваком мом походу преко тог моста који не води никуд. То сигурно…

Сан опет је на чекању,слатки откуцаји срца бију сваки минут који се биљежи и остаје иза свих лутања и посртања… кретања и спавања…

Поход незнанца је присутан и лед и сан опиру се често… и читава слика губи на сјају и трајању и остајем због тога само у покушајима… само у покушајима.

Пред зору опет скупим се и помјерам дах свевишњег који и те како разбија лед и сан облачи у шарене капи јутарње росе… благи лахор јутра и молитве које бију најдубље што могу и чију мирис траје у крошњама шљива до подне и предаха заслуженог.

Рој мува се сручи често и заледи у мјесту – смјешној пирамиди која нарста сваког дана све више и више… без граница и краја пута, мостова који себи воде, лед и сан опиру се често…



About the Author

Redakcija
Redakcija




Konkursi regiona
 
 

 

Adisa Muhović: Čaj od dunje

Adisa Muhović   Čaj od dunje   Draga majko, voz je stigo u Njemačku i sa njim ja. Spavo sam sinoć na stanici, ali ne brini. Ljeto je i nisam nazebo. Znam da se sekiraš, ali nemoj, kad ti ja velim. Ovdje je sve no...
by Redakcija
 

 
 

Mirjana Đapo: Dečaci koji ne vole ratove

Mala, seoska, škola u Bosni ima još svega desetak đaka. Ja sam jedan od njih i  upravo se spremam na preseljenje kod bake u Brčko jer ovde neću moći da nastavim školu. U petom razredu neće biti đaka, a samim tim ni na...
by Redakcija
 

 
 

Danijel Genov: Ninin povratak

Danijel Genov   NININ POVRATAK   1.   Jednog hladnog januarskog dana, pozdravio sam se sa Ninom, pre nego što je krenula u Italiju. Obećala mi je da ćemo često biti u kontaktu i da će mi se javiti preko skaj...
by Redakcija
 

 

 

Ema Eminović: Pričala mi je moja nana

Niko nije brinuo o meni kao moja nana. Bile smo tako bliske, slične, i danas mi odrasli u porodici govore da sam ista moja nana. Meni je to veliki kompliment i vrlo sam ponosna. Prošla je ona svašta u životu i sigurno zaslu...
by Redakcija
 

 
 

Radmila Arambašić: Posljednja noć

Radmila Arambašić   POSLJEDNJA NOĆ   Uvijek, kad bi njihov sin odlazio tako kasno, stajala bi kod prozora i čekala da kola dodirnu cestu. Plašila se te strmine od kuće do ulice. U taj pogled utkala bi svu svoju ...
by Redakcija
 

 




Konkursi regiona