Avlija
Portal za kulturu, književnost i društvene teme



Proza

15. Februara 2017.
 

Veljko Bosnić: Ne mogu ti ništa reći

More articles by »
Written by: Redakcija
Oznake:

На постељи од сна, поспремам твоје ствари, склањам мале тајне дуговјечности и чистоте, скидам завјесе које тужно плачу уз мирис свјеће која гори на столу до пола – прозора. Тражим још увјек трагове твојих пољубаца на мом тјелу, склупчан од почетка ноћи и потраге за коју нико не хаје, једна половина мене је код тебе, друга половина ми задаје страх, патњу и чупам све сигнале које воде до тога. Иза ноћи тутње бубњеви вјечности, сендвич успомена ред по ред. Видим, странац се одмара на рубу пропланка и моста који покушава да споји нешто што је одувјек растављено.

Високе степенице – уског пролаза. Руке су знај, остале и даље хладне, трљам све што видим и кидам постељу дана, а руке су ми остале влажне и љигаве. Огуљена ноћ – трепери у сну. Сузе грјеха капљу кап по кап…

Видио сам… знај читаву причу романа које ме одкида и гњечи. Често пута обичне сцене повећавам до лудости, креирам и дан и ноћ као нешто што треба прије употребе промућкати и расутим сву ту суштину.

Бура однекуд, ватра и крв срне на лаганом Аташевском вјетру. Шума плаче као дјете у кољевци дуго и без краја. Лане чека на пропланку мајку иза стјене… Бура не стаје – милује лане које и даље чека…

Потиснуо сам све своје мисли до врха тако да не могу ти више од тога рећи. Видим над Дрином пјена скаче, поклопио је све сјећање шеширом својим,у руци згужваног. То вјековно трајање, тај Вишеград као опомена-суза у Андрићевом оку, тихо спира све ове ноћи бескраја…

Потиснуо сам смјех у очај, Андрићев град спава – на радост мене обичног дрварског викара – суза његовог бескраја…

Са истока до запада теглим твој крајичак – остатак осмјеха са уских усана твојих. Терет ми је тежак али некако ћу се већ изборити са тим, мислим.

И на крају не могу ти ништа рећи… сузе грјеха сигурно капљу кап по кап…



About the Author

Redakcija
Redakcija




Konkursi regiona
 
 

 

Amela Junuzović: Život je varka

Amela Junuzović . ŽIVOT JE VARKA . – Oče… Oče! – Kaži Merima sine – Dođi popij lijek. – Idem brzo. Ah, moj otac uvijek zaboravi na lijekove kao da ne želi živjeti. Svaki put mu moram govori...
by Redakcija
 

 
 

Željko Jovanović: Reč-dve o lošem položaju žena

Željko Jovanović   REČ-DVE O LOŠEM POLOŽAJU ŽENA   Majka je jednog dana zamolila oca da ubije muvu koja je glasno kružila oko trpezarijskog stola, na šta je otac rekao da nema potrebe s obzirom da će se njen ...
by Redakcija
 

 
 

Svetlana Radosavljević: Preobraženje

Субота, јутро ко и свако друго августовско. Свакодневни послови почели су уобичајено. Припреме за доручак и све остало, ништ...
by Redakcija
 

 

 

Sava Radulović: Molitva (iz neobjavljenog romana)

Мислим да не постоји нико на овом свијету да се бар једном није обратио Богу, макар у шали или од страха да га није дозвао. Њег...
by Redakcija
 

 
 

Jovan Jokić: Patike (iz neobjavljene zbirke priča “Samolepljive sličice”

Jovan Jokić   PATIKE   Bio je treći dan posjete Mostaru. Ako samo na trenutak izađemo iz ljušture prosječnosti -“grad ko grad”, ući ćemo u jedno izvanredno mjesto na Neretvi, čuveno po veličanstvenim pokl...
by Redakcija
 

 




Konkursi regiona