Avlija
Portal za kulturu, književnost i društvene teme
Advertisement



Proza

15. Februara 2017.
 

Veljko Bosnić: Ne mogu ti ništa reći

More articles by »
Written by: Redakcija
Oznake:

На постељи од сна, поспремам твоје ствари, склањам мале тајне дуговјечности и чистоте, скидам завјесе које тужно плачу уз мирис свјеће која гори на столу до пола – прозора. Тражим још увјек трагове твојих пољубаца на мом тјелу, склупчан од почетка ноћи и потраге за коју нико не хаје, једна половина мене је код тебе, друга половина ми задаје страх, патњу и чупам све сигнале које воде до тога. Иза ноћи тутње бубњеви вјечности, сендвич успомена ред по ред. Видим, странац се одмара на рубу пропланка и моста који покушава да споји нешто што је одувјек растављено.

Високе степенице – уског пролаза. Руке су знај, остале и даље хладне, трљам све што видим и кидам постељу дана, а руке су ми остале влажне и љигаве. Огуљена ноћ – трепери у сну. Сузе грјеха капљу кап по кап…

Видио сам… знај читаву причу романа које ме одкида и гњечи. Често пута обичне сцене повећавам до лудости, креирам и дан и ноћ као нешто што треба прије употребе промућкати и расутим сву ту суштину.

Бура однекуд, ватра и крв срне на лаганом Аташевском вјетру. Шума плаче као дјете у кољевци дуго и без краја. Лане чека на пропланку мајку иза стјене… Бура не стаје – милује лане које и даље чека…

Потиснуо сам све своје мисли до врха тако да не могу ти више од тога рећи. Видим над Дрином пјена скаче, поклопио је све сјећање шеширом својим,у руци згужваног. То вјековно трајање, тај Вишеград као опомена-суза у Андрићевом оку, тихо спира све ове ноћи бескраја…

Потиснуо сам смјех у очај, Андрићев град спава – на радост мене обичног дрварског викара – суза његовог бескраја…

Са истока до запада теглим твој крајичак – остатак осмјеха са уских усана твојих. Терет ми је тежак али некако ћу се већ изборити са тим, мислим.

И на крају не могу ти ништа рећи… сузе грјеха сигурно капљу кап по кап…



About the Author

Redakcija
Redakcija




Konkursi regiona
 
 

 

Nermin Begović: Slaven

Nermin Begović   SLAVEN   „Bijaše nekoć u zemlji Usu čovjek po imenu Job. Bio je to čovjek neporočan i pravedan: bojao se Boga i klonio zla.“. Ovako počinje priča o Jobu, čovjeku koji je imao silno bogatstvo ...
by Redakcija
0

 
 

Emina Jusufović: Stjuardesa

Emina Jusufović   STJUARDESA . Lijepo je, kažu, kada se čovjek probudi rano ujutro pa se onako od srca nasmije. Hem, što je lijepo, a, hem, što je zdravo, kažu. Onako za dušu dobro dođe, pročisti te taj smijeh a d...
by Redakcija
0

 
 

Vlado Jović: Odgoj i higijena ruku obitelji Kulenović

Vlado Jović   ODGOJ I HIGIJENA RUKU OBITELJI KULENOVIĆ   Ademir Kulenović zvani Žmirke nemalo se iznenadio kada je od oca dobio šamarčinu zbog koje ne samo da mu se zamračilo pred očima, već je vidio i sve zv...
by Redakcija
0

 

 

Mirjana Štefanicki Antonić: Procvala samonikla bulka

Mirjana Štefanicki Antonić   PROCVALA SAMONIKLA BULKA     ,,Misli te uvek odvedu do mesta gde ti je srce ostalo.”   Fjodor Mihajlovič Dostojevski     Jutros mi je procvala, samonikla, crvena bulka, u žardinj...
by Redakcija
0

 
Konkursi regiona
 

Beloruska narodna bajka Ivan Prelepi i knez Ladimir

ИВАН ПРЕЛЕПИ И КНЕЗ ЛАДИМИР Белоруска народна бајка   Извор: Златна птица: белоруске народне бајке / приредио и предговор на...
by Redakcija
0

 




Konkursi regiona