Avlija
Portal za kulturu, književnost i društvene teme
Advertisement



Proza

19. Marta 2017.
 

Veljko Bosnić: Pokretne slike

More articles by »
Written by: Redakcija
Oznake: ,

ПОКРЕТНЕ СЛИКЕ

 

Дубоки процјепи који ломе простор који морају да трају… Скупио сам и овога пута све своје слутње и поносно ступио сам на бину која је била празна. Јутром хитам до обале, мале клисуре која се смије мору, и скидам сву росу која је остала на рукавцу, уској линији којом улази сва та мала хладна вода…

На малој бини сам стојим – потпуно наг, обриси јутра трају на мом лицу, руке усахле од чекања, очи ми сузе и потпуно ћу остати сљеп… потпуно…

У парку иза улице клупе огуљене покретне слике – трептаји који пале се и гасе као по такту, вјетром уз пазух прољећу на доку до воде која меље све пред собом. Дунав се и не осврће, на све то – дигнуте главе гура све пред собом, меље до ситног муља који прекрива сво каменито дно и пут којим се Римске легије тутњале ономад, давно…

Понекад, када вјетар само мало застане, чујем рзање коња поносних Римских легија, црвених барјака, оштрих ножева и сломљених копаља… Склониште племенских моћника, бјес туђина и охолост отоманских ратника… Бркатих хајдука…

Дубоки понори који остају и овога пута иза ситних сложених грана, с вранама као завјесом која пада и покрива све трагове које су остале иза нас… Дивни увређени бродови од папира плове водом, савијам новинске флоте и освајам те нове просторе који су остали ван свих домашаја, притисака, немоћи да се крене до нове луке или новог прага.

Капи кише остају као залог злато које чувам за крај, ту лагану пјесму и клавир Шопена који бије на сав глас. Морам сигурно да омеђим сву ту бину коју сам сам саградио,подигао као нешто најмилије што сам имао до сада.

Вода и даље трља дно корита каменог вјековима, долазио сам и раније хиљадама година на ову бину – знам. Долазио, скицирао и носио посрамљен том љепотом.

Свјеж мирис хљеба пара ми ноздрве, корицу  у руци – чувам за крај…



About the Author

Redakcija
Redakcija




Ministarstvo kulture i medija
 
 

 

Radmila Vojinović: Dvorište u Vojvode Savatija

Radmila Vojinović   Dvorište u Vojvode Savatija   Svaki odlazak na groblje  vraća mi istu misao kako je život ograničen. Groblje uvek podseća da čovekov put ima kraj bez obzira na strah i nadu i silnu želju d...
by Redakcija
0

 
 

Maja Nastić: Trenutak kad je meni počeo mir

Маја Настић   Тренутак кад је мени почео мир   (према мотивима истините исповести Р. Б. која је након Олује дошла из Карло...
by Redakcija
0

 
 

Miodrag Lazarević: Više sreće 2023. (Trećenagrađena priča za 2022. po izboru časopisa Avlija)

Миодраг Лазаревић   ВИШЕ СРЕЋЕ 2023.   – Човече, прошло је подне, а ти ником још ниси честитао Нову годину!- рече супруга ...
by Redakcija
0

 

 

Svjetlana Pravdić: Samohrana (Trećenagrađena priča za 2022. po izboru časopisa Avlija)

Svjetlana Pravdić     SAMOHRANA     Bila je samohrana majka. Imala je jednog malog dječaka, zdravog, od tri mjeseca. Radila je kao kasirka u supermarketu, i iako je imala malu platu, uspijevala je, raciona...
by Redakcija
0

 
Konkursi regiona
 

Emina Jusufović: Šuma (Drugonagrađena priča za 2022. po izboru časopisa Avlija)

Emina Jusufović . ŠUMA .   Već dugo se spremam napisati priču o jednoj šumi. Kakva će to priča biti ne znam, ne znam ni kako napisati priču o šumi, ali ću je napisati, pa kakogod. Mnogo mi nedostaje ta šuma iza ...
by Redakcija
0

 




Konkursi regiona
 
Secured By miniOrange