Avlija
Portal za kulturu, književnost i društvene teme



Putopis

10. Marta 2018.
 

Dajana Lazarević: Izložba i sajam knjiga u Minsku

More articles by »
Written by: Redakcija
Oznake: ,

Izložba i sajam knjiga u Minsku, Belorusija

Napolju sneg do kolena, temperatura -18 stepeni Celzijusa. Reka Svislač se sasvim zaledila, pocrnela kora na dugačkim telima jela i borova u parku, dok se nekoliko zgrčenih breza donjim granama sumorno priljubljuje uz zemlju. Ipak, stanovnici Minska se nisu predali i sasvim normalno idu na posao, u školu, u kupovinu ili, jednostavno, u šetnju po gradu. Pričaju o znatno nižim temperaturama i čude se uplašenim gostima iz raznih krajeva sveta, koji cupkaju čekajući prevoz od hotela „Pobeda“ do oble, bele zgrade Administratrivnog kompleksa na Trgu Pobednika.

Od 28. februara do 4. marta u Minsku je bila aktuelna Izložba i sajam knjiga. Učesnici su bili izdavači i književnici iz raznih krajeva sveta, kao i domaći izlagači, a mesto počasnog gosta ovogodišnjeg (25. po redu) Sajma pripalo je Srbiji.

Štand Republike Srbije bio je posvećen srpskoj književnosti u Prvom svetskom ratu i okupio je veliki broj zainteresovanih posetilaca. Izložbu na srpskom štandu činile su enciklopedije o Srbiji, biografije i dela naših najpoznatijih književnika, kao i katalozi u izdanju Narodne biblioteke Srbije – „Pisci iz Srbije“ na srpskom i ruskom jeziku, kao i katalog „Srpska književnost u Prvom svetskom ratu“, koji je preveden na engleski, nemački, grčki, ruski i beloruski jezik. Sve knjige sa srpskog štanda su poklonjene Nacionalnoj biblioteci Belorusije.

Kao članovi srpske delegacije doputovali su: poznati savremeni pisac – Goran Petrović, poznati pisac za decu – Branko Stevanović, književnica i prevodilac – Zlata Kocić i književnica i prevodilac Dajana Lazarević. Kroz razgovore i intervjue, kao i učešće u raznim kulturnim aktivnostima, promovisali su književnost i kulturu Srbije u Belorusiji. Nastupali su i na Srpskoj književnoj večeri (28. februara), kao i na Međunarodnom književnom simpozijumu „Pisac i vreme“, (1. marta) na kojem se, u ime srpske delegacije, prisutnima obratio književnik Goran Petrović.

Osim učešća u radu na štandu i književnim susretima, srpska delegacija je imala i kratke ekskurzije u Nacionalnu biblioteku Belorusije, Hram Svetoga Duha, Dom srpsko-beloruskog prijateljstva…

Najaktivnija ličnost na književnim susretima i programima bio je prof. dr Ivan Čarota, proslavljeni slavista i srbista, koji je preveo stotine dela sa srpskog na ruski i beloruski jezik i obratno. Profesor Čarota se svakodnevno obraćao književnoj publici na Sajmu, promovišući srpsku reč i kulturu i povezujući dve, u mnogim istorijskim i kulturnim kontekstima, slične države – Srbiju i Belorusiju. Na Srpskoj književnoj večeri profesor je pozdravio srpsku delegaciju i predstavio ih kroz recitacije (čitanja) studenata srbistike, da bi naredne dane na Sajmu nastavio u sličnom pravcu – 1. marta u razgovoru sa Goranom Petrovićem, a 2. marta u razgovoru sa Mirjanom Stanišić, višim bibliotekarom u Narodnoj biblioteci Srbije, na temu „Desanka Maksimović kao spone izmedju srpske i beloruske poezije.“ Ni sledećeg dana nije bilo manje zanimljivo predavanje – profesor Čarota je pričao o životu Svetog Save i njegovoj ulozi u srpskoj istoriji i kulturi. Predavanja su bila posećena, a predstavljene su i dve knjige, koje je upravo prof. Ivan Čarota preveo – prva je: „Пясочны гадзіннік лёсу“, prevedena na beloruski jezik i obuhvata neka od najboljih proznih dela srpske književnosti 20. veka; a druga je „Легенды о Светом Саввы“, koja obuhvata najpoznatije legende o životu Svetoga Save i prevedena je na ruski jezik. Sastavljač te knjige legedi je Dragan Lakićević.

Posle provedene nedelje dana u Minsku, na tako zanimljivih dešavanjima i medju izuzetnim ljudima, teško je vratiti se kući. Zaleđena Svislač te, nekako, druželjubivo posmatra, poput plavih očiju beloruskih devojaka, koje hitro hodaju ulicama. Pa, i taj sneg i ta magla u daljini, očaravajuće mami da ideš napred i produžiš svoj put, da im pokloniš jedan delić svoga života. Ali pazi, klizav je taj put, iako vrlo – vrlo sladak. A kada se, konačno, tvoje noge odvoje od toga puta, i sedneš u udobno sedište aviona sanjajući o povratku svojoj kući, osetiš da ti ipak nešto nedostaje. Tvoje srce je ostalo u magli i snegu, u hladnoj noći na reskom vazduhu, ali i na glatkom, jutarnjem suncu, koje će te iznova zavoditi. Tvoje srce je ostalo na vrhu one breze, koja se zgrčila pod udarom  vetra, pa sada traži utehu na zemlji. Ostalo je, vidiš, tamo, na raznobojnim svetlima grada i, čini se, toplo mu je – baš tu. Tvoje srce je ostalo u Minsku.

 

Dajana Lazarević



About the Author

Redakcija
Redakcija




Konkursi regiona
 
 

 

UNIVERZITET ”HADŽI ZEKA” PEĆ: Upis studenata i na bosanskom jeziku

Prijemni ispit na bosanskom jeziku će se održati 25. 07. 2018. prema sljedećem rasporedu: Fakultet biznisa 25. 07. 2018 u 09:00 časova i Fakultet za menadžment u turizmu, hotelijerstvu i okoliša 25. 07. 2018. u 12:00 č...
by Redakcija
 

 
 

Refik Bulić: ISPOVIJEST SELIMA SMAJKIĆA, PISARA KADIJE LUKAVIČKOG

Svakoga dana pohodim ovo mjesto, kao da me čudne neke sile njemu privlače. Rijeka je ova postala neodvojiva od mojih misli. Visoka stijena nad rijekom se izdigla, pod njom voda se pjeni, poskakuje, u njoj zrake se lome sunče...
by Redakcija
 

 
 

Dušan Dojčinović: Bajram komšija Miraleme

Dušan Dojčinović     BAJRAM KOŠIJA MIRALEME     Bajram komšija Miraleme Neka ti poslije, posnog ramazana, Kuća uvjek bude, puna djece Ni pusta, ni sama.   Neka ti se odžakom, dim ko’ Bajrak vij...
by Redakcija
 

 

 

Vek od objavljivanja novele „Amerikanka“ Jelene J. Dimitrijević

U Ediciji „Riznica“, dr Ana Stjelja priredila je i objavila novo reizdanje srpske književnice Jelene J. Dimitrijević (1862  ̶  1945)  ̶  novelu „Amerikanka“ i to povodom  jubileja – 100 godina od prvog izdanj...
by Redakcija
 

 
 

Historija Foče : ŠEJHU-L-ISLAM MUSTAFA-EF. BALI-ZADE (BALIĆ)

2006. godine Preporod je objavio članak pod naslovom ”Bošnjaci su imali dva šejhu-l-islama!”. Predstavili su, kod nas, potpuno zaboravljenog Bošnjaka šejhu-l-islama Mustafa-efendiju, sina Sulejmanova, sina Jusufova, Ba...
by Redakcija
 

 




Konkursi regiona