AFORISTIČKE MISLI
Ja u klin, ti u ploču – zavadiše se dvojica stranačkih lokalnih protivnika i nastaviše da loču. Hoće da spoje dve nove godine. U skupštinskom bifeu.
Julije Cezar dobio je nož u leđa, od sina Bruta. – Zar i ti, crni sine, Miladine? – zavapi majka Stradija. Ko će koga, ako neće svoj svoga, kazuje nam i slavna srpska istorija.
Za doček pravoslavne Nove godine predviđa se poledica. Ništa strašno, imali smo i gore privredne klizavice tokom prohujale godine, a o drastičnim padovima da i ne mlatimo praznu skupštinsku slamu.
U novu godinu Stradija ulazi uz božju pomoć: Sv. Petar je već proglasio donatorsku akciju širom nebesa, uz podršku Sv. Ilije, koji će neposlušnima zapretiti grmljavinom, ali, aneksom ugovora, tek u avgustu.
Irvasi (Ev)ropske Unije zabasali po bespuću brdovitog (gr)ebenog Balkana. Srbija očekuje čudo – od poklona! Pardon, od milostinje.
Za politički mamurluk (traje samo dve i pȏ decenije!?), najbolji lek je iskupusani stranački ras(k)ol. Osvešćuje, bar donekle – kupusne p’jane glave.
