Avlija
Portal za kulturu, književnost i društvene teme
Advertisement



Satira

19. Decembra 2014.
 

Đura Šefer Sremac: Pismo Vuku na onome svijetu

More articles by »
Written by: Redakcija
Oznake:

Đura Šefer Sremac

 

 

 

 

 

 

PROSVETNI MUZAR KRAVA

 

Eh, Vuče, Vuče, Evropa tuče

obrazovanje i vaspitanje!

 

Profesor ja sam i  muzar krava,

a imam i dve-tri godine prava!

Ne znam kol’ka je državna taksa

što mi je neovlašćena praksa.

 

Kad krave muzem, državu varam,

nisam notaroš – evriće da stvaram!

Postoji razlika dva zanimanja:

jedno je život, drugo – otimanja!

 

Ne zameri nam, svetski Vuče,

neko nas namerno u ambis vuče!

 

Kod kuće ne učim nijednog đaka,

u čemu onda je „pravnička kvaka“?

Džabe mi naivne glupe čednosti –

u modi su nam tajkunske vrednosti!

 

Ljudi, ko li nam Sudbinom sudi?

Jesmo li normalni, zdravi il’ ludi!?

Pre bi se reklo da smo kreteni…

Život je škola – đaci maleni!

 

Nismo mi, Vuče,  naivci od juče –

nema školu za šta ujesti kuče!

 

Tvoji verni „vučići“

 

 

 

 

А З Б У Ч Н И Ц А

 

А       Ако је ценити по дечјим песмама

 

Б       бити поета и није тешко нешто:

 

В       велелепне речи окитиш римама

 

Г       глас птица претвараш у песмице вешто.

 

Д       Дођу ми у снове птице лакокриле:

 

Ђ       ‒ Ђуро ‒ шапућу ми нежне, цвркутаве –

 

Е        ево нас, песниче, рој речи смо свиле

 

Ж      жедне песме сунца са извора јаве!

 

З        Зором будимо се, жељне бела дана

 

И       и кликтањем звонким дивимо животу.

 

Ј        Јечи до небеса, сунцем обасјана,

 

К       крилата песмица што слави лепоту.

 

Л       Лаковерне ме смо твоје певачице –

 

Љ      љубављу саткамо вечне песмарице.

 

М      Маме нас мириси пролећног буђења

 

Н       нестварне, плаветне зене љубичице –

 

Њ      њине гошће пчеле, с цвета привиђења.

 

О       О, дивно је срцем песму снова ткати

 

П       пити слатки нектар цвета поезије

 

Р       расти к’о у бајци , тајне чудне знати

 

С       срећу откривати коју живот крије!

 

Т       Трајање је тужно без латица песме

 

Ћ       ћутање је ружно – песма нек нас лечи

 

У       у искреност душе сумњати се не сме!

 

Ф       Фраза није: пажња – прејаке су речи

 

Х       хоће да те сможде, сажегну и сатру!

 

Ц       Целим бићем негуј речи бајколике

 

Ч       чувај бисер, драгуљ – говор, вечну ватру!

 

Џ       Џабе, залуд бекство од речи музике –

 

Ш      шала, смех нек буду твог живљењаа слике!

______________________________________________

 

(Из ауторске књиге „У Вуковој ризници речи“)

 

 

 

ТАКО ЈЕ ГОВОРИО ВУК

 (беседа у стиху)

 

 

Питаху Тршићанина Вука:

– Каквијех писмена има азбука?

 

Старина брчине мудро засука

и речи сложи к’о капи кише:

– Непотребнијех кривуља је више

но у гори чарној ’ајдука!

 

– И баба Смиљана се лаћа да пише:

дебело јер, ижица… благо мени!

Тешко уздише док пише и рише

славеносербски, рускоцрквени…

 

Како коме напамет паде,

без словарице преплиће, везе,

већ како стиже и како знаде –

све саме куке, црте и резе.

 

– А зна ли неко да чита, Вуче,

и нађе себи духовна лијека?

 

– Ех, бекавицу ђак сриче, муче…

У десет србијанскијех нахија

једва ћеш писмена наћи човјека!

Од старијих, тешко ко знаде живи!

 

Кад неког питаш за слова, врат криви,

зноји се, мучи од старих писанија:

„Ух, шта ме снађе, куку довјека!

Списатељство ми никако не прија!“

 

 

(Из ауторске књиге „Паника граматика“)

 

 

САТИРА

ВУКОВА БЕКАВИЦА

 

  • И наставници проблејаше по земљи Страдији. Од муке беспаричке.

 

  • Реци ми колико слова ћирилице знаш исправно исписати – и рећи ћу ти колико си искрени родољуб Србије.

 

  • Бекавица беше „Вуков закон“. Данас блеје полуписмене овце, бреее!

 

  • Слава и хвала Солунској браћи, Константину/Ћирилу и Методију! Да нас не описменише, још бисмо били дивљачки номадски народ.

 

  • Вратимо се хијероглифима. Ионако се српски не разумемо.

 

  • Србијо, мајко (не)писмена! Просвета још увек пискара, у ери компјутера – Вуковом кредом по табли!?

 

  • Треба министрима очитати „буквицу“, за вјеке вјекова. Бар да се дохвате – писмености! Бекати, блејати већ знају!

 

  • Шта се дешава са мојом нацијом!? Цела Србија више ни упола не пише – ћирилицом!

 

  • Целог века Вук је војевао битку азбучничку. Данас се у гробу преврће – од неписмењака!

 

  • Учио сам прва слова Ћирилова. Невидљиве силе у европејца ме покрстиле. Сада сам (ев)ропски неписмен.

 

  • Нису овце глупе него политички овнови. Не виде на време кад паметне овчице пребегну, за шаку еврића, на комшијску пашу.

 

  • Нисмо узалуд народ бекаваца. Блејимо деценијама и вековима као овце – учећи азбуку опстанка.

 

  • Књига је извор знања. Ако има жедних.

 

  • Боље да књига почива у миру. Светиња је светиња.

 

  • Ћирилици је одавно одзвонило. Још кад је клепетушу заменило електрично звоно.


About the Author

Redakcija
Redakcija




Konkursi regiona
 
 

 

Predlog za novu-staru zastavu, grb i himnu Crne Gore

S ciljem skretanja pažnje javnosti sa aktuelnih afera koje potresaju političku scenu Crne Gore, ali i dok nije usvojen zakon o zabrani mijenjanja teksta himne, predlažemo da se himna prilagodi svim narodima Crne Gore, tako ...
by Redakcija
0

 
 

Mirza Herco: Bibliotečka tuča

Mirza Herco: BIBLIOTEČKA TUČA Teško stanje u kojem se nalazi naša zemlja sve više navodi njene stanovnike da veliki dio vremena provode u bibliotekama. U svako doba dana one su ispunjene do posljednjeg mjesta i traži se s...
by Redakcija
 

 
 

Marija Juračić: Šugaman

„Punice“, kaže moj zet,“ ovo je jelo jedva jestivo. Papreno, ljuto! Pa zar morate sve svoje  frustracije iskaliti na hrani?“ Kušam jelo i čini mi se da će mi plamen suknuti iz grla, oči i duplja izletjeti, ali k...
by Redakcija
 

 

 

Marija Juričić: Karikuralna reforma

Dobro pazite o čemu pred djecom pričate. Eto, nešto prije nedjeljnog obiteljskog objeda, moj je zet spomenuo kako je moj unuk u zadnjem mjesecu nastave pokvario svoje ocjene i završio razred samo s vrlo dobrim uspjehom. „...
by Redakcija
 

 
Konkursi regiona
 

Marija Juračić: YOU TUBER

Nekoliko tjedana prije završetka nastave moj je desetogodišnji unuk posve prošvikao.  Nije mi jasno, je li malac puknuo od stalnog učenja, ili je genijalac shvatio kako društvo funkcionira. Prestao je učiti. Odlučio je ...
by Redakcija
 

 




Konkursi regiona