Ђура Шефер Сремац: ПРОСВЕТАРСКА ЈАДИКОВКА (ПУЦА ИМ ПРСЛУК)
„Демократији су потребне вође, а не господари.“
(Т. Г. Масарик)
.
* * *
– Имаш ли имало школе, воле?
– И без ње добро вучем, магарче!
– У праву си! У њој се само њаче!
– Њакати си научио и без школе!
* * *
Голе ли су просветарске гране
(кол’ки динар, тол’ка и музика),
мајмуну су доста – две банане,
ван кавеза – идилична слика…
К’о у неким филмовима страве
зграде школске – бајне рушевине!
Гле, фасаде слећу нам на главе!
Биће боље када – сунце сине!
Кустурица у школама има
леп амбијент, дрогерске акције…
Просветарски филм страве да снима
још подршка фали полиције.
С наставом смо у „зони сумрака“,
„црне рупе“ зјапе са екрана –
компјутери и нису за ђака,
опасна је то душевна храна
Дечица нам здрава женска, мушка
ум уздиже и челича тело.
Сви к’о један, к’о запета пушка
вредном речи граде – лењо дело.
Од вредноће пуца им наука,
зора свиће кроз диско-кафиће,
шуму знања крчи лења рука,
иду споро, ал’ стижу – на пиће!
За техником пловимо на весла
а већ језди миленијум трећи…
Можда ће нам знање нови Тесла
васкрснути јер ми смо – највећи!
Историјом филуј главу ђаку
чињенице нису сабље бритке,
песме пој о Краљевићу Марку –
нису битне свакодневне битке.
Кад су наши славни Немањићи
царски јели златним виљушкама,
јевропски су сви „дични“ племићи
черечили месину рукама!
Данас нам је битна дивна ствар:
сваки пети још неписмен није!?
Осмољетку добија на дар
свако ко се под клупом не крије.
Бајно ли нас мајчин језик мучи
за бод један – какве фантастике!
Ех, тестове бубај, грувај, учи
све од петог – четир’ граматике!
Ђаци су нам мале Питагоре,
на квадрате паре (од)узимају…
„Биће горе, имам ноћне море!“ –
кука тата, деца не слушају.
Енглески нам за псовке погодан,
филмска раја за Ускрс би јаја!
А српски је за те ствари плодан –
нисмо ни ми анђели из раја!
Магелане знамо и Колумбе,
сваки кутак Земљице нам мајке…
Може л’ Земља да ротира тумбе!?
Деци нашој открића су бајке.
Предивна је бајка екскурзија:
на четири точка јуришамо
к’о на трци, баш нам вожња прија,
превознику задњи динар дамо.
Биолози, баш сте у предности –
оглед с дрогом имате у пракси!
Мајмунске су на цени вредности!
О, Дарвине, знање ти је макси!
Кога шика та „мртва“ физика!?
Тесла нам се преврће у гробу…
На папиру „сија“ електрика,
ђак би хтео бар – атомску пробу!
Дивимо се валцеру Штрауса
и Дунаву мрљаву, о чуда!
Без клавира школица нам куса,
а без диска – музика нам луда!
За хемију где су епрувете,
требају нам паре, чуј, Европо!?
Већ и Србин иглом „ваја“ дете,
без еврића грдно ли је проп’о!
Ликовњачке теме су нам сјајне,
конкурс тражи: „Треба нам још крви!“
Ђачић слика аквареле бајне –
крвожедне да би био – први!
– Један-два, један-два… –
лењо ногом ступам ја!
Шта ће сала, справе, козлић,
боље прија рибљи котлић!
Истина је врло стара:
за физичко нема пара!
На свашта се паре крчме
док нам ђаци криве кичме!
* * *
Реформа нам запржила чорбу,
Европа нам мозгове покрала,
па ти води сиротињску борбу –
међ „паметним“ легло је будала.
Узимају нам десет-два’ест посто
да бисмо, ваљда, сазнали ко смо!?
Ништа не мари, стигло је време
вековна знања да – занеме!
Опа-цупа, опа-цупа! –
шта ће деци школска клупа!?
Пријаће атомска супа,
све је ближа „црна рупа“!
Песма ова расте као квасац,
просветар је постао баш прасац.
Свашта му баце у празни валог,
он се теши: остаће бар – талог!
* * *
Просветари, жилава створења,
издржите историје бреме!
Загробно светлеће остварења
у атомско неко „срећно“ време!
Памтиће вас унуци унука –
по камену, у част знања жртви.
И рећи ће:„Баш су срећни, мртви!“
Коме пуца прслук због наука!?
__________________________________________________________________
(Из ауторске књиге „К’о сатаром сатире ме сатира“, Градска библиотека Рума, Библиотека Завичајни писци)
PS – Moram da objasnim metaforu u podnaslovu Puca im prsluk. Vrlo je snažnog značenja u našem sremačkom kraju – da izvinite: zaboli ih… za prosvetu (onih tamo gore…). Inače, ovde se koristi prsluk kao gornji deo odeće preko košulje.
A u mojoj knjizi poezije – Kolevka sremskog paora, ja dajem rečnik na kraju knjige, sa preko stotinu reči arhaizama, kako bih sačuvao to sremačko jezičko blago za potonje generacije.
Moja knjiga К’о satarom satire me satira, iz koje pozajmljujem ovu podužu pesmu u celini, bila je dobro primljena u javnosti još pre par godina (godinu nećemo navoditi) što govori da situacija u prosveti nije ništa bolja od tada do danas. Dakle, univerzalna tema, nažalost.
