Avlija
Portal za kulturu, književnost i društvene teme
Advertisement



Satira

29. Januara 2015.
 

Dušan Dojčinović: Vuk Stefanović Karadžić po drugi put među Srbima

More articles by »
Written by: Redakcija
Oznake:

Otvaraju se vrata autobusa u Beogradu na liniji Voždovac.

– De… de, de, pomozi dedici, da se popne!?

Devojčica sa crvenom kapuljačom na glavi: -Zašto su ti tako zaleđeni brkovi Vuče Karadžiću!?

– Od mraza, dete moje, da ih bolje, zasučem. Ja, ja, ja.

– A, zašto su ti tako velike oči!?

– Da bolje vidim, ne znam gde da platim kočijašu za tovar iz Beča?

Odjednom mu dobacuje devojka u bus-u: ,,Matori, šlogiraj mi pantljičaru! (Žargonski, poništi mi kartu).

– Vuče Karadžiću, pa ti nemaš autobusku kartu!?

– Kakvu kartu? Ne poznajem oosim geografsku kartu Austro-Ugarske. Misliš na globus, šćeri?

– Hm… Ništa dekice. Neće valjda kontrola? Gde silazite, Vuče?

– Ovde, vala, Voždovac! Stigao sam! ?Vrata autobusa se otvaraju i za par sekundi zatvaraju.

-,,Speed food!? – Imate li janjetine ćeri?

– Giros Vam je deset metara naniže! – brecnu mu se balavica. – Sledeći!

Brka se po džepovima, nešto sitnine austrijskog novca od apanaže. Staje taksista. Prepoznaje ga.

-Vuče, častim Vas, ja sam apsolvirao na epskoj književnosti na Filološkom. Vozim Vas za dž.

– Za dž?

– Za džabe.

– Eto šta nam je od Turaka ostalo!? Za džabe!?

– Dokle ćeš Vuče? Je l’ tu do Konja?

– A kakvog konja osim konja Crnog Djorđija.

– Knez Mihajla. Tako žargonski kažemo!?

– Kod Konja! Do konja! Do konja? Uh jbt. Bez psovki ne možemo pa to ti je.

– Uh, – uzdahnu i Vuk Karadžić. – Srpska posla, jašta srpska posla, ja, ja, ja! Malo da protegnem noge kroz tu Knez Mihajlovu.

Osvrće se Vuk Karadžić, stavlja one cvikere okrugle, poput dvogleda. Sve latinica, nigde nema ni ć od ćirilice!?

– Ja, ja, ja, kaurin je veći dušman od Srbina!? Ili je Srbin veći dušman sebi no meni!? La..! Mo…! C, c, c, sve latinica do latinice, Latini vas dabogda!? Vuci!? Da, nisam kovao azbuku i čuvao je u njedrima kao Sveto Pismo od jeresi… I tako u čudu, pokida sve sa sebe, i košulju, pade na pločnik. Dok pritrčaše i pozvaše hitnu pomoć, on iščeze! Osta mu samo štula, fes, nekakva torbica od kože, artija sa perom, i mastilo. Nekakva bilježnica i one naočare za vid, koje je turao do pola nosa, kad se čudom čudio, šta, Srbi učiniše od ćirilice.



About the Author

Redakcija
Redakcija




Konkursi regiona
 
 

 

Predlog za novu-staru zastavu, grb i himnu Crne Gore

S ciljem skretanja pažnje javnosti sa aktuelnih afera koje potresaju političku scenu Crne Gore, ali i dok nije usvojen zakon o zabrani mijenjanja teksta himne, predlažemo da se himna prilagodi svim narodima Crne Gore, tako ...
by Redakcija
0

 
 

Mirza Herco: Bibliotečka tuča

Mirza Herco: BIBLIOTEČKA TUČA Teško stanje u kojem se nalazi naša zemlja sve više navodi njene stanovnike da veliki dio vremena provode u bibliotekama. U svako doba dana one su ispunjene do posljednjeg mjesta i traži se s...
by Redakcija
 

 
 

Željko Jovanović: Reč-dve o lošem položaju žena

Željko Jovanović   REČ-DVE O LOŠEM POLOŽAJU ŽENA   Majka je jednog dana zamolila oca da ubije muvu koja je glasno kružila oko trpezarijskog stola, na šta je otac rekao da nema potrebe s obzirom da će se njen ...
by Redakcija
 

 

 

Marija Juričić: Karikuralna reforma

Dobro pazite o čemu pred djecom pričate. Eto, nešto prije nedjeljnog obiteljskog objeda, moj je zet spomenuo kako je moj unuk u zadnjem mjesecu nastave pokvario svoje ocjene i završio razred samo s vrlo dobrim uspjehom. „...
by Redakcija
 

 
Konkursi regiona
 

Marija Juračić: YOU TUBER

Nekoliko tjedana prije završetka nastave moj je desetogodišnji unuk posve prošvikao.  Nije mi jasno, je li malac puknuo od stalnog učenja, ili je genijalac shvatio kako društvo funkcionira. Prestao je učiti. Odlučio je ...
by Redakcija
 

 




Konkursi regiona