REPIGRAMI – HLEB NАŠ NASUŠNI
Pošto se prosveta Srbadije (ne Srbije!) grčevito bori za koricu hleba svog nasušnog, saterana u guvno svoje “proklete avlije” (zadnji deo svog sirotinjskog imanja), želim se obratiti poetski, svojim originalnim (h)umorno-satiričnim (r)epigramima, svim slobodoumnim ljudima. Pasji vrtirep dovoljno govori da smo mi, potcenjeni prosvetari, prinuđeni lajati i kevtati kao sremački pulin toliko glasno kako bi naš kočičevski vapaj o teškoj nepravdi stigao čak do zvezda. Oprostite na slobodi izražavanja naših gotovo molitvenih misli upućenih, ne ministru, nego vlastitoj Sudbini, za koju niko u zemlji Stradiji nema odavno ni njuha ni sluha.
Srdačan pozdrav, Đura od Srema
HLEB NAŠ NASUŠNI
* * *
Preko hleba tražimo pogaču
a bez para – oči nam iskaču.
Od penzije samo ružni glasi
spremaju se štrajkova talasi.
Šta nam vredi i žetva uspešna
bez para je raja neutešna.
Nekada smo bar imali proje
splačinama sad nam sudbu kroje.
Šta će meni bajata bureka
kad me friška „pica“ stalno čeka!?
Proglasiše da je hrana pivo –
i pokojnik u njemu uživ’o!?
Slaba šunka u prasca gedžava
a žena mi podebela, strava!
Nemam ’leba, nemam ni pogače
a sve sanjam narodne kolače!
* * *
Malo nam je svetskih ludorija
tuđa kora hleba – nama prija (!?).
Medicino, nauku ti tvoju
što isprazni bolnu kesu moju!?
Doktori su čudne neke vreće
često bušne kada su – najveće.
I doktori nauka su bića
za diplomu sipaju – evrića!
Obrazovno nam je nisko stanje
„bele kuge“ nam je loše sranje.
Pusti, ćale, da ga drmnem rudom
ništa nema kad se sudiš sudom!
Nekada se znalo ko ubada
a ko žanje plod jalova rada.
Taj je doca na dobrome glasu
lečio je i pokojnog Spasu.
Političke vode pune uši –
svi nas peru, a niko ne suši!
Istorija najveća je laža –
čovečanstva najgora blamaža!
Kad je čaša puna bolnih jada
naš čovek se – budućnosti nada!
* * *
Nadanje je majka nam opstanka
mnogo mraka, a malo uranka!
Kad je Zemlja puna prljavštine
Domovina teško će da sine!
Slušaj, sine, samo glas svog uma
svet je davno ost’o bez razuma!
O, Gospode, imaš li rešenja:
preživeti – jedina nam htenja!
Vanzemaljci kad nam budu gosti
samo će nam oglodati kosti!
Zašto da se sekiraju ljudi
budućnost im – Ništavilo nudi!
U Stradiji ima prava reda –
kroz izloge raja robu gleda.
Politici mržnje puna glava –
to ne opra ni Dunav ni Sava!
Nema više na planeti reda
u kosmosu kako tek izgleda!?
Šta će reći pokoljenja naša:
„Zemlja, deco, davno beše vaša!“
