Avlija
Portal za kulturu, književnost i društvene teme
Advertisement



Sjećanja

26. Marta 2020.

Preminuo književnik Đura Šefer Sremac (1950-2020)

More articles by »
Written by: Redakcija
Oznake: ,

Књижевник Ђура Шефер Сремац (12. 02. 1950, Рума – 04. 02. 2020, Рума), професор југословенских књижевности, објавио је следећа дела:
„Титов венац сонета“ (1982), родољубива поема, Нови Сад; „Звезданењиве“ (1987), озбиљна поезија, Сремска Митровица; „Тамбурица, коло и песма румских Брежана“ (1994), монографија ХКПД-а „МатијаГубец“, Рума; „Досетљиве доситејке“ I, II (1995, 2003), басне у стиху, Нови Сад – Рума; „У Вуковој ризници речи“ (2002), азбука у стиху, Рума; „Колевка сремског паора“ (2005), озбиљна поезија, Рума; „Пикали смо лопте крпењаче“ (2007), поезија за децу, Рума;„К’о сатаром сатиреме сатира“ (2008), афоризми и сатирична поезија, Рума; „Паника граматика“ (2009), поезија за децу, Рума; „Лабудов пев“ (2009), сонетни венац (љубавна поезија), Рума;„Сремачки шеретлуци“, збирка прича хумора и сатире, I Е-издање, DHIRA, Кüsnаcht, Schweiz, 2011.
„Бећарасти сремачки (р)епиграми“, хумор и сатира, Градска библиотека „Атанасије Стојковић“, Рума 2016.

Добитник је више награда и признања: ДИПЛОМА за родољубиву поезију, Републичка смотра поезије за децу и омладину, Београд 1982; „НАЈ НАЈОСМЕХ 2000“, Лазаревац; КЊИЖЕВНА НАГРАДА „Војислав Илић Млађи 2005“, Жабари; НИУ „Наша реч 2005“ (трећа награда, сатирична прича), Лесковац; „БЕЛО ПЕРО 2006“ (поезијаи проза), Житиште; ПЛАВА ПОВЕЉА (2005), АМФОРА и „ЗЛАТНА ПОВЕЉА“ (родољубива песма) − Панонски галеб XX, 2009, Суботица-Палић; „КУЦУРСКИ КЛИП 2009“, ПРВА НАГРАДА, Куцура – Врбас; „DIOGENIS 2009“ (трећа награда, сатирична прича) „DIOGENIS 2010“, ПРВА НАГРАДА, сатира, Сарајево; „Кочићевим сатиричним пером 2010“, Челарево (трећа награда); ДИПЛОМА „Сатира је алтернатива безумљу“, II МЈЕСТО за најбољу пјесму на конкурсу ПРВЕ САТИРИЧНЕ ПОЗОРНИЦЕ МаксМинус, Сарајево, БиХ, 2010; „ЗЛАТНИ АФОРИЗАМ 2010“ (и укупни победник фестивала), Мркоњић Град; „ПЛАКЕТА СИМА ЦУЦИЋ 2010“ (књига поезије за децу „ПАНИКА ГРАМАТИКА“), Ново Милошево; ДРУГА НАГРАДА за СЦИ&ФИ афоризам 2010, Удружење грађана научне фантастике, Нови Београд; ПОЗЛАЋЕНИ АФОРИЗАМ 2011. и НАЈЗАСТУПЉЕНИЈИ АУТОР, Мркоњић Град; ПРВА НАГРАДА, међународни конкурс „ЕКОЛОШКИ АФОРИЗМИ“, Врбас, 2011; ШИПАК ГОДИНЕ (трећа награда за причу), Београд, 2011.
НАЈДУХОВИТИЈИ АУТОР 2011, Лига духовитих, Београд 2012; ПРВА НАГРАДА – САТИРИКУС 1. РЕДА, Мркоњић Град, 2012. и 2013; ЛАУРЕАТ међународног фестивала хумора и сатире „КУЦУРСКИ КЛИП“ 2009, 2012, 2013, 2014, Куцура, Врбас;
ПОХВАЛА за причу „Кад на дуду роди грожђе“, Четврти међународни књижевни конкурс „Драган Жигић“ 2012, Београд, УСКОР (Удружење српских књижевника у отаџбини и расејању); ПОХВАЛА за епиграме, на истом конкурсу 2013; НАЈЉЕПША ЉУБАВНА ПЈЕСМА И ЦИКЛУС ПЈЕСАМА на 13. конкурсу љубавне поезије „Љубави, чежњом те зовем“, Мркоњић Град 2014; TРЕЋА НАГРАДА за сатиричну причу, конкурс Авлија, Рожаје 2015; ПРВА НАГРАДА „КУЦУРСКИ КЛИП 2015“ (еколошка тема).
КЊИЖЕВНА НАГРАДА „Клуба умјетничких душа“, Мркоњић Град 2016, за циклус песама, XV Конкурс љубавне пјесме над пјесмама. ДИПЛОМА – Сатирикус I реда, XV jавни конкурс хумора и сатире, Мркоњић Град 2016.

Заступљен у антологијама, лексиконима и зборницима поезије, прозе и афористике: Рале Нишавић: „Невенова антологија савременог српског песништва за децу и одрасле“, Нови Сад, 2005; Милутин Ђуричковић: „Коло пријатеља“, антологија поезије за децу и младе, Београд, 2007; Селимир Милосављевић: „Непролазни“, песници српске књижевности кроз векове, Јагодина, 2008; Перо Зубац: „Кад срце за светлуца“, АНТОЛОГИЈА новијег српског песништва за децу и младе, Рума, 2009; ЛЕКСИКОН ПИСАЦА ПРОСВЕТНИХ РАДНИКА, I, II , Београд, 2001, 2002 – М.Д. Игњатовић и М.К.Трнавац; ИСТОРИЈА СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ ЗА ДЕЦУ – проф. др Тихомир Петровић, Врање 2001, Нови Сад 2008; Павле Поповић: АФОРИЗМИ I, II, III, IV – међународни ЗБОРНИЦИ АФОРИЗАМА, Кüsnаcht, Schweiz, Сарајево – Крушевац, 2011.
Зборници: Књижевни клуб “ЗЛАТНО ПЕРО“ Књажевац, ГАРАВИ СОКАК, XXIII и XXIV међународни сусрет песника, Инђија 2012, 2013. и 2015.; Књижевни клуб КУД „КАРАЏИЋ“, Лозница: 33. ВУКОВИ ЛАСТАРИ, Лозница 2012; Зборник радова ЧЕГАРСКЕ ЗОРЕ, УП „ЧЕГАР“ Ниш 2012; Алманах афористичара АФОТЕКА, књ. 1, Параћин 2012; АФИРМАТОР, Зборник радова бр. 1, Младеновац 2013; НАЈКРАЋЕ ПРИЧЕ 2012, Савремена књижевност, књ. 147, Алма Београд, 2013. и 2015.

Био је сарадник више листова и часописа у земљи и иностранству:
Шипак – Београд (од бр. 1, година Прва, април 2011.) Носорог – Бања Лука (стални сарадник), Поета – Београд, Балканске зоре – Нова Варош, Сремске новине Сремска Митровица, Aфоризам – ЈЕЖ (УБССЈ), Београд, Афирматор, Београд, Часопис Сретања и УП Чегар – Ниш, Авлија, Рожаје, Црна Гора, Суштина поетике, књижени часопис и др.
Био је аутор сатиричних колумни часописа ШИПАК: „Књига је светиња, а светиња се не дира“, „Тако народ каже“; СИРМИУМИНФО – „Књига наша насушна“.

Почасни члан je Књижевног – Иродалмиклуба и сарадник листа Сунцокрет, Суботица-Палић; редован члан ХКПД „Матија Губец“ Рума (oд 1989); члан Удружења за заштиту ћирилице, Нови Сад; члан Удружења писаца Чегар, Ниш; сарадник и члан Секције балканских сатиричара Србије ЈЕЖ (УБССЈ), Београд.
Ђура Шефер живи у родној Руми.

 

Ђура Шефер Сремац

АКРОСТИХ ВЕЧНОЈ ЉУБАВИ

Молим песме музу љубав да подари
Илузији тајне, танане копрене.
Рањеник сам зена, добују дамари,
Ја, син Земље, грешник пред тајанством Жене.

Аморовом крвљу спомен чежњи ткаћу,
Невиности бола, од Еве прамајке,
И срећом и патњом време зауздаћу,
Шапатом љубави у част Жене, Мајке.

Ехо гена жудње овековечити
Финим акордима уздаха ватрени’…
Ех, да ли ћу песму вечну заискрити!?

Радостан пев птица нека ми се јави!
Крунишем ти венцем рима поглед снени –
Именујем Теби сонете љубави!

* * *
Одјездиће тајна до последњег суда,
До рујних смираја животна свршетка.
Ђерам с клатном судбе вечна је пресуда,
Шумор јабланова – трајање почетка.

Воде мутне теку, брзаци бујају,
Ех, руке дрхтаве кô усахле гране
Чаробне јесени, хрле к загрљају
Наших унучица нежних као лане.

Акорди младости, замрлих минута,
Љубав залуд буде да нам јача снагу,
Увенула страст у заборав одлута…

Бића наших срца засјала, при крају,
Анђеоским миром, на судбине прагу…
Вечна нек мре Љубаву заблуде Рају.

 

 

РОМЕОВСКА ЉУБАВ
(Пољубац цвета зевалице)

Смеђокоси младић срећно је носио на неразвијеним плећима заљубљеничких седамнаест пролећа. Мислио је занесено да ће сваког израњања руменог диска безбрижно полетати у загрљај небеским плавинама, толико осећаше неку силну, дотле њему непознату снагу што будила се из неистражених дубина устрепталог бића.
Није ни чудно – Она беше извор његових ненаданих треперења. Она разбуктавала, у сенци процвале зове, дотле непробуђену енергију младости. Имала је искричаве зенице боје зрелих кестенова! Трешњолике усне њене вајаху најскладнију мелодију коју је невини младић икада дотле слушао и за коју је раније начуо да је могућа само у нестварном свету. Можда тамо негде иза тајанстава дуге јер у бајке никада веровао није.
Не беше му битно што је још одвећ млада; тек је пупело њено невино, најневиније четрнаесто пролеће. Не жељаше већ у корену спутавати раст нејаке биљчице коју први пут осунчаваше ново, њено унутарње сунце. Из дана у дан постајаше све свеснији како лагано тоне, драговољно, без опирања, у вртлог без дна, без повратка. И беше као опчињен…
Кажу: тако се рађа Љубав. Њено величанство, царица звана Љубав која уз помоћ невидљивих нити сунчане харфе чврсто управља одрвенелим покретима удова у присуству његове мале успијуше. Као замађијане, руке извршавају наредбу најдражих му мисли: додирнути те топле нежне прстиће и надати се да ће они прихватити, без неповерења, са трунком загонетног стида, његов знатижељни додир.Хоће ли, потом, он постати само заљубљеник у саму успомену на доживљени испреплетени загрљај прстију – о томе марио није; чак беше му драго непознато ново осећање које ће од тога тренутка, часа и дана, управљати његовим садашњим и будућим трајањем…
(А највећа незнана владарка људског рода – царица Љубав – живи, нажалост, само у безвременом трајању лептировог лета. Но, то људско наивно, двоножно биће, ипак и даље погубно срља на само дно провалије зване – Живот тренутка. И пријатно му срцу док дрхтуљи сваки нерв, а не зна ни зашто ни због чега – за цену властите жртве не пита.)
…Снови презаљубљена младића, од тог судбоносног немуштог говора прстију, бејаху оживљени јавом. Његов свет доби, бар му се тако чињаше, чвршће контуре облика и боја које инстиктивно, без његове воље, изнедрише значајну мисао: сањарити, чезнути, волети… Нека нова снага дотле неосмишљеног осећања беше кадра да од њега, голобрадог момчића, наивка гимназијалца, заљубљеног у музику Битлса – начини краљевића или просјака; безнадежног патника, заробљеног мрежама царице Љубави, или храброг освајача тајанствене тврђаве која се зове – Њене Очи.
И изнедри се, незнано откуда, његова ромеовска љубав.

* * *

OТеби опет сањарих.Стапају ми се у пробуђеним сличицама минути са нашег првог „виђења“,што нас понесе као захваћене бујицом у вирове неизвесности живљења.
И што се више трудим заронити у прохујалу лепоту тренутка, у магновења наших првих поигравања уснама – све снажније ми измичу сличице толико драгих детаља. Шапутасмо (бесмо тако слатко наивни!) најлепше, најзаносније речи о љубави док сумрак падаше по крунастим цветовима зовиног кишобрана. Где ли тада беху завејани, у слуђеним мислима, они чувени Шекспирови драгуљиљубави, које Ромео гугуташе малолетној лепотици Јулији (а и шта би нам значили кад нигде не беше балкона са ружицама)? Можда зато што бесмо затечени рађањем нама чудесног осећања на граници светова. Или бесмо недозрели као плод ране јабуке, са дрвета едемског, тог забрањеног воћа што мамише нас неодољивом генетском снагом својом?
Ми, Јулијо мојe младости бесповратне, бесмо дошли до сазнања да нам дрхтаве невине струне чежње нестрпљиво очекују да буду што пре затитране чаробним штапићем у руци само наше Царице Љубави. Отуда тај унутарњи немир, па и потајни страх пред неизвесношћу Судбине, искрише наше зенице заљубљене. И Твоје скретање погледа када си као срна плашљива, тобоже избегавала моје сладострасне загрљаје…

* * *

Колико ме силно, још и данас, свег обузимају пипци медузе Љубави. Надражују ми они чула и буде слатку језу, узбуркану незнаном стидњом коју зрачише лепота кестенова Твојих очију, Јулијо! Желим, волим призивати из сећања дрхтаје твојих још недозрелих дојколиких пуцади, при мојим богобојажљивим додирима уснама. Не знадосмо довољно праву улогу напућених усница спојених у „сусрет највећи на свету“. Чинисмо оно што нам пријатно беше у тренуцима немуштих треперења среће коју одрасли зову тако немаштовитим изразом – љубавна заслепљеност. Знали смо, додуше, из петпарачких љубавних романа да су за прави љубавни састанак пожељни сребрна месечина и жмиркаве звездице, али нама таква срцепарајућа атмосфера потребна не беше. Зачарани сумраком, дуго у ноћ испијасмо чаше љубави док мазисмо се шапатима, заштићени од тамног, досадног света.
И беше нам лепо, беше нам топло у затитралим дубинама душе.
Ничу ми из сећања властите речи које ти шапутах при ушној шкољци док објашњавах значење „зеваличиног пољупца“. Ти смејаше се звонким невиним смехом мом необичном поређењу док сам ти цвркутао бесмислице о магичном рађању љубави између пчеле и цвета „зевалице“. Драговољно се као чудом отвара тај тајанствени цветак, при додиру пчелине рилице, сисаљке, којом она као добра вила, наредбом свог генетског кôда, мора да га опраши. Неуморна радилица пчела љуби ли љуби тучак Живота да би он крунисао касније, обострану љубав ванвременску, тамнозеленом чауром; у њој љубоморно скрива, чува драгоцене Божије семенке, неопходне за рађање Живота новога, када се створе услови земаљски – пролећни пољупци небеског владара, Сунца.
Твоје купинасте напућене усне што и нехотице мамише на додире – беху сладострасне латице спремне на „зеваличин пољубац“. Ти девица си у раљама мојих додира Живота или Смрти, уклета богомољка, чију снагу смртоносне сисаљке тада још слутио нисам.Сунчане ти струне из зеница беху задојене дамарима страсне чежње што нас мамише у замку дотле недоживљене врелине. Раја или Пакла?

* * *

Немој ми бежати из сећања и мрвити латице својих пољубаца, подата моја „зевалице“. Ја бејах Ромео твој, у ноћи обгрљеној опојним мирисима цветова невесте зове. Ти удисаше уздрхталим пупољцима груди лепоту наше Ноћи откровења. Како си само била нежно предата додиру пчелиње жаоке! И омамљена беше, Јулијо из ноћи дотле несањаних, нектаром медне страсти!…Сваког рађања пролећа затитра у грудима струна харфе прохујалости, када невине зовине пахуљасте звездице понуде заштиту, својим раскошним кишобраном сећања, медоносним пчелама. Зар то не беше и заштита љубави нашој, никада до краја оствареној?Данас онемоћала старост душу греје опојним дахом кокичастих цветних лептирица зове. Време не лечи ране младости, само их још дубље, болније, бесповратно урезује у ум немушти, у душу беспомоћног заморчета свемира, наивног бића људског. Човека.



About the Author

Redakcija
Redakcija





Konkursi regiona
 
 

 

Nova stihozbirka Lene Ruth Stefanović ”Izvinite, mislim da umirem”

NOVA ZBIRKA POEZIJE LENE RUTH STEFANOVIĆ   ,,IZVINITE, MISLIM DA UMIREM”   Piše: Božidar Proročić   Lena Ruth Stefanović predstavlja jednu od najsuptilnjih savremenih crnogorskih književnica koja i kroz ...
by Redakcija
0

 
 

Novi roman Ivana Sokača ”Zvona i zvonari”

ZVONA I ZVONARI Ivan Sokač   Žanrovi: Domaći pisci, roman   Izdavač: Alma Broj strana: 323 Pismo: Latinica Povez: Mek Format: 21 cm (A5) Godina izdanja: 2020.       Ivan Sokač: ZVONA I ZVONARI Opis:  ...
by Redakcija
0

 
 

Rezultati konkursa RUH za najljepšu pjesmu inspirisanu Ramazanom

Bošnjačko društvo RUH je uspješno privelo kraju konkurs za najljepšu pjesmu, inspirisanu mjesecom Ramazanom. Pristigao je veliki broj pjesama iz mnogobrojnih krajeva naše lijepe Bosne, Hrvatske, Sandžaka (Srbije i Crne G...
by Redakcija
0

 

 

Objavljeno izdanje pesme Maje Herman Sekulić ”Ljubav u vreme korone”

Udruženje za promociju kulturne raznolikosti „Alia Mundi“ objavilo je specijalno izdanje pesme Maje Herman Sekulić pod naslovom „Ljubav u vreme korone“ koja je objavljena na 24 jezika, a u okviru projekta „Pesma koj...
by Redakcija
0

 
Konkursi regiona
 

Marija Juračić: Afektivna uloga riječi u pjesničkom izrazu

Afektivna uloga riječi u pjesničkom izrazu   Prije nekog vremena raspravljala sam s prijateljem, pjesnikom, o značenju riječi fanatik. Odnosila se na knjigu Amosa Oza „Kako izliječiti fanatika“. Prijatelj, sociolo...
by Redakcija
0

 




Konkursi regiona

0 Comments


Be the first to comment!


Komentariši

Vaša email adresa neće biti objavljivana. Neophodna polja su označena sa *


Konkursi regiona