Avlija
Portal za kulturu, književnost i društvene teme
Advertisement



Srbija

21. Aprila 2014.
 

Branko Ječmenica: Upaljač

More articles by »
Written by: Redakcija
Oznake:

Човек Који Има Новац седео је у челу веома дугачког стола. Са његове леве и десне стране у немој тишини седели су сви они који су дошли на разговор за посао. Мултинацинална Компанија Човека Који Има Новац која је је пословала у  већини држава света и дубоко задирала у њихове привредне и политичке активности била је једна од неколицине намоћнијих на свету. Расписан је конкурс за Људе Са Визијом који ће радити у њој као рекламни менаџери и дизајнери нових производа како би јој помогли да поврати пољуљано поверење на тржишту. Уговор се потписује на три месеца и очекује се да већ тада буду приметни резултати визије коју ће будући запослени донети са собом.

У сали је тишина док Човек Који Има Новац ово прича. Они што седе са обе стране дугачког стола представљају водеће дизајнере, менаџере и стручњаке за маркетинг. Сви су дошли као представници фирми у којима раде. Сви носе одела и кравате и изгледају као озбиљни пословни људи. Међу њима се посебно истиче Човек Који Има Знање И Искуство. Он је најпознатији и најбољи у свом послу.

Сви су строги и тмурни. Сала је раскошно опремљена али је амбијент у њој хладан. Напољу је топао сунчан дан са благим, успављујућим ветром. Насупрот томе, прозори на сали су затворени да ништа не би ометало размишљање ових људи превише озбиљних за живот.

Сви пуше. Над њима се згуснули облаци дима и светлост сунца не допире до њихових лица. Испред сваког стоји пепељара, чаша воде и папир у чијем заглављу је лого Компаније.

У дну стола, последњи и некако издвојен од осталих, столице мало више повучене од првог до себе, седи Младић Са Идејом. Његова столица одудара од правилног размака који влада између осталих и мало је закошена у односу на сам сто, уместо да буде тачно паралелна са њим. Преко пута њега не седи нико тако да нема у кога празно да зури. Он је тек завршио архитектуру и није запослен.

Ово је крајње неконвенционалан разговор за посао. Од кандидата се тражи да на лицу места представе по једну идеју, скицу бар коју би Компанија Човека Који Има Новац могла да искористи. И захтева се да се то уради на лицу места како би се стекао увид у динамочност, маштовитост и способност за рад под притиском. Одређена је пауза од десет минута колико имају да размисле и презентују своју идеју.

Испред сале Човек Који Има Знање И Искуство не оклева и не губи време. Објашњавајући колико је захтеван и напоран рад у једној таквој Компанији он тражи од свих присутних да се запитају јесу ли томе дорасли, будући да долазе из много мањих фирми него што је његова. Док то говори он вади чековну књижицу и исписује гомилу чекова са позамашним износима присутнима, под условом да каде се врате унутра једноставно ништа не кажу и не ураде. Тако ће он бити једини преостали кандидат и тиме сигурно примљен.

Док кандидати стварају гужву око њега, узвикујући своје име и грабећи се за чекове, Младић Са Идејом замишљено гледа на улицу пуну безбрижних људи који и не слуте какви предатори и какве звери се налазе у зградама које их окружују.

Он није узео чек.

Пауза је прошла и сви кандидати седе унутра. Док пролази поред њих и иде ка зачељу стола, Човек Који Има Новац опажа да су њихови листићи празни. Његова потрага за јединственим начином размишљања изгледа да није уродила плодом. Он је превише искусан да не би схватио шта се догодило. Прелетевши само једним погледом преко Човека Који Има Знање И Искуство и осталих кандидата, схвата однос надређеног и потчињених, поробљених, и улогу коју је новац одиграо у свему томе. А то је управо оно од чега је покушао да побегне, оно што квари и уназађује односе које је желео да унапреди и визију коју је желео да изгради. Никада компанију није видео искључиво као извор зараде, већ као живи продужетак самога себе. Нешто чему је сада била потребна помоћ. Вади из џепа упаљач и цигару и покушава да је упали. Али његов упаљач из неколико покушаја не успева да произведе пламен. Кашљуцајући слабе варнице његов кремен се гасио. Тако се и он осећао. Слабо и истрошено. Без пламена и снаге у себи.

У сали влада мук док један од најмоћнијих људи на свету бива немоћан пред тако безазленом ствари. А онда са краја стола устаје Младић Који Има Идеју. Он долази до Човека Који Има Новац, носећи у руци свој папир, стаје, наслања папир на зид, вади из џепа изгравирани сјајни упаљач и притиска га уз папир, тако да се види лого Компаније, гласно изговарајући: НЕСТАЛО ВАМ ЈЕ ВАТРЕ? КУПИТЕ УПАЉАЧ. Затим му прилази и из једног покушаја ослобађа чист, густ и непоколебљив пламен. Сва дрскост и безобзирност његовог поступка претварају се у сву смелост и једноставност његове неприкосновене Идеје. Док се немо гледају, између њихових спрегнутих погледа гради се челични мост. То је оно што је требало Човеки Који Има Новац, тај пламен, та енергија, тај живот.

Једним покретом руке он даје знак свим осталим кандидатима да напусте салу и да је разговор завршен. Не смејући чак ни да негодују, они одлазе и враћају се својим свакодневним пословима.

А Човек Који Има Новац и Младић Који Има Идеју остају да заједно раде на остваривању величанствених Визија и Идеја.

 

 

 Бранко Јечменица

Бранко Јечменица

Бранко Јечменица, рођен 1989. године у Ваљеву, Србија. Основну школу и Гимназију завршио на Убу. Студент Грађевинског факултету у Београду. Годину дана студирао и Филозофију. Тренутно нема објављену самосталну збирку песама али очекује да ће се то променити у току ове године.

Године2013, на Априлским сусретима, на конкурсу студентског културног центра из Београда скц – реч у простору, дизајнирана и изложена једна његова кратка прича.

На петом међународном фестивалу поезије и кратке приче „Јанош Сивери“ у Новом Саду добио трећу награду у категорији кратке приче до 30 година.

Финалиста 28. фестивала младих песника „Дани поезије“ у Зајечару.

Победник првог литерарног конкурса Заједнице младих писаца из Обреновца у категорији поезија.

Поделио друго место за поезију на 52. Фестивалу културе младих Србије у Књажевцу.

На петом међународном фестивалу поезије и кратке приче „Дуско Трифуновић“ у Новом Саду добио сам трећу награду у категорији кратке приче до 30 година.

Године 2014., добитник дипломе за најсензуалнију љубавну песму и на трећем међународном фестивалу поезије и кратке приче „Павле Поповић“ у Новом Саду добио другу награду у категорији кратке приче до 30 година.

Заступљен у зборницима: Рудничка врела КК ”Момчило Настасијевић”, Горњи милановац; Јутра над Озреном, Сокобања; Гарави сокак ”Мирослав Антић”, Инђија; Изворник КК 21, Смедеревска паланка; Рукописи 36 у издању Дома омладине, Панчево и ”Fanzin” WHFEST

 



About the Author

Redakcija
Redakcija




Konkursi regiona
 
 

 

Emina Jusufović: Stjuardesa

Emina Jusufović   STJUARDESA . Lijepo je, kažu, kada se čovjek probudi rano ujutro pa se onako od srca nasmije. Hem, što je lijepo, a, hem, što je zdravo, kažu. Onako za dušu dobro dođe, pročisti te taj smijeh a d...
by Redakcija
0

 
 

Vlado Jović: Odgoj i higijena ruku obitelji Kulenović

Vlado Jović   ODGOJ I HIGIJENA RUKU OBITELJI KULENOVIĆ   Ademir Kulenović zvani Žmirke nemalo se iznenadio kada je od oca dobio šamarčinu zbog koje ne samo da mu se zamračilo pred očima, već je vidio i sve zv...
by Redakcija
0

 
 

Mirjana Štefanicki Antonić: Procvala samonikla bulka

Mirjana Štefanicki Antonić   PROCVALA SAMONIKLA BULKA     ,,Misli te uvek odvedu do mesta gde ti je srce ostalo.”   Fjodor Mihajlovič Dostojevski     Jutros mi je procvala, samonikla, crvena bulka, u žardinj...
by Redakcija
0

 

 

Beloruska narodna bajka Ivan Prelepi i knez Ladimir

ИВАН ПРЕЛЕПИ И КНЕЗ ЛАДИМИР Белоруска народна бајка   Извор: Златна птица: белоруске народне бајке / приредио и предговор на...
by Redakcija
0

 
Konkursi regiona
 

Diana Gluck: Bosa

Bilo  je to davne 1933/1934. godine kada je mala Bosa pohađala drugi razred osnovne škole. Poticala je iz jedne siromašne porodice. Bila je mala, krhka, zelenkastih očiju, nasmejanog lika, volela je knjigu, bila je dobar ...
by Redakcija
0

 




Konkursi regiona