Душан Дојчиновић
САМО ЈА САМ ПЛАКАО
.
Само ја сам плакао на стихове
које је казивао Радоман Кањевац
песму: ”Улицом Изета Сарајлића…”
Само ја сам плакао,
на стихове…
Госпођа у првом реду је дошла
да је снима, телевизија,
Ивана је после дужег времена
дошла на књижевно вече
ошишана до главе као Шинид О Конор,
Загрлио сам је, рекавши јој: ”Где си ти све ове године?”
Купила је књигу са посветом,
а онда ми је поклонила,
рекла мије у журби:
”Душане бре, треба да се ради!”
Пратио сам је по киши,
Лефтане патике, су ми пропустиле, кишу…
Ивану сам отпратио, до кафане: ”Златно буре”,
није хтела на кафу у ”Intermezzo”, преко пута Гимназије,
рекла је: ”Други пут…”
Други пут, сам је срео, код зграде Окружног Суда,
Нисам јој се јавио, понос ил’ шта је,
Ја на једну, она на другу страну,
Продужих даље…
А био сам заљубљен…
Ивана је са супругом, и бебом,
дошла на причешће на празник, једном
на литургију…
Нисам више заљубљен као пре…
Само ја сам плакао, на стихове,
које је казивао Радоман Кањевац
јер ме је подсетио тог тренутка
на ујака, кога, више, немам!
Istaknuta slika: Pogled kroz magli, FOTO: Dušan Stijović, Berane, Crna Gora
