Kosta Kosovac
VENAC ĆE VAM NAD GLAVOM VREME VITI
Venac će vam nad glavom vreme viti,
I čelo neće biti ptica što ka suncu leti,
Od doskorašnjeg plamena ćete izgoreti,
Ko ukras nosićete glavu što smrt kiti.
Ko pesnik što u prvu strofu krv ugradi,
Tako i slikar na skicu ram udari,
I ono malo žara što se upali,
Sa gađenjem ćete pljunuti.
Nekadašnjeg sebe ćete prezreti,
To smrti pohvala najveća će biti,
Odron ćete korakom završiti,
Ko dobra pesma al’ sa lošom misli.
Jer rikošeti neće kožu probiti,
Nit nad nebom mozeš Sunce razapeti,
Usijanu šipku najlepše je kovati,
Tek žaliti nemoj kad se ohladi.
