Avlija
Portal za kulturu, književnost i društvene teme



Srbija

15. Februara 2018.
 

Milan Jovanović: Bela pčela (Prva nagrada za najbolju priču u regionu za 2017. godinu)

More articles by »
Written by: Redakcija
Oznake: ,

Милан Јовановић

.

БЕЛА ПЧЕЛА

.

Тога, за почетак новембра, необично топлог дана, затекао сам се у дворишту старе, сеоске куће, где се вршило опело преминулом оцу, човека са којим сам делио канцеларију.
Свештеник је појао неразговетно и себи у браду, кад је до мојих чула, допрло некакво брујање. Нисам наслућивао његову природу, али сам био свестан да се интезитет тог звука појачава. Људи су се ускомешали а свештеник је заћутао.
„Бела пчела!“ Први је проговорио седи старац. Тек кад је овај времешни човек, изговорио ову констатацију постао сам свестан да до мојих ушију допире звук пчела у покрету. О пчелама нисам знао баш превише али ми је било познато да слабо јесење сунце, које греје само ако вас дотиче крајем свог снопа, може измамити неку од њих, да у невреме напусти станиште, али да превари читаву заједницу било је готово незамисливо.
„Тај добри човек, рођен је у соби пуној кошница“, из гомиле окупљеног света проговорила је повијена старица. „Те године, када се родио, била је велика студен, па је покојников прадеда, унео кошнице у собу како би их спасао сигурне пропасти. Осетивши да дете долази, његова је мајка, склањајући се од погледа укућана, ушла у ту собу и породила се. Зато су га сељани још као дете прозвали „Белом пчелом“.
„Цео је век провео са њима.“ Поново је наставио старац „А, кад је оно пре двадесетак година настао велики помор, настрадао је и његов пчелињак. Сећам се, седели смо ту под крушком, руком је показао према дрвету, кад се зачуло брујање, као ово данас. Гледао сам, како са неба, долеће рој и усељава се у једну од кошница коју је он после помора уредно припремио, као да је знао да ће до тога доћи. Радовао се као мало дете.“
„Само Богу угодном човеку пчеле долазе“, чуо се нечији глас из масе.
„И мој је деда некад имао пчеле“, јавио се један подгојен младић. „Једне године рој му се дигао из кошнице, и окачио на дрво. Послао је по њега. Са кошницом у рукама стао је испод дрвета, и рекао деди да мотком откачи рој. На себи није имао маску. Био је у кошуљи кратких рукава. Деда је успешно откачио пчеле али су оне уместо у кошницу упало њему у недра. Mислио сам да жив неће претећи. Међутим, он је без панике, отпасао кошуљу, и пчеле, лагано, спустио у кошницу. На телу није имао ни један ујед.“
Тада сам их већ видео, зацрнеле су небо. Неким чудом нисам се уплашио, нити било ко од присутних. Некаква благост је била међу нама. Учинило ми се да су застале изнад одра, оставши изнад његове главе, тек на тренутак, после чега су оделетеле ка истоку.
„Оде са њима и душа Беле пчеле.“ Шапатом је коментарисао старац.
Онда је свештеников глас ранио тишину. Наставио је са опелом. А није ни морао. Све што је требало учиниле су пчеле тим несвакидашњим чином.

.

Милан Јовановић, је рођен 1967. године у Смедеревској Паланци. Школовао се у Кусатку, Смедеревској Паланци и Београду.
На Правном факултету Београдског универзитета дипломирао је 1994. године, а Правосудни испит пред Комисијом Министарства правде Републике Србије положио је 1997. године.
Тренутно са супругом Љубицом и кћеркама Софијом и Мајом живи у Минхену.
Обајвио је романе:
Монах, Чигоја штампа, Београд, 2002
Ратник, Чигоја штампа, Београд, 2003; друго издање Круг, Београд, 2010
Зимовање на приморју, Чигоја штампа, Београд, 2004
Теодора, Инка, Београд, 2005; друго издање Адреса, Нови Сад, 2013
Господар, Чигоја штампа, Београд, 2007
Несаница, Адреса, Нови Сад, 2011
Мало двориште, Адреса, Нови Сад 2012
Стаклена мастионица, Српска књижевна задруга, Београд, 2015
Књига правила, Српска књижевна задруга, Београд, 2017
као и књиге прича:
Гроб на Вучјем долу и друге приче, Медијска књижара Круг, Београд, 2009 и
Гласови прошлости, Српска књижевна задруга, Београд, 2016
Године 2014. у Софији, објављен му је роман Теодора, на бугарском језику.
Прозу је објављивао у више часописа, а заступљен је и у појединим заједничким зборницима.
Добитник је књижевне награде Андра Гавриловић и Златне значке Културно просветне заједнице Србије.



About the Author

Redakcija
Redakcija




Konkursi regiona
 
 

 

Refik Bulić: Začarana rijeka

Jednom davno, tako davno da se i Beranov djed jedva sjeća toga vremena, tiho je tekla rijeka Toplica i pokretala desetak vodenica raspoređenih na nekoliko kilometara riječnog toka. Beranov djed se malo sjeća toga vremena, k...
by Redakcija
 

 
 

Mešino bockanje – aforizmi Mehmeda Meše Delića

*Puno studenata pada na ispitima. Proklete plave koverte… *Ko će kome nego svoj svome da dođe do – DIPLOME! *Omladina je naše najveće bogatstvo. Već nekoliko godina imamo dobar izvoz! *Odem na Zapad – sve mi paš...
by Redakcija
 

 
 

Denis Kožljan: ”Kino Bosna” Zlatka Lukićića

Kako odavno nisam čitala neki dobar i pametan prozni uradak, predstavljen na Digitalnim knjigama, a nešto malo bolje poznavajući autora Zlatka Lukića, odlučih da to ovog puta, bude roman, jedan iz njegove trilogije, naslov...
by Redakcija
 

 

 

Said Šteta: Odraz u očima

Već dugo imam potrebu da ovo  napišem. Nemam ja pravo misli držati u ropstvu. Jok! Ta  ja sam dovoljno rob. Neka! Znam kome robujem i nije mi teško. Samo Uzvišenom Gospodaru. Ahh, i te misli! Đahkad su na gomili složen...
by Redakcija
 

 
 

Ahmet Ademagić: Priča o prezimenu Bošnjak u Rožajama

Ahmet Ademagić   PRIČA O PREZIMENU BOŠNJAK U ROŽAJAMA   Život piše romane. Ljudske su sudbine nepredvidljive. Ovo je priča  jednoj takvoj ljudskoj sudbini. Ovo je priča o majčinom djedu a mome pradjedu. U Gl...
by Redakcija
 

 




Konkursi regiona