Avlija
Portal za kulturu, književnost i društvene teme



Srbija

30. Avgusta 2017.
 

Poezija Dalibora Čerškova

More articles by »
Written by: Redakcija
Oznake: ,

Dalibor Čerškov, 1982., Niš. Piše pesme i kratke priče. Završio studije građevinarstva na Građevinsko-arhitektonskom fakultetu u Nišu. Fotografijom se bavi od 2007. godine. Kao fotograf amater objavljivao je fotografije u magazinima: Refoto, Nylon Korea, Vogue Italia… Izlagao često na grupnim foto-izložbama, a 2014. godine imao samostalnu izložbu fotografija pod nazivom ‘Foto dnevnik 018’, u galeriji Niškog kulturnog centra. Radi kao freelancer.

Objavljeni su mu tekstovi u magazinima i zbornicima: ‘Glasovi Melpomene’ časopisa za kulturnu raznolikost ‘Alia Mundi’, zborniku ‘Književne Vertikale’, zborniku ‘Balkanski književni glasnik’, zbirci priča ‘Argus Books Magazine’, magazinu ‘Svitak’, knjigama u izdanju književnog kluba ‘Zlatno pero’ iz Knjaževca, zbirkama ‘Garavi sokak’ književnog kluba Miroslav Mika Antić iz Inđije, kao i na internet portalima. Pohađao je 2014. godine školu kreativnog pisanja ‘Kafkin klub’ u Nišu. Inspiraciju za poeziju i prozu nalazi u fotografiji, filmu, muzici, proleću,… dugim vožnjama kolima sa njom, ka divljoj prirodi u leto.

Autor je bloga woarw.blogspot.com, na kome objavljuje eseje o fotografiji, te priče i pesme.

 

Aplauz

 

 

Čujem

Zvuk točkova

Po mokrom asfaltu, iznenada,

Među zrikavcima i dalekim hukom

U ponedeljak uveče

Uzavrelim gradom

Dugo, vrelo leto,

Sporo teče

 

Kao dugi aplauz

Sasvim spontan

Posle dobre

Noćne predstave

Na otvorenom

Čistači peru ulice

 

Na terasi sedim

I posmatram grad

Više me ništa nije briga

Devojka na žutom prozoru

Preko puta

Čisti lice

Zamišljeno je posmatram

Kroz trepavice

 

Da li čisti lice ili stavlja puder?

Tiho je i zuje zrikavci

Prijatelji noći

I moj ventilator radi

I sve podseća na

Detektivske priče

 

Sve u zgradi je mirno

Odlazim na spavanje

Prelazim rukom polako

Preko njenog prozora

Gasim svetlo

Brzo je završila

Moja ruka se umorila

Da li je došla ili odlazi?

 

U toj tišini kao da sam čuo

Zvuk ključeva koji padaju na pod

Preko puta, i zamišljam

Možda je to ona

Koju sam sreo

Pljuga dogoreva

U maloj predstavi

Za laku noć.

 

 

 

Igraj sa mnom

 

Boksuj ljubavlju svojom

Kao što ja boksujem

Smehom prema svima

Dok me mrze moji ljudi

Zbog duvanskog dima

 

Poljubac koji zvuči

Kao solaža gitare

Njen lik u čaši

U dugoj plavoj,

Sa kosom na vetru

I osmehom koji pokreće more

 

Misli mi vijore

Ka tebi, dok su

Kazaljke na starom satu

Spojene u duetu

 

Šta da kažem sada

Novoj polici za knjige

U jednom kafeu

Šapućeš mi

‘igraj sa mnom’

 

Ni limenke, ni šminke, ni pijace, ni šefovi

Ni albatrosi…

Pijanista svira na blef

Jednu kratku, šaljivu

Ustane i krene ka meni

Dokačimo se

I sevaju pet pesnika

I desanka i levica

Sada zna da pišem lepe pesme.

Onda sednemo, svako za svoj sto

I mirno popijemo nes

 

Onda odem kući

Sedim u svojoj sobi

I ne izlazim deset dana

Jedem džem od šljiva

Aranžiram

Neko cveće na terasi

I čekam zvono da me spasi

‘igraj sa mnom’

 

 

Slatka harmonija

 

I kako bi bilo da ti neka dođe i da

sve vreme ćutite,

dok pijete kafu,

grickate kolače, čips…

Zapisujete ponešto od svega,

zvukova,

možda i od dodira, slučajnih.

I vedrog raspoloženja, što obasjava

vaša gola stopala,

dok osluškujete disanje i dim

i miris kafe je tu.

Vrelo sunce greje sims

sa sukulusima

nađenim, kada si se

izgubio na Kusjači,

jednog proleća.

 

Upoznao sam je,

vedru, plavu od gledanja

u nebo i more i

galebova koji jedini

nesto govore.

 

U poljskom cveću

preplanula je ležala

i pričala o ‘Letnjim lažima’,

ostavljam te njenim slatkim dražima,

da bih okinuo još jedan snimak

starim fotoaparatom…

 

U hotelskoj sobi:

Hotel – grad

Hotel – venecijaneri

Hotel – planine

Hotel – vrela kafa

Hotel – visine

Hotel – ravnog, plavog pogleda

Hotel – galeb

Hotel – daljine

Hotel – ničim izazvanog smeha iz meke dubine

 

Možda, možda bi joj ispala trepavica

i ti je podigao sa njenih grudi

iznad mladeža, prstima.

I duvali bi ćuteći

i zamislili želju.

Poželeo si da joj je ostvariš,

dlačicu razmažeš

na grudima

isprskanim predivnim mirisom.

Želju od morske trske

haringe,

pesme vetra,

mačaka,

mesečine,

gorgondzole,

slane, tirkizne vode i

krika morske školjke

među njenim

nogama na pesku,

sve do horizonta.

 

Deluje moguće,
ako zažmuriš i zagledaš se…

Uz uzdah me budi i

vodi na koktel,

od neizgovorenih reči

čije ime nikada nisam čuo

a njene usne ga poznaju,

nemušti dijalog srca.

 

 

 

 

 



About the Author

Redakcija
Redakcija




Konkursi regiona
 
 

 

Refik Bulić: Začarana rijeka

Jednom davno, tako davno da se i Beranov djed jedva sjeća toga vremena, tiho je tekla rijeka Toplica i pokretala desetak vodenica raspoređenih na nekoliko kilometara riječnog toka. Beranov djed se malo sjeća toga vremena, k...
by Redakcija
 

 
 

Mešino bockanje – aforizmi Mehmeda Meše Delića

*Puno studenata pada na ispitima. Proklete plave koverte… *Ko će kome nego svoj svome da dođe do – DIPLOME! *Omladina je naše najveće bogatstvo. Već nekoliko godina imamo dobar izvoz! *Odem na Zapad – sve mi paš...
by Redakcija
 

 
 

Denis Kožljan: ”Kino Bosna” Zlatka Lukićića

Kako odavno nisam čitala neki dobar i pametan prozni uradak, predstavljen na Digitalnim knjigama, a nešto malo bolje poznavajući autora Zlatka Lukića, odlučih da to ovog puta, bude roman, jedan iz njegove trilogije, naslov...
by Redakcija
 

 

 

Said Šteta: Odraz u očima

Već dugo imam potrebu da ovo  napišem. Nemam ja pravo misli držati u ropstvu. Jok! Ta  ja sam dovoljno rob. Neka! Znam kome robujem i nije mi teško. Samo Uzvišenom Gospodaru. Ahh, i te misli! Đahkad su na gomili složen...
by Redakcija
 

 
 

Ahmet Ademagić: Priča o prezimenu Bošnjak u Rožajama

Ahmet Ademagić   PRIČA O PREZIMENU BOŠNJAK U ROŽAJAMA   Život piše romane. Ljudske su sudbine nepredvidljive. Ovo je priča  jednoj takvoj ljudskoj sudbini. Ovo je priča o majčinom djedu a mome pradjedu. U Gl...
by Redakcija
 

 




Konkursi regiona