Avlija
Portal za kulturu, književnost i društvene teme



Srbija

1. Novembra 2015.
 

Poezija Jelene Kočović

More articles by »
Written by: Redakcija
Oznake:

Jelena Jeka Kočović, r. Stepanović, rođena je 26. avgusta 1984. godine u Kragujevcu (Srbija).

Svoje detinjstvo, kao i školske dane, provela je u svom rodnom gradu.

U junu 2003. godine završila srednju ekonomsku školu, smer-ekonomski tehničar, a u maju 2004. godine počinje da radi u mlekari Kuc Company.

Od malena piše i do sada je napisala oko trista pesama, jednu kratku priču i jednu zbirku  priča “Sasvim obična priča” (još je sve u rukopisu).

Do sada je dobila nekoliko priznanja sa učesća na konkursima za poeziju i kratke priče.

Njena priča “Novi početak u Sen Tropeu” objavljena je u zborniku savremenih ljubavnih priča u izdavaštvu Kreativne Radionice Balkan.

Njena poezija zastupljena je Zbornik poezije – stopama Alekse Šantića (koji je u pripremi Kreativne Radionice Balkan)

E-mail adresa: j.kocovic@kuccompany.co.rs

 

 

 

I da se rodim ponovo

 

 

Baš je čudna ova noć,

i zvezde što na nebu sijaju

imaju neku posebnu moć,

jer ove noći tako lepo blistaju.

 

Najlepši je san

kad sam s tobom svaki dan,

divan mi je svaki tren

sa tobom proveden.

 

I da se ponovo rodim ja,

opet bih te ljubila,

opet bih te ludo volela

kao što te volim i sada.

 

 

 

Možda još uvek postoji nada

 

Ne veruj srećo ako ti kažu

da zbog tebe suze lijem,

ne veruj srećo, znaj da lažu,

al’ istina je da te volim

i to ne krijem.

 

Teško mi je,

ali nemam reči,

bilo šta da kažem,

znam da neće da te spreči

da odeš kod druge žene,

da zauvek zaboraviš na mene.

 

Možda za nas

još uvek postoji nada,

možda ćemo se ponovo

u životu sresti

u starom parku našega grada,

ti ćeš se opet pojaviti iznenada

i na staru klupu kraj mene sesti.

 

 

 

Oprosti mi

 

Drugačiji si u poslednje vreme,

ne mogu da te prepoznam.

Zašto su tužne tvoje oči snene,

volela bih da znam.

 

Izgledaš umorno i tužno,

jedva da si živ.

Ko te je toliko povredio,

reci mi ko je kriv?

 

Da li je greška moja?

Ako jeste, oprosti mi.

To mi nije bila namera,

molim te, veruj mi.

 

Kaži mi šta ti je na duši,

ma koliko da boli, ja podneću sve.

Osećam da se naš svet ruši

i da polako sve nestaje.

 

Ti znaš koliko te volim

i da te nikada ne bih povredila,

za oproštaj te molim

ako sam te ipak na neki način uvredila.



About the Author

Redakcija
Redakcija




Konkursi regiona
 
 

 

Marija Juračić: Ako se rodim kao drvo

Marija Juračić     Ako se rodim kao drvo   Ako se kao drvo rodim zašuštat ću lišćem onda kada šuma šuti. Zamolit ću pticu da otpjeva kantatu a Sunce da mi krošnju  okupa u zlatu.   Zarobit ću ti...
by Redakcija
 

 
 

Sanela Adrović: Ramiz Ciriković – pjesnik proljeća

Sanela Adrović . RAMIZ CIRIKOVIĆ – PJESNIK PROLJEĆA . Ramiz Ciriković je rođen 31. 5. 1925. godine u Skiću kod Plava, od oca Arslana i majke Alte, rođene Musić (kćerka Zeća Musića). Prva četiri razreda osnovne...
by Redakcija
 

 
 

Marija Stjepčević: Akademski mrav (Treća nagrada za najbolju pjesmu u regionu za 2017. godinu)

Marija Stjepčević . AKADEMSKI MRAV . Diplomirao vrijedni Mrav na teškom fakultetu. Izgradio čvrsti stav da će znanjem doprinijeti sv’jetu. Sa diplomom svojom kreće posao da traži. Dođe tako u Bubino preduzeće, koje z...
by Redakcija
 

 

 

Vladan Babić: Bio sam… (Druga nagrada za najbolju pjesmu u regionu za 2017. godinu)

Vladan Babić . БИО САМ… . Био сам зле воље. Сада волим и много сам боље. Узимао сам хероин. Сада кажем наркоманима: Имате права да се ...
by Redakcija
 

 
 

Igor Divković: Suza u oku (Druga nagrada za najbolju pjesmu u regionu za 2017. godinu)

Igor Divković . Suza oku . Kapa glavi, noga čizmi, suza oku, ruka ruci, navijek je tako bilo, drži, nedaj, guraj, vuci. Kapa glavi, noga čizmi, jezik zubu, muka muci, navijek je tako bilo, drži, nedaj, obuj, svuci. Kapa gl...
by Redakcija
 

 




Konkursi regiona