Avlija
Portal za kulturu, književnost i društvene teme
Advertisement



Srbija

14. Jula 2015.
 

Poezija Jovana Gavrilovića

More articles by »
Written by: Redakcija
Oznake:

Jovan Gavrilović, rođen u Beogradu, u januaru devedeset sedme. Trenutno treći razred srednje škole, u Šestoj beogradskoj gimnaziji. Osvojio prvo mesto za kratku priču srednjoškolaca na međunarodnom konkursu „Pavle Popović“, prvo mesto za kratku priču na Zvezdarijadi 2014, specijalnu nagradu na Zvezdarijadi 2015, uvršten u zbornik „Najlepše kratke priče 2015“ izdavačke kuće Alma.

 

 

SIMBOLI

 

 

Nedostojan tih slavnih pera,

Vid da mi se širi, kao rep pauna,

To želim, jer tu je moja vera.

Prihvatiću savet jednog bradatog fauna.

 

Krik duše, moje najslađe suze,

Kao da u tabore tera bikove,

Ruka moje nesavršene Muze

Sprovešće u ove stihove.

 

Kiša nije voda, već zov crnih svraka.

Crni ogrtač misli su moje,

Tmurne i stalne, poput svih oblaka,

Jer oko leša moje nade muve se roje.

 

Krv biće ono što bila je uvek:

Napitak pogleda strašna od kog ruža vene,

Žene čiji život premašiće hiljaditi vek,

Plamena moljaca – Venus anadyomene.

 

A sreća (četiri eterična slova

Na ploči oronula groba,

U šumi – žrtvi vremena lova,

Što oživeće u neko drugo doba)

 

Zavetrina biće, skoro srušena,

Saputnica tek, na putu do vraga,

Mračna kula, lažna, skrušena,

Toranj bez vrata, stopa il’ praga.

 

BIČEVANJE

 

Moje detinjstvo je prekinuto

Kada sam shvatio da sam ostvro

Koje Džim Morison nije uspeo da nađe;

Kada sam shvatio da se ne uliva svaka reka u more;

Kada sam prokleo rodu što me je donela.

 

I proplakao sam mleko još u vimetu,

Prolio krv još u materici.

Bacio sam šaku zemlje na svoj grob,

Pre no što je tamjan ispunio vazduh.

 

Bio sam lopov:

Pod maskom žrtve, krao sam od vremena

Ono što se još nije desilo,

I plakao zbog toga.

 

I sada sam nečist.

Sladostrasnik.

Davim se životom koji je moj.

Igram oko stubova bez simbola.

Ja sam nečist,

Boem bez novca,

Markiz de Pad.

 

Flagelacija je kao kiša.

Krvlju je oprala moja leđa,

Utisnula svoje potoke u kožu,

Na njoj utrla svoje stihove.

I mogu se bičevati doveka,

Oreol neće bljesnuti.

Ništa neće bljesnuti.

 

Svetležu samo ja, titrati –

Usamljena sijalica na jednoj žici,

Koja čeka kraj sveta.

 

 

 



About the Author

Redakcija
Redakcija




Konkursi regiona
 
 

 

Senadin Pupović: Sreća

Senadin Pupović    SREĆA   Umjesto ruža, orhideja i ljiljana Moja majka gaji djetelinu i to onu divlju Što samoniklo raste u vrtu Pazi je i čuva da je ljetnje sunce ne oprži   Šta je to što je baš privlači...
by Redakcija
0

 
 

Igor Divković: U mome (k)raju

Igor Divković     U MOME (K)RAJU     U mome (k)raju i bukve znaju kako Portugezi kažu – volim te, kako Englezi kažu – ljubim te, kako Česi – ljubavi, gdje si?   U mome (k)raju i hrastovi znaju...
by Redakcija
0

 
 

Amela Mustafić: Ruke

Amela Mustafić   RUKE   Ruke se peru u mutnim vodama onim koje su rastvorile kamen i došle do tvojih prstiju.   Ruke se peru solju, onom koja ostane kada presahnu suze jednog djeteta.   Ruke se peru blatom...
by Redakcija
0

 

 

Saira Velagić: Ti i ja

Saira Velagić   TI I JA   Ti i ja smo nekad bili hrabri i uporni, puno smo maštali i sanjali snove pa makar bili i nedostižni. Prisjeti se davnih dana, kako smo se protiv vremena borili, zaustavljali kazaljke na satu, ...
by Redakcija
0

 
Konkursi regiona
 

Nikica Banić: Gurman i laste

Nikica Banić     GURMAN I LASTE     Gurman je lice koje najviše od svega voli da jede.   Laste vole gurmane.   Zato one, lete po ceo dan, isecaju komade od neba.   Nema onog gurmana koji bi sve ...
by Redakcija
0

 




Konkursi regiona
 
Secured By miniOrange